nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.09.2010. u 22:00

Šam-dud čuva Pećku patrijaršiju 750 godina

Шам дуд у порти Пећке патријаршије Фото Завод за заштиту природе Србије

Na samo petnaestak metara od ulaza u portu Pećke patrijaršije na Kosovu i Metohiji sudbinu svoga naroda vekovima deli i najstarije zaštićeno stablo Srbije „šam-dud”, koga je zasadio srpski arhiepiskop Sava drugi, sin Stefana Prvovenčanog.

– Zaštićeno stablo crnog duda „šam dud” (Morus nigra ), koje je starije od 700 godina, pored svojih prirodnih vrednosti predstavlja i istorijski spomenik i zapis – kulturno dobro. Stablo crnog duda zasadio je srpski arhiepiskop Sava Drugi između 1263. i 1272. godine. Sava Drugi je po povratku iz Jerusalima prošao kroz pokrajinu Šam, u današnjoj Siriji, odakle je doneo sadnicu duda i zasadio je u porti Pećke patrijaršije. Za vreme oluje 1957. godine viševekovno stablo raspuklo se na dva dela. Grane su polegle po zemlji  zatim izrasle u dve krošnje. Uz glavno deblo, koje je pocepano na dva dela, razvila su se još tri izbojka sa razvijenom krošnjom. Tako je formiran originalan habitus starog duda – kaže Snežana Antonijević, organizator za zaštićena dobra u „Zelenilu Beograd”.

Ispod ovog duda je Arsenije Čarnojević 1690. godine održao sabor sa najviđenijim ljudima sa Kosova i Metohije, posle koga je odlučeno da srpski narod krene u veliku seobu za Vojvodinu. Prema rečima mati Haritine iz Pećke patrijaršije, drvo duda se i dalje razvija i raste.

– I danas veliki broj ljudi dolazi ovde da potraže lek. Pokazalo se da

lišće duda najviše koriste oboleli od šećerne bolesti koji ga kuvaju kao čaj. Ljudi nam posle dolaze i zahvaljuju se na izlečenju, a onome koji ima vere čaj pomaže i u drugim bolestima – kaže mati i ističe da dud i dalje rađa, širi se i podmlađuje. Na naše pitanje da li se od ovog voća možda u Patrijaršiji peče rakija, mati smejući se odgovara:

– Ne, ali spremamo sokove, koji su izvanrednog kvaliteta, a koristimo ga za jelo u vreme sezone rađanja ploda koja jako dugo traje.

Prema njenim rečima u Pećkoj patrijaršiji i dalje su u toku pripreme za ustoličenje patrijarha Irineja koje će biti obavljeno u nedelju.(/slika2)

– Ovde se sada puno radi, uređujemo dvorište, rezidenciju patrijarha, jer se nadamo velikoj poseti – napominje mati.

Spomenik prirode „šam-dud” prvi put je zaštićen rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije, 1957. godine kao prirodna retkost botaničkog karaktera. Uvažavajući njegove prirodne vrednosti određen je prvi stepen zaštite ovog spomenika prirode.

– Njegovo osnovno deblo je više od osam metara, obim drveta je 5,8 metara, a prečnik 1,9 metara. S obzirom na to da se „šam-dud” nalazi u centralnom delu uređenog manastirskog kompleksa, njegova zaštita i uređenje su obezbeđeni. Naime, zaštićeni prostor ispod stabla je zatravljen i uredno se kosi. U neposrednoj blizini stabla postavljene su popločane staze. Takođe, neposredna blizina jaza potoka na južnoj strani ne ugrožava koren i stablo, jer su bočne kosine korita obrađene u kamenu, a samo korito je regulisano. Najmasivnije grane koje rastu nisko pri zemlji poduprte su drvenim podupiračima 1987. godine. Tada su obavljeni i neophodni sanacioni radovi na zaštiti stabla. Od 1987. godine do danas konstatovana je potreba za postavljanjem novih podupirača kao i za sprovođenjem odgovarajuće fitopatološke analize – objašnjava dr Dragana Ostojić, šef odseka za zaštitu prirodnih dobara u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

B. Vasiljević

-------------------------------------------

U Peć kreće oko 50 autobusa sa vernicima

Vernici koji bi želeli da prisustvuju ustoličenju patrijarha još se prijavljuju u svojim parohijama za odlazak u Pećku patrijaršiju gde će 3. oktobra biti ustoličen 45. poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Preciznije procene koliko će ljudi u nedelju prisustvovati svečanom činu nisu se juče mogle saznati u Patrijaršiji u Beogradu. Prema nekim nezvaničnim procenama, za sada je planirano pedesetak autobusa koji će krenuti put Peći, a očekuje se da će u nedelju u Pećku patrijaršiju doći veliki broj Srba koji žive na Kosmetu.

Ako se zna da u autobus u proseku staje oko 50 putnika, nezvanično bi se moglo proceniti da će svečanosti prisustvovati oko 2.500 ljudi, plus zvanice i vernici sa Kosova i Metohije od kojih će mnogi doći u svom aranžmanu.

Vernici koji bi želeli da prisustvuju ustoličenju mogu otići jedino preko svojih parohija. Do Pećke patrijaršije biće organizovan autobuski prevoz, a u svakom vozilu, kao vođa puta, biće po jedan sveštenik.

Sveti arhijerejski sinod uputio je svim pravoslavnim pomesnim crkvama pozivnice za ustoličenje, kao i drugim crkvama i verskim zajednicama, a očekuju se i državne delegacije iz naše i zemalja u regionu. Najavljeno je da će sve pravoslavne crkve poslati svoje delegacije, kao i da bi ustoličenju, između ostalih, trebalo da prisustvuje poglavar Grčke pravoslavne crkve, arhiepiskop atinski Jeronim, sa dvojicom mitropolita članova Sinoda. Pećka patrijaršija sređuje se kako bi mogla da primi brojne goste, uređen je veliki parking, sređena manastirska porta i gostoprimnica.

J. Č.

--------------------------------------------------------

Biler: Kfor ne očekuje incidente

Priština - Komandant Kfora Erhard Biler izjavio je da Kfor, zajedno sa Euleksom i Kosovskom policijom, ima plan i da je potpuno spreman za obezbeđivanje ustoličenja srpskog patrijarha Irineja, 3. oktobra u Pećkoj patrijaršiji. Biler je posle vežbe Kosovskih bezbednosnih snaga, kojoj je prisustvovao vojni komitet NATO jedinica, rekao je da Kfor ne očekuje bilo kakve incidente u nedelju, prilikom ustoličenja patrijarha, preneo je KiM radio.

„KFOR je imao sastanke sa Euleksom, Kosovskom policijom i Srpskom pravoslavnom crkvom, jer smatramo da je ovo veoma važan događaj, kako za SPC, tako i za Kosovo”, rekao je Biler.

Prema njegovim rečima, „puno ljudi u Evropi i širom sveta pratiće dešavanja u Peći, što će biti biti dobro za imidž Kosova”.„Povodom ovog događaja ne očekujem nikakve incidente”, istakao je Biler.

Fonet

Komentari3
dd1bd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Миловановић
Од 1987. године до данас констатована је потреба за постављањем нових подупирача као и за спровођењем одговарајуће фитопатолошке анализе – објашњава др Драгана Остојић, шеф одсека за заштиту природних добара у Заводу за заштиту природе Србије. Да ли ови из Завода за заштиту природе Србије још увек размишљају, почевши од 1987. године, како да заштите шам-дуд, осим дрвеним подупирачима, који иструле за неколико година и какве фитопатолошке анализе планирају да ураде??? Њихова делатност се своди на канцеларијско писање елабората и административну заштиту, а шта је са заштићенима на терену, баш их брига! А ови дрвени подупирачи су им изум за 21. век, па је штета што их не патентирају да шира међународна јавност о томе сазна!
Jovan Jović
Šam dud -prevedeno sa albanskog "nageti dud"
Јован С. Илић
Шта вреди кад Пећку патријаршију чува шам-дуд и монахиње а ми остали смо незаинтересовани!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja