Sestra piše o sestri. Glumica o glumici. Mia o Eni Begović.
Da pored sećanja zabeleženog putem TV snimaka i fotografija, umetnički put Ene Begović živi i za mlađe generacije koje će jednog dana moći da čitaju o njenom glumačkom biću.
Deset godina od tragične smrti ove zanosne glumice navršilo se u avgustu ove godine, a njena sestra Mia Begović, koja pohađa doktorske studije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, odlučila je da u svom doktoratu piše o sestrinoj karijeri.
– Pošto znam da glumci imaju brojne poteškoće dok spremaju uloge, za koje se kasnije ispostavi da su antologijske, želela sam da prikažem način na koji je te probleme Ena rešavala. Kako je sa svojim znanjem, zanatom i talentom, iz situacija oko kojih su mnogi „lomili zube”, izuzetno uspešno iznedrila umetnička dela. Bavila se časno i disciplinovano svojim poslom, i u tome je bila vrhunska. Imala je i onaj faktor iks, koji svaka zvezda mora da ima… – kaže glumica Mia Begović za „Politiku”, koja je iznova čitajući kritike, zaključila da pojedini kritičari nisu bili spremni za glumačku osobenost kakva je bila Ena Begović.
– Neki od njih su posthumno priznali da je bila velika glumica, a ja bih volela da je ona to pročitala za života. Ali kritika je svuda ista, i to je, izgleda, sastavni deo našeg posla... Dovoljno je što se i danas govori o njenim ulogama, i što je i deset godina posle pogibije, ona deo kulture na ovim prostorima. Bila je poslednja mlada jugoslovenska zvezda, mlada – jer je toliko toga odigrala do svoje četrdesete godine. Bila je velika i zbog toga što je školovala dve devojčice, i pomagala ljudima na razne načine, što ni ja ni naša porodica nismo znali, i nadam se da će mi oprostiti što iznosim u javnost i taj segment kakva je bila kao čovek – kaže Mia Begović, dodajući da je deseta godišnjica od Enine smrti u više navrata obeležena na televiziji, kao i da su na festivalu u Supetru umetnici govorili poeziju u njenu čast, što je, kako kaže, bilo dostojanstveno i vrlo dirljivo.
I zaista je fascinantna karijera koju je ostvario neko ko je slučajno, gotovo filmski, ušao u svet glume. Naime, kao studentkinja prava Ena Begović je u kafiću upoznala reditelja Ljubišu Ristića koji joj je ponudio glavnu žensku ulogu u TV drami „Ivan Goran Kovačić”, uz, ni manje ni više, Radeta Šerbedžiju.
Usledili su filmovi „Okupacija u 26 slika”, „Pad Italije”, „Piknik u Topoli”, „Idemo dalje”, „Hoću živeti”, „Kraljeva završnica”, „Čaruga”, „Balkan ekspres 2”, serija „Arsen Lupen”... Šekspirova Dezdemona, Tolstojeva Karenjina, Krležina baronica Kasteli-Glembaj, Nađa iz „Romana o Londonu”, Margarita u „Majstoru i Margariti”...
I njene reči da nije izbirljiva kada su uloge u pitanju, i da je Jugoslavija premala zemlja, da bi neko sebi mogao da dopusti takav luksuz. Jasno je istakla da ne pristaje jedino na uloge „praznoglavih zavodnica”, ali uprkos tome, jedno vreme nudili su joj, kako je izjavila, samo takve role,uz nezaobilazno svlačenje. Tada je izabrala da se šest godina ne pojavljuje na filmu, da je reditelji ne bi svrstali u ovaj fah, nazivajući takav potez pametnim planiranjem karijere. Sa takvim stavom ne čudi što je imala petlju da odbije ponudu za nastavak karijere u Holivudu, jer nije verovala u američki san.
Svesna svoje privlačne i senzualne pojave, ova talentovana glumica koju su mnogi smatrali „seks simbolom” nije igrala samo na tu kartu. „U Zagrebu ima bar pet glumica koje su lepše od mene, a ne rade tempom kojim radim ja. Lepota je samo moj dodatni kvalitet”, govorila je Ena Begović.
Zamor materijala, ponavljanje, i „trošenje” glumčevog lica, ova glumica je dobro podnosila smatrajući da to zavisi od čoveka do čoveka: kakav je, koliko je kao osoba bogat, maštovit, zanimljiv, šta ga u životu još zanima, da li radi na sebi i razvija se, je li sačuvao radoznalost i otvorenost za neke druge stvari.
Ipak, evo kako je doživljavala godine, prednost mladosti, i preimućstva zrelosti:
„Brzo sam osetila popularnost i možda je trebalo u nekim trenucima više da uživam. Mi tako brzo postajemo stare. Tako brzo izlazimo iz mode, dovoljno je da se pojavi neka mlađa kojoj grudi bolje stoje ili ima duže noge. Zbog toga sam i bazirala svoju karijeru na pozorištu. A ako svake treće godine dobijem jednu dobru filmsku ulogu, to mi je sasvim dovoljno”.
Po sopstvenom priznanju Ena Begović nije se nadala da će se tako brzo „naigrati” i ostvariti velike role. Mislila je da je to tek „temelj za jednu moguću dobru karijeru”…
Mirjana Sretenović
-----------------------------------------------------------
Uskoro biografija „Ena”
U Hrvatskoj će najkasnije za mesec dana biti objavljena knjiga „Ena” publiciste Nina Škrabea, čiji su izdavači Enin suprug i ćerka, Josip i Lana Radeljak. Knjiga sadrži fotografije iz predstava i filmova, glumičina razmišljanja o važnim umetničkim i životnim događajima, kao i eseje koje su napisali saradnici i prijatelji, među njima i glumci Dragan Nikolić i Bata Živojinović, kao i reditelji Zdravko Šotra i Stanko Crnobrnja.
– Zvuči neverovatno, ali Ena je u svojih 40 godina života odigrala 51 pozorišnu, 16 filmskih, 28 televizijskih i tri radijske uloge, što s njenim studentskim ulogama iznosi više od stotinu… Na pozornici ili ekranu, Ena je istinska diva i primadona našeg glumišta, jedinstvena, čarobna i mistična, čijoj harizmi teško da možemo naći premca u istoriji našeg teatra, filma i televizije. S druge strane, za nas, koji smo je poznavali i privatno, ona je bila izuzetno skromna, tajanstvena, čak osamljena osoba. Bila je beskrajno lepa, darovita i draga žena. Nalik junakinji iz grčke tragedije, istovremeno je bila ambiciozna i borbena, bespomoćna i setna, ponekad izgubljena u vremenu i prostoru, željna ljubavi i prijateljstva, večno izložena nemilosrdnom oku javnosti, predodređena za slavu i aplauze, osuđena na samotnost, zavist i zlu kob, na ono što mi u Hrvatskoj zovemo „jal”. Mogu Vam kazati da sam je vidio najsrećniju, ujedno u njezinoj najdražoj ulozi, kao suprugu i majku – rekao je Škrabe za „Politiku”.
