petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 04.10.2010. u 22:00 Jovo Bakić

Muftija i Bošnjaci

Nedavno je poraz košarkaša Srbije od Turske na svetskom prvenstvu u košarci ponukao nekoliko stotina Novopazaraca da izađu na ulicu i proslave pobedu, kličući naizmenično na turskom i našem zajedničkom jeziku koji različito zovemo. Paradoks teško da može biti veći: klicali su zemlji koja je hiljadama kilometara udaljena od njih i slavili poraz države u kojoj žive, a da većina njih nije kadra govoriti jezik zemlje čiju su pobedu slavili dok im je zvanični jezik zemlje u kojoj žive maternji. Štaviše, njihov verski vođ, koji sve izraženije političke ambicije pokazuje, rekao je javno i bez dvoumljenja da je navijao „apsolutno” za Tursku. Nije na odmet primetiti da se sve odvijalo u međunarodnom kontekstu pritisaka na Srbiju zbog Deklaracije o Kosmetu.

Tužne su i zabrinjavajuće navedene činjenice. U ovoj političkoj zajednici očevidno ima građana koji je ne doživljavaju svojom i koji se u njoj osećaju nesrećnima, pa svaki njen neuspeh doživljavaju kao sopstveni trijumf. Razlozi za to se prevashodno nalaze u kolektivnim sećanjima na stradanja u ratovima, na privilegovan položaj muslimana u Osmanskom carstvu i na osećaj neravnopravnosti nekih Bošnjaka u Kraljevini Srbiji, i Jugoslavijama, bez obzira na to da li je ovaj osećaj opravdan. Utoliko su nacionalno nesvesni muslimani raške oblasti postupno, na osnovu suprotstavljenosti hrišćanima srpske nacionalne pripadnosti, i sami sticali nacionalnu svest kroz čitav 20. vek. Na njegovom početku osećali su se Turcima, iako s njima nisu delili jezik, da bi neki od njih postajali Srbi, a veći deo počeo je, blagodareći i delanju komunističke elite SFRJ, graditi nacionalnu svest na osnovu konfesionalnog identiteta. Naposletku, postali su Bošnjaci tokom ratova za jugoslovensko nasleđe devedesetih. No, koliko je taj identitet promenljiv govori i činjenica da se vrlo lako mogu poistovetiti sa Turskom, verovatno zato što se radi o naslednici Osmanskog carstva koja stiče sve više moći i ističe neoosmanske imperijalne ambicije.

Pa ipak, najmanje što je narodu na ovom prostoru potrebno, nezavisno da li se radi o Srbima ili Bošnjacima, jeste zaoštravanje političke situacije. Država Srbija i njeni politički vođi treba da učine sve što je u njihovoj moći da poprave materijalni položaj stanovništva Sandžaka i da stalno delima i rečima dokazuju da su Bošnjaci ravnopravni građani Srbije. Potrebno je da intelektualna elita bude blagonaklona prema Bošnjacima i trpeljiva prema islamskoj konfesiji, te da poziva građane Srbije muslimanske veroispovesti da dolaze u Beograd, Niš i Novi Sad na studije, da im pokazuju naklonost ljudi kojima verska i nacionalna pripadnost nisu najvažnije u životu, već se ljudskost i stručnost cene iznad grupnih pripadnosti. Takvo držanje elite moglo bi imati presudan značaj na ublažavanje stavova širih društvenih slojeva. Sredstva masovnog opštenja trebalo bi da podstiču osećanja sudbinskog zajedništva, a nikako ne suprotstavljenih interesa i vrednosti. Politika međunacionalne trpeljivosti pokojnog premijera Đinđića, kao i bivšeg premijera Koštunice, donela je ploda, jer nekada ratoborni Sulejman Ugljanin postao je razborit poput uvek umerenog Rasima Ljajića. Njih dvojica vode nacionalno i državno odgovornu politiku, iako jednoga nažalost karakteriše i prilična mera autoritarnosti. Moguće je da će se i muftija Zukorlić baviti prevashodno religijskim stvarima (jer sunitskim verskim velikodostojnicima inače ne pristaje demagoško bavljenje politikom) ako mu država pristupi na način koji su Đinđić i Koštunica svojevremeno umeli pokazati. No, još je važnije da se građanima Srbije, bez obzira na stranačku, klasnu, versku i nacionalnu pripadnost, omogući što veća jednakost šansi za napredovanje u privrednom, kulturnom i političkom životu. Time će se uticaj nacionalističke demagogije, ako ne sprečiti, ono bar oslabiti.

Uistinu, mi smo braća koja najčešće nisu svesna svoje bliskosti, već se umeju kadšto i mrzeti zato što smatraju da je jedna religija bolja od druge; a neretko se netrpeljivost javlja i zato što Bošnjaci smatraju da nisu ravnopravni u privrednom, kulturnom i političkom životu sa Srbima. Međutim, ako nismo sposobni, bez obzira na verske i nacionalne razlike, da se međusobno trpimo, uvažavamo, pa i da saosećamo jedni s drugima, trudeći se da svi građani budu istinski ravnopravni, onda ne ispunjavamo osnovne zahteve čovečnosti i crno nam se piše. Bićemo lak plen jačih od nas, okretaće nas jedne protiv drugih, manipulisaće nama kao u poslednjih 20 godina, pa ćemo u međusobnoj mržnji pokazati i manjak osnovne inteligencije. Neće nam biti prvi put, ali to nije nikakva uteha.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari16
3a774
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

iz Jocine birtije
Nije ova ideja bas za bacanje kaze Tosa dovesti muslimansku mladez da studira u Nisu Novom Sadu i Beogradu samo bi trebali prehodno da ispune jedan uslov Joca se unervozio koji i kakav uslov idiote kao koji Tosa se krevelji treba da prodju test dal su iskreno odgovorili na pitanje il su folirali koji test i kakvo pitanje Joci se vec trese glas prosto kaze Tosa treba da odgovore da su sada po dolasku na studije vise zavoleli Rusiju nego sto su do juce voleli Tursku.
Muharem Uzbezic
Kako da im se omoguci da zvanicno ucestvuju u kulturnom, ekonomskom i politickom zivotu Srbije kada im je Turska bliza?
Prosrpski Hrvat
Sve je to lijepo i razumno sto vi gospodine docente pisete, medjutim problem nije samo unutrasnji (i sami ste naveli u jednom pasusu u vezi deklaracije o Kosovu), cak bih rekao najmanje unutrasnji, nego se problemi uvoze sa strane, a sa takvim problemima i pristalicama koji te probleme podrzavaju je priznat ce te vrlo tesko naci zajednicki jezik i kompromis, jer njihov zadatak i nije rjesavanje problema nego stvaranje istih.
Петар Миловановић
Недавно је Слободна Европа емитовала полусатни прилог о проблемима у Рашкој области. Имао сам утисак као да је Гебелс главни уредник те станице или да сам у судници хашког трибунала на суђењу Шешељу или раније Милошевићу. На сугестивно питање новинара младим новопазарцима да ли Србију сматрате својом државом, сви су одговорили да је не сматрају, јер немају права и да држава недовољно улаже у тај крај, да је Турска њихова матица и да је она уложила до сада 18 милиона долара или 90 долара по становнику. Турска им је омогућила извоз јунетине на стотине тона, а они не могу да напуне једну хладњачу јунећим месом, па им крива држава што су неразвијени. У Србији има много сиромашних места (Куршумлија, Трговиште, Босиљеград, Бабушница, Бела Паланка, Сврљиг, Зајечар, Бор, Неготин, Соко Бања), па нико од њих не тражи аутономију и не зове турке у помоћ. Рекоше да у Турској има 2-5 милиона бошњака, па ако наших 200.000 бошњака траже аутономију, у Турској би требало да имају бар 10 таквих области.
zoran sladakovic
kao sto je genijalni isak asimov rekao da nikakav visi duh nece pobijediti nacionalizam i regionalizm..i zato skromno predllazem da pricamo,pregovaramo..mi smo svi isti ljudi..jos je nesto zanimljivo-kako to da u novonastalim drzavama bivse jugoslavije niko od nacionalnih manjina se ne osjeca bezbedno,i moli boga da izgubi reprezentacija ,njegove drzave"!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja