nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.10.2010. u 22:00 Miša Đurković

Bitka oko Irana

Dešavanja oko Irana već počinju da liče na meksičku sapunicu. Čini se da Amerikanci i Englezi nikako ne mogu da se smisle hoće li ga i kad više bombardovati. Izrael postaje nervozan do te mere da premijer Netanijahu najavljuje kako će na kraju, ako ostali odustanu, oni sami preduzeti „preventivno“ bombardovanje nuklearnih postrojenja u Iranu. Šta se u stvari tamo dešava?

Iran je u geostrateškom pogledu jedna od najvažnijih država na Bliskom istoku. Ova islamska republika koja baštini višemilenijumsku tradiciju sastoji se od sedamdeset miliona uglavnom šiitskih muslimana i uživa veliko poštovanje u čitavom islamskom svetu. Iran je jedna od najvažnijih zemalja u takozvanom obodnom pojasu između sfera uticaja Rusije i Anglo-Amerikanaca. Nije slučajno što je 1943. čuvena konferencija trojice lidera održana upravo u Teheranu.

Značaj Irana proporcionalno raste sa povećanjem globalne gladi za energentima, čemu najviše doprinose i dalje zastrašujuće kineske stope rasta. U Iranu se nalaze ogromne rezerve gasa. Mnogi tvrde da čitav zapadni projekat gasovoda „Nabuko” zavisi upravo od ovih rezervi, pa se stoga pojačano prisustvo Amerikanaca na tim prostorima u poslednjoj deceniji tumači potrebom da se jedno od energetski najbogatijih područja na svetu stavi pod direktnu kontrolu.

Iran, međutim, već godinama radi na osvajanju nuklearne tehnologije. Iako u Teheranu insistiraju na činjenici da se sve to odvija u mirnodopske svrhe, dosadašnja iskustva pokazuju da je mali korak potreban do prelaska na vojnu upotrebu. A kada se to desi, Severna Koreja to dobro ilustruje, takva država stiče puni suverenitet i svaka oružana akcija postaje apsolutno isključena. Iran bi nakon instaliranja nuklearnog oružja postao vojno nedodirljiv, i s druge strane bio bi jedna od najdominantnijih sila u ovom važnom regionu.

Vlasti Izraela, SAD i Britanije su više puta isticale da je takav razvoj događaja neprihvatljiv. Stoga već godinama pokušavaju da preko međunarodnih organizacija i globalnog javnog mnjenja izvrše pritisak na Iran da prestane sa razvojem nuklearne tehnologije, ili da u potpunosti otvori svoja postrojenja za nadzor od strane UN. Pošto vlasti Irana ne žele u potpunosti da ispune takve zahteve, proletos im je uveden nov paket ekonomskih sankcija. Predsednik Ahmadinežad odgovorio je na to optuživši Amerikance da su sami izrežirali dešavanja od 11. septembra.

Prema nekim izvorima, planovi za napad na Iran napravljeni su još pre četiri-pet godina i ova opcija je očigledno sve vreme na stolu. Dešavanja oko prošlogodišnjih prevremenih izbora za predsednika Irana pokazala su, međutim, da su zapadnjaci pokušali da problem reše nekom vrstom obojene revolucije kakve su se ranije dešavale u Srbiji, Ukrajini ili Gruziji. Takozvane reformske snage okupile su se oko predsedničkog kandidata sa oreolom umerenog nacionaliste Musavija, podignuta je čitava mreža nevladinih organizacija, a pojavila se i nekakva verzija „Otpora“. Iako je Ahmadinežad osvojio skoro duplo više glasova od Musavija, opozicija je pokušala da uličnim protestima ospori rezultate i nametne svog kandidata. Cela akcija je okončana neuspehom, iako su vlade SAD, Britanije i EU uputile proteste i tražile ponavljanje izbora. Zanimljivo, režimi u Kini, Rusiji, Brazilu odmah su čestitali Ahmadinežadu. Savet čuvara revolucije najviše je za unutrašnju destabilizaciju optuživao upravo Britance dok se globalna javnost podsećala kako su oni i Amerikanci pre pola veka već napravili puč protiv tadašnjeg premijera Mosadeka.

Dodatne komplikacije izazvala je nedavna odluka Rusije da obustavi već dogovorenu isporuku naoružanja Iranu, koja uključuje i raketni sistem S-300 kao najbolju zaštitu od vazdušnih napada. Slična odluka ruskog vrha 1999. olakšala je NATO-u bombardovanje SRJ. Dok se ruski režim poziva na poštovanje sankcija, stručnjaci spekulišu o stvarnim motivima: čuju se argumenti od onog da ni Rusima ne odgovora još jedna islamska nuklearna sila u regionu, ali im odgovara dalje zaglavljivanje Amerikanaca i skok cena nafte, do tvrdnje da oni i Zapad polako dele svet na interesne sfere i da se jedni drugima ne mešaju u zone nadležnosti.

Ako je sve tako zašto Amerikanci oklevaju? Odgovor najpre treba tražiti u njihovoj unutrašnjoj politici. Iako su lobiji Izraela, naftaša i trgovaca oružjem u Americi veoma jaki, opozicija je svakim danom sve snažnija. Preko pokreta Čajne partije budi se klasična američka desnica koja traži rezanje potrošnje i sređivanje domaćih finansija. Uostalom, najzaduženija zemlja na svetu ne bi smela da otvori i treći front. Ovoj avanturi se stoga protive i Pentagon i obaveštajni krugovi. Ukazuje se i na strašne efekte po cenu nafte, destabilizaciju Iraka, uzburkavanje čitavog islamskog sveta itd. Sukob između ove dve struje u Americi dobija na žestini i od njegovog ishoda će verovatno zavisiti i odluka o sudbini Irana.

viši naučni saradnik, Institut za evropske studije

Komеntari25
75675
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mišljenje drugih
Мајкл Косудовски, почасни професор Универзитета у Отави и директор Центра за истраживање глобализације, каже: 'Сједињене Држве и њени савезници прете Ирану нуклеарним оружјем, и оправдање за то је непостојеће иранско нуклеарно оружје, а повод је да Иран представља претњу светском миру'.
Марко Нинковић
Браво доктор Ђурковићу, Најзад један прави аналитички текст о стварним разлозима претњи нападу на Иран. Пре тридесетак и више година сретао сам колеге из Ирана, на скуповима о коришћењу нуклеарне за производњу електричне енергије, који су ми говорили да се Иран припрема за градњу нуклеарних електрана да би уштедео расположиве резерве фосилних горива. Ви наводите да Иран поседује огромне количине гаса и да је то, прави разлог претњи Ирану бомбардовањем. Додаћу овој тврдњи још један сличан податак, који се не односи само на Иран. Наиме, према савременим сазнањима Средњи исток располаже са резервама нафте које су три пута веће него у преосталом свету, десет пута него у Северној Америци и око тридесет пута него у Европи. Када се то зна, није тешко закључити зашто рат непрекидно траје у том делу света, на несрећу његовог становништва. Тероризам није узрок већ последица рата. Дакле ратује се за нафту и гас а не наводно, људска права и демократију.
Banaćanka Objektivna
Kad Ameri krenu na Iran, Srbiji će svanuti!
dragan lucic
Poznajem mnogo Iranaca, mladjih, njihovih "otporasa", i starijih koji su mnogo oprezniji u zakljucivanju. Ovi prvi zameraju Ahmadinedzadu izmedju ostalog sto prodaje gas ispod cene ne bi li pridobio politicke saveznike. Istina, ali ja im kazem on prodaje deo gasa. Ako i kad ga srusite uz americku pomoc, onda cete sav gas dati ispod cene, tj po ceni koju vam ameri odrede.
Милован Р.
Недавно сам гледао један интервју који је Ахмадинежад дао америчкој националној телевиѕији приликом његове посете Уједињеним Нацијама. Говорио је беѕ белешки читав сат и на мене је оставио утисак једног веома добро информисаног и интелигентног човека. Да ли је он стварно велики исламиста и верник, из тог интервјуја се није могло закључити. Веома логичан човек.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja