sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 08.10.2010. u 22:00

Slavlje Vargasa Ljose

Sada smo tek isti, navodno je napisao Gabrijel Garsija Markes na svom „Tviteru”, čim se čulo da je Nobelova nagrada za književnost pripala njegovom nekadašnjem drugaru, peruanskom piscu Mariju Vargasu Ljosi. Samo neki sat kasnije demantovana je vest da se kolumbijski nobelovac na bilo koji način oglasio povodom odluke da Nobelova medalja najzad pripadne peruanskom piscu koji zajedno sa njim već pola veka sa zadivljujućim darom skida prašinu sa španskog jezika.

Nikada, uostalom, nije razjašnjeno zašto je Vargas Ljosa još davnih sedamdesetih usred bioskopske premijere u Sijudad Meksiku pesnicom nasrnuo na pisca „Sto godina samoće”, ali od tada traje ćutanje između dvojice velikana.

Vargas Ljosa (74) nekada je poput svog prijatelja Markesa (83) srčano podržavao kubansku revoluciju, da bi u jeku latinoameričkog književnog buma, baš negde u vreme kada je ćušnuo Markesa, progovorio kritički o Fidelu Kastru i komunizmu. Njegovu ideološku metamorfozu na nož su dočekali mnogi latinoamerički intelektualci, a priča je bila da mu zbog skretanja udesno nije naklonjena ni Akademija iz Stokholma, te da će otići u grob kao večiti kandidat za Nobelovu nagradu.

Sa svojom sudbinom bio se pomirio i sam Ljosa, pa je prijateljicama savetovao da haljine pripremljene za Stokholm stave u naftalin, a novinarima je na pitanje o tome kako se oseća veliki pisac bez najsjajnije medalje odgovarao bez mnogo okolišenja: Nobelova nagrada loše utiče na stil pisanja.

„Ne bih da ih navodim poimence, ali mnogim je nobelovcima posle Stokholma usahnulo pero”, rekao je pre samo mesec dana u intervjuu madridskom „Paisu”, najavljujući svoj novi roman „Keltov san” koji trećeg novembra stiže u knjižare Španije i Latinske Amerike.

 Na koga je mislio, pogodite sami. Svakako ne na Markesa, čijem je fantastičnom peru kao mladi pisac posvetio svoju doktorsku tezu. A taj esej o ubistvu boga u Markesovom delu i danas se smatra najboljom analizom Gabovog stvaralaštva, pa su, uz pristanak obojice, delovi njegovog doktorata ušli u predgovor za najnovije izdanje sabranih dela kolumbijskog nobelovca, pre nekoliko godina. Ni tada se nisu pomirili, jer, kako kažu neki od najupućenijih u južnoameričke običaje, svađa i nije bila političke prirode. Ljosa je, kako se tvrdi, bio ljut zbog toga što je Gabo rešio da uteši njegovu ženu, a takva nelojalnost se u Latinskoj Americi ne prašta lako.

Iako je napunio 74 godine Ljosa je ostao mladić i telom i duhom. Samo je u proteklom mesecu nekoliko puta preleteo Atlantik, bio je u Parizu na izložbi posvećenoj njegovom radu i životu, skoknuo odande do Sijudad Meksika da ga tamo krunišu titulom počasnog doktora na meksičkom univerzitetu, vratio se u Madrid da pripremi teren za svoju novu knjigu, otišao u rodni Peru da sa aktuelnim predsednikom Alanom Garsijom raspravi tamošnji zakon o amnestiji za počinjene zločine nad civilima, sada na Prinstonu drži kurs o metodama pisanja romana… Ne odustaje ni od svoje redovne kolumne u „Paisu”. Poslednju, objavljenu 3. oktobra, posvetio je „Čavesovom porazu”, u kojoj činjenicu da je na parlamentarnim izborima u Venecueli opozicija osvojila 65 mesta tumači kao „težak udarac za autoritarnog kaudilja”… Ide u detalje, navodi brojeve, procente, analizira regione… Sada su se običnim spuštanjem listića u glasačke kutije stvorile prepreke za „cilj režima da po kubanskom modelu pretvori zemlju u marksističko-lenjinističku diktaturu”.

Mnogi su ga zbog ovakvih i sličnih kolumni proglasili za izdajnika, ali ima i onih intelektualaca koji se Vargasu Ljosi dive što je uprkos svemu ostao veran svojim idealima: individualnoj slobodi, najoštrijem odbacivanju diktatura – bilo da su leve ili desne.

„Politički nikad nije bio uz Kortasara, za koga zločini levice n nisu bili isto što i zločini desnice, ni uz Borhesa koji je bio spreman da primi počasti od Pinočea, piše kolumbijski književnik mlađe „postbum generacije” Ektor Abad Fasiolinse, koji u Ljosi nalazi primer „konstantnog borca protiv mentalnog komformizma kako na literarnom, tako i na političkom planu”. Zadivljen je Ljosinim „tehnički besprekornim knjigama sa višeslojnim registrom”: od humora i elegantne lakoće pisanja, do guste istorijske i psihološke kompleksnosti.  (/slika2)

Mladi pisac nadenuo je Ljosi nadimak ZVER, koja osvetljava svojom inteligencijom, koja te gane svojim senzibilitetom, čija vatrena vera uliva ogromnu silu u svaku napisanu rečenicu.

A sa druge strane Atlantika, u Frankfurtu, gde je u toku najveća svetska smotra knjiga, sva sajamska svetla i mikrofoni su se na vest o dobitniku ovogodišnje Nobelove nagrade koncentrisala na jedan jedini mali štand „Santiljane” iz čijih štamparija izlazi 3. novembra nova knjiga Vargasa Ljose. Ni pomislili nismo da će nam se ovo desiti, vikali su ozareni šefovi koji su samo neki minut ranije smrknutog lica razmišljali kako da pokriju troškove štampanja i sajamskih putovanja. Sada smišljaju kako da ovaj iznenadni nobelovski udar pretoče u znatno veći tiraž „Keltovog sna” koji je prvobitno trebalo da se štampa „samo” u sto četrdeset hiljada primeraka.

Kakvo iznenađenje kad večiti kandidat, koga su već prestali i da prozivaju, kada je i haljina bačena u naftalin, kada se od njega očekuje da nastavi zverski na svom literarnom putu, i kada je davno pobrao sve moguće nagrade i priznanja, odjednom postane nobelovac. I iz Srbije je stigla jedna dobra poslovna vest. Naša izdavačka kuća „Laguna”, pre ovog „iznenađenja”, sklopila je ugovor o prevodu i štampanju još tri Ljosine knjige. Među njima je i „Keltov san”, čiji rukopis je već počeo da se prevodi na srpski.

Zorana Šuvaković

--------------------------------------------------

Pisaću do sudnjeg dana

Prvi susret sa novinarima, po saznanju da je postao nobelovac, Mario Vargas Ljosa, koji se tog trenutka nalazio na Menhetnu, želeo je zbog svoje privrženosti Španiji, da održi u obližnjem španskom kulturnom centru „Servantes”. Kao redovni kolumnista „Paisa” odazvao se novinarima madridskog lista da odgovori na njihova posebna pitanja.

Kako radite, otkrijte kako izgleda proces pisanja?

Pišem mnogo, ispravljam mnogo, ponovo pišem. Radim od ponedeljka do subote na knjizi koju pišem, a članke pišem nedeljom. U stvari, nikad ne napuštam pisanje, ni kada putujem, ni kada sam „na odmoru”. Ali to nije nikakva stvar za pohvalu. Pišem zato što mi se to dopada, to mi je potrebno. Jedina prava tragedija za mene bila bi da ne pišem ili da ne mogu da čitam. To bi bila katastrofa. Pisanje mi pričinjava veliko zadovoljstvo, mada se ponekad mučim. Pisanje nije lak posao, vrlo je težak, ali kompenzacija je toliko velika da se trud isplati. Nameravam da pišem do smrti. Tu moju odluku ništa ne može da promeni, čak ni „Nobel”.

Između lake literature koja stiže do mnogih čitalaca i teškog štiva, gde je mesto pisca?

Forma uvek mora da služi priči koju želite da ispričate, ne bi smela da bude proizvoljna. Knjige koje su se u trenutku pojavljivanja činile nečitljivim, kasnije su bile cenjene jer su obrazovale generacije čitalaca. Kao što je bio „Uliks” Džemsa Džojsa, na primer. Struktura i jezik „Uliksa” su užasno složeni, a opet, uprkos tome što je ova knjiga bila toliko odbacivana kada se pojavila, to je jedan od stubova literature, i do nje može da „stigne” svaki čitalac sa malo iskustva. Knjige treba da podučavaju čitaoce. Ukoliko poteškoće pri čitanju imaju svoje opravdanje, čitalac je podstaknut da uloži napor. Ako je poteškoća sama sebi cilj, eksperiment radi pukog eksperimenta, naravno da knjiga biva odbačena. Fokner, Prust, Džojs, svakog dana osvajaju novu publiku. Svakog dana imaju više čitalaca nego dok su bili živi. Da nije tako, ne bi bilo nikakvog progresa u literaturi, bili bismo na istom mestu na kome smo bili pre nekoliko vekova.

Da li je moguće odvojiti politiku od pisanja?

Literatura i politika imaju veoma tešku i komplikovanu vezu, jer obe zaokupljaju čoveka. Politika može da osvoji moć nad literaturom i da je pretvori u propagandu, da je banalizuje i trivijalizuje. U isto vreme mislim da ozbiljna literatura ne može da ne haje za nešto što je toliko fundamentalno važno u životu svakog ljudskog bića, ne može da mimoilazi politiku. Ne slažem se sa onima koji misle da politiku treba potpuno odvojiti od literature. Svaka velika literatura uvek je učestvovala u građanskim debatama. To su činili svi pisci. Servantes, Tolstoj, Flober…

Zašto mislite da su vam dali Nobelovu nagradu?

Trebalo bi to da pitate članove švedske akademije. Želim da verujem da su mi je dali zbog mog književnog dela. Ne verujem da su mi je dodelili zato što sam im lep. Dopadalo bi mi se da su mi je dodelili i zbog mojih ideja. Ali mislim da je prilikom odlučivanja, prevladala moja književnost.

Priredila Z. Š.

Komentari2
e4351
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav Ristic
Na nekoliko dana pre LJosinog 63-ceg rodjendana od prve NATO-bombe, koje je zagovarao LJosa, poginuo je u kasarni mladic od 30 godina i koo zna jos koliko ljudi. Neka LJosa dobije jos bezborj nagrada. A GDE JE TU COVEK? I GDE STE TU VI KOJI GA TOLIKO HVALITE? NEMA UMETNOSTI BEZ COVECNOSTI. NAZDRAVLJE VAM MORAL!
Маја .
И мени је прво на памет пало да је жена узрок свађе.:-) Шта је политика у односу на жене? Мада, мени се чини Љоса привлачнијим, али Боже мој укуси су различити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja