ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:33

Ekologija, šta to beše

utorak, 26.10.2010. u 22:00

Kragujevac – Kad ih pitate šta su najveći ekološki problemi u njihovoj opštini, oni vrte glavom i, uglavnom, ćute, ali kada im pomenete vodu za piće, kanalizaciju, smetlišta, septičke jame i otpadne vode, oni se odmah sete i počnu da pričaju šta ih sve muči. Ovako Milisav Pajević, predsednik nevladine organizacije „Nepušački edukativni centar“, opisuje svoje susrete sa meštanima šest šumadijskih opština u kojima je obavio prvo veliko istraživanje o stanju životne sredine, pod nazivom „Evropska politika zaštite životne sredine u lokalu“.

U saradnji sa Fondom za otvoreno društvo, „Nepušački centar“ je, osim u Kragujevcu, sproveo anketu u Batočini, Lapovu, Rekovcu, Kniću, Rači i Topoli, a od 175 ispitanika (25 u svakoj opštini) dobio je zanimljive odgovore o tome ko i koliko zagađuje prirodu. Sve odgovore o uzrocima, posledicama, kao i o tome šta treba preduzeti, spaja jedan interesantan podatak – Šumadinci, kaže naš sagovornik, sami sebe krive što im je životna sredina ugrožena.

– Ovako opširna anketa koja je obuhvatila ceo region nikada pre nije rađena. Obuhvatili smo sve strukture, i one koji su na vlasti i donose odluke, i lokalne ekološke inspektore i obične građane. Najzanimljiviji su bili razgovori sa običnim ljudima, koji su se otvorili tek na pomen konkretnih problema. Pitanja tipa kako ocenjujete ekološku situaciju u vašoj opštini njima, praktično, nisu značila ništa. Iz toga sam video, a oni sami su o tome govorili, da je problem nedostatka informacija i obrazovanja iz oblasti ekologije i te kako prisutan. Tek na debatama, koje su bile izuzetno posećene, videlo se šta ljudi misle – kaže Pajević.

Dvomesečno istraživanje „Nepušačkog centra“ (24. maj – 16. jul), čiji će rezultati biti objavljeni u publikaciji, pokazalo je da u Šumadiji postoje ozbiljni ekološki problemi: od nedostatka vode za piće i kanalizacione mreže do divljih deponija, otpadnih voda i pojava glodara.

– Neverovatno, ali istinito, Knić tokom letnjih meseci često ostaje bez pijaće vode, restrikcije traju i po sedam, osam sati dnevno, a Gružansko jezero, akumulacija sa koje se vodom za piće napaja ceo Kragujevac i pola Šumadije, nalazi se na području te opštine. U Lapovu su problem otpadne vode koje se zbog loše kanalizacione mreže slivaju direktno u bunare, a Batočinci su se, na primer, žalili na pojavu pacova u centru te varoši – navodi Pajević, koordinator istraživanja.(/slika2)

Prema njegovim rečima, dve trećine građana je izrazilo želju da se odgovornost za stanje u ekologiji u potpunosti „prebaci“ na lokalne samouprave.

– Žitelji opština u kojima smo radili istraživanje apsolutno su svesni da im država, odnosno Beograd, kako to vole da kažu, ne može rešiti sve probleme. Žale se da nisu dovoljno informisani, da nemaju kome da se obrate. S druge strane, lokalni organi vlasti, koji su pokazali veliko interesovanje za naš projekat, objašnjavaju da nemaju dovoljno novca. I to je tačno. Zato ja predlažem da se šumadijske opštine udruže i kod evropskih fondova zajedno konkurišu za sredstva koja bi bila uložena u zaštitu životne sredine – ističe sagovornik „Politike“.

B. Kartalović


Komentari4
9bfc4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gale Trajkovic
Glavni ekoloski problemi su posledice koje ce nastati izgradnjom citavog niza hidroelektrana koje u Srbiji bujaju, a da niko ne postavlja pitanje ekoloskih dimenzija svega toga. Ski staze bujaju, a da niko ne pita koje su posledice i da li je isplativo graditi tako nesto na malim nadmorskim visinama, na Jugu Evrope. Pitanje flore, faune i ocuvanja ekosistema su od kljucnoga znacaja za jednu drzavu. Njujork pije cistu vodu koja i ne mora da se preciscava jer su oko jezera odakle je dobijaju obnovljeni prirodni ekosistemi, sume, koje dakle istu preciscavaju. Kada je u pitanju Kragujevac, voda sa Gruzanskog jezera se itekako preciscava jer je jezero plitko (zbog lose izabrane lokacije za jezero) i zbog pesticida i organskog zagadjenja iz naselja koja su uz samo jezero. Naravno, zastitne zone oko jezera nema.
Teca Peca
Identican je problem i sa prigradskim naseljima Beograda.Nadlezni se prave Tose i pravdaju da ne postoji grtadjevinski plan/ovi!Netacno! Vecina ih ima-Batajnica, Ugrinovci i drugi.Kada covek pokrene inicijativu kod Gradonacelnika, telali proslede telaima, napisu dopise i "odrade posao".Uvek se nadje neko "zvanicno"opravdanje da se ne moze da ucini nesto sto gradjani traze.Ako odete kod birokrate i sami, prime vas nadobudno, drcno ( Tatalovic iz Opstine Zemun) i jos nagde kako toboz se pravimo vazni i hocemo nesto da uradimo.tada nas "upucuje' na redovni postupak-PETICIJA GRUPE GRADJANA, PREDAJA LOKALNOJ MESOJ ZAJEDNICI, PA TAKO U NEDOGLED DA BI SE ZAKLJUCILO DA SLUZBE NEMAJU PARA! jedna moja prijateljica koja ima 66 godina zaplakala je pred jednim od tih birokrata i rekla gde se nalaze para koje nam se godinama naplacuju od poreza., nadoknada za vodu, ekologiju.Odgovor- ide sve na plate cinovnika i jos ko zna gde.Kada Skupstina nema uvid gde jos se trose pare, sta da kazemo za ostale?
Ivan Zafirovic
Na osnovu navedenog, daleko smo mi jos od ekologije i u teorijskom pogledu. Istrazivanje se, naime, vise bavilo komunalnim problemima i komunalnom higijenom, nego zastitom zivotne sredine. Ove dve oblasti jesu komplementarne, u smislu da je komunalna higijena preduslov zastiti ziv. sredine, ali je ekologija, ipak, nesto vise, slozenije i sire. Pretpostavljam da su gradjani i naselja ugrozeni bukom, zagadjenim vazduhom, smanjivanjem korisnih i zelenih povrsina i dr, ali ispitanici ili ispitivaci nisu to uocili ili nisu toga svesni.
z zz
Beograd pomaze puno Vojvodini,pa ne vidim zasto ne bi i centralnoj Srbiji

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja