sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 01.11.2010. u 22:00 Jovo Bakić

„Parada ponosa”, licemerje i nepravda

Mučno je bilo 10. oktobra. Dok su jedni veselo uzvikivali da je ljubav ljudsko pravo, drugi su tek nekoliko stotina metara udaljeni vodili krvavu uličnu bitku. Policajci su se, štiteći „paradu ponosa”, sukobljavali sa srednjoškolcima predvođenim krajnjim desničarima i bogatim kriminalcima. Ovi potonji, neretko i sami povezani sa krajnje desnim organizacijama, nalaze se u odličnim odnosima sa najvećim fudbalskim klubovima u Srbiji. Istovremeno, neki uticajni konzervativci su pokazali da im je homofobija jača od načelne osude nasilja prema onima koji različito misle. Kako sve ovo razumeti?

Dobro je početi od onoga što ne bi trebalo da bude sporno: svaki čovek ima pravo da se udružuje sa sebi sličnima i javno iskazuje svoja uverenja i stavove bez obzira kakvi su, sve dok se ne zalaže za mržnju i nasilje prema drugačijima. Sledstveno, ljubitelji istopolne ljubavi mogu protestovati protiv homofobije i nazvati njihovu paradu kako god hoće, pa i paradom ponosa, uprkos činjenici da ih većina ljubitelja dvopolne ljubavi u Srbiji ne shvata. Iako je ovaj naziv proizvod prkošenja onima koji ih preziru, te kao takav razumljiv, verovatno bi neki drugi, primerice parada trpeljivosti, bio usklađeniji sa bezbolnijim ostvarivanjem njihovih ciljeva.

Što se, pak, mladih i gnevnih tiče, trebalo bi reći da srednjoškolci koji prolaze kroz period svakovrsnog, pa i seksualnog sazrevanja, mogu javno ispoljavanje različite seksualne usmerenosti prepoznati kao ugrožavanje njihovog tek stečenog seksualnog identiteta. Zato mogu postati plen konzervativaca i krajnjih desničara koji u homoseksualnosti vide ugrožavanje porodice i nacije. Iako se stavi na stranu činjenica da po istoj logici naciju i porodicu može ugroziti i institucija monaštva, jasno je da se u patrijarhalnom, homofobičnom, nacionalno frustriranom i nepravednom društvu Srbije ova tema koristi zarad osvajanja ideološke hegemonije i vlasti. Da se radi upravo o ideološko-političkoj borbi govori licemerje koje su mnogi konzervativni intelektualci i političari pokazali. Doista, oni konzervativci koji strastveno osuđuju „paradu ponosa” nisu ni reč prozborili svojevremeno kada je jedan vladika bio osnovano osumnjičen za homoseksualno zlostavljanje maloletnika? Znači li to da im homoseksualnost u stvari ne smeta pod uslovom da je tajna? Još gore, znači li to da oni nemaju ništa protiv homoseksualnog nasilja, jer dotični vladika nije imao pristanak dečaka, samo ako se ono odvija daleko od očiju javnosti? Zašto se niko od njih nije javno protivio činjenici da je slučaj vladike skinut s dnevnog reda suda samo zbog zastarelosti? Zar crkveni oci zaista ne vide „deblo u oku svom”?

Kako, međutim, postupati prema delu omladine koja pokazuje veliku meru ksenofobne (valja se setiti Brisa Tatona) i homofobne agresivnosti? Većina učesnika divljanja na ulicama najverovatnije pripada širim društvenim slojevima kojima je krajnji nacionalizam jedino utočište pred marginalizacijom i besperspektivnošću u društvu čija je struktura među najzatvorenijima u Evropi, tj. u kojem je mogućnost društvenog napredovanja sirotinje izuzetno sužena. Otuda je neophodno ne samo vaspitno-obrazovno delanje usmereno na razumevanje i trpljenje različitosti, već su i političari, naročito oni koji se iskazuju levičarima i levim liberalima, dužni da učine sve kako bi društvo pružalo jednake prilike svim svojim pripadnicima, a uspeh ličnosti zavisio što više od njene darovitosti, a što manje od porodične, klasne ili etničke pripadnosti. Utoliko, ne smeju se trpeti oni ministri koji javno govore i rade u ime najbogatijih a na uštrb sirotinje i srednjih slojeva, dok se zakoni poput onih kojima se uvodi progresivno oporezivanje moraju što pre doneti.

Što se, pak, kriminalaca u fudbalu tiče, njih će biti sve dok država ne pokaže da joj je sport važniji od bilo koje ličnosti i bilo koje klike, bez obzira na to da li se radi o crveno-beloj, crno-beloj ili nekoj drugoj. Ako uprave fudbalskih klubova, bilo iz straha, bilo namerno, nisu u stanju da sarađuju sa policijom u borbi protiv krijumčara droge koji su donedavno sedeli unutar njih, kao i protiv neonacista i huligana, onda treba ili rasturiti takve uprave i popuniti ih hrabrijim članovima ili razgraditi klubove i podići nove na čvršćim temeljima. Krajnje desničare koji primenjuju ili propagiraju nasilje i mržnju prema drugačijima treba goniti kao pojedince, a njihove organizacije ne treba zabranjivati zato što bi članovi zabranjene grupe osnovali novu pod drugim imenom. Naposletku, bez kvalitetnog i efikasnog pravosuđa malo šta od pomenutog može dati ploda.

docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari34
3a3dd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milojko Novakovic
Prosto je neverovatno da ovaj "analiticar"pise to sto pise o nasilju nad onima koji drugacije misle.Neka pogleda svoje nastupe na TV-u pred poslednje republicke izbore.E "Politiko" ko za tebe sve pise.
Ceda Bradic
10 okt imamo "skolski primer". Jedni uzvikuju "ljubav" a izrazavaju drustveno bes_korisnu aktivnsot. Time dokazuju da motiv nije ljubav nego motiv gladi,cime ispoljavaju silu.Drugi su i sami svesni, da nema ni govora o drustveno _korisnom radu, nego su izrazili silu. Desetog oktobra imamo "spretnu kombinaciju" dva dela celine! Manja sila ("parada ponosa"), je zloupotrebljena za "regualciju" (upravljanje) vecom postojecom silom Sila "regulacije" moze da bude bilo sta, rezultat neke utamice, npr (predhodio je takav konflikt, AP KiM zbog rezultata utakmice, pa rusenje repetitora).Incident u Italiji je verovatno "maska" za predhodno.Nadam se,da komentarima citaoci dobijaju mogucnsot izbora (po svesti,savesti i odgovornsoti), a za "Politiku".. PDV:). CB
Ceda Bradic
Regulacija sile zahteva istu takvu silu regulacije (velika slozensot i intenzitet), pri cemu dolazi i do sile reakcije (suprotstavljena sili regulacije). Zato je neophodna jos veca sila regualcije-nastaje kolaps u diktaturu.Tu vise nema sta da se regulise, pa sada sila regulacije pocinje sama sebe da negira (regulise silu reakcija koju sama izaziva).Negacijom same sebe,dolazi do upadanja u anarhiju (rasuta sila). Gradnja postovanja i samopostovanja je veoma spora, sadrzi bezbroj porgesaka-popravki i postaje osobina zrele licnosti. Rusenje toga je veoma lako.Npr, ucesnik demonstracije,u trenutku moze da postane rusioc,da povredi nekoga, pa cak i da ubije iz nehata. U ratu taj efekat nastaje posle 1-2 dana oruzanih dejstava (sve veca destrukcija, se ceni kao napredak).
Ceda Bradic
Мучно је било 10. октобра. Док су једни весело узвикивали да је љубав људско право, други су тек неколико стотина метара удаљени водили крваву уличну битку CB:Ljubav je pokretacki motiv (motiv gladi je suprotnost). Ispravnost toga sto radimo (shodno motivu) je rezultat RADA. Ako je motiv ljubav,.rad moze biti 1-"drustveno"KORISTAN (porodica, pa ostali elementi soc. okruzenja).ili 2-"drustveno-POTEBAN, zajednicki rad (hrana, odeca, smestaj itd). Ako je pokretac motiv gladi ispoljava se pohlepa,(zadovolsjtvo gomilanjem bilo cega,serpe,lonci, konzerve). Time se gradi samo_uverenje o stepenu posedovanja apstrakcije,sile-vlasti-moci.("biti kolekcionar? kako to GORDO zvuci":) Sada veoma lako mozemo da razdvojimo: drustveno PRIHVATLJIVO (korisno i potrebno), od beskorisnog i neprihvatljivog.Znacaj razdvajanja."Mehanizmi regulacije" su sustinski drugaciji: Regulacija drustveno-prihvatljivog RADA je veoma jednostavna. Bazira se na NIVOU (rang) postovanja i samo-postovanja.
Mile Derpe
Ko o cemu, baba o ustipcima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja