nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.11.2010. u 22:00 Miša Đurković

Za zakon o ćirilici

Nije razumljivo zašto u Srbiji svoje snage ne koncentrišemo na ono što jeste u domenu mogućeg i o čemu bi u principu trebalo suvereno da odlučujemo. U takva pitanja spada demografska politika, ali i politika identiteta koja bi uz ozbiljnu ekonomsku razvojnu politiku morala da bude temelj preživljavanja i naroda i države. Prosta logika govori da u trenucima jakih spoljnih pritisaka, snagu treba usmeriti na snaženje osnove identiteta koja bi u nekim boljim geopolitičkim uslovima omogućila da iz faze kontrakcije pređemo u fazu širenja.

Nažalost naša politička elita se prema ovom sklopu pitanja ponaša krajnje neodgovorno. Setimo se na primer da kada se pregovara o sastavu vlade poslednja ministarstva koja se dele jesu ministarstva kulture, vere, nauke i dijaspore. Tek nešto bolje stoji obrazovanje zbog velike sume novca kojom ministarstvo raspolaže. A posmatrano iz identitetske perspektive to bi trebalo da budu ministarstva oko kojih danas treba graditi veći deo ukupne državne i nacionalne politike. Evo jednog dobrog primera sektora u kome bi mnogo i moglo i trebalo da se uradi.

Ćirilično pismo je tokom poslednjih deset vekova predstavljalo osnovu identiteta srpskog naroda. Do Vukove reforme preko njega je naša kultura bila usko povezana sa kulturama drugih pravoslavnih naroda. Od tada pa sve do Skerlićevog predloga o usvajanju latinice, iz političkih razloga počinje koketiranje sa zapadnim pismom kako bi se našao način za približavanje „zapadnoj slovenskoj braći”, što je u praksi značilo postepeno odaljavanje od naše pravoslavne kulturne matrice. No u svakom slučaju sve do Prvog svetskog rata srpsko ćirilično pismo bilo je dominantno i zapravo jedino rasprostranjeno u Srbiji, Crnoj Gori, pa čak i u okupiranoj Bosni i Hercegovini gde je Kalajeva administracija uprkos propagiranju latinice morala upravne akte da izdaje na ćirilici kako bi ih narod razumeo.

Nakon kapitulacije Srbije krajem 1915, i Crne Gore početkom naredne godine, po istom receptu okupator je zabranio ćirilično pismo i otpočeo izdavanje prvih novina na latinici. U Beogradu su izlazile Beogradske, a na Cetinju Cetinjske novine.

Nakon formiranja Kraljevine SHS počinje istorija postepenog potiskivanja ćiriličnog pisma. Ovaj proces svoje ubrzanje dobija posle 1945. kada su komunisti posebno u rubnim etničkim krajevima srpstva jačali sve procese podsticanja separatnog identiteta i odvajanja od srpske kulturne matrice. Ovo je posebno vidljivo u Crnoj Gori koja je tokom datog perioda de fakto uvela latinicu da bi Ustavom iz 2007. proglasila za svoj zvanični jezik crnogorski jezik latiničnog pisma, koji je po Nikčevićevoj zaostavštini dobio još dva slova. Bosanski muslimani koji su nekada, takođe, koristili ćirilicu odavno su usvojili latinicu.

No situacija nije bolja ni u centralnoj Srbiji. Ako prođete centralnim beogradskim ulicama veoma retko ćete naići na natpis firme istaknut na ćiriličnom pismu iako je ono službeno, ustavom propisano pismo ove države. Kako protumačiti činjenicu da Mekdonalds u Rusiji ili Bugarskoj ima kompletan meni, ali i naziv firme napisan je na ćirilici dok u Srbiji sve to piše na latinici? Ili zašto Rajfajzen banka u Sofiji smatra da svoj naziv treba da istakne na ćirilici, a u Beogradu na latinici? Da stvari budu još luđe, i ruske kompanije u Srbiji slede slično ponašanje zapadnih kolega pa je tako Moskovska banka ovde usvojila latinicu. Posetioci Zvezdinih fudbalskih utakmica znaju da je novi sponzor kluba sa Marakane ruski Gasprom svoj veliki logo na stadionu takođe napisao latinicom.

Očigledno je da snaga Interneta, popularna kultura i tržišno ponašanje kod nas vode popularizaciji stranog i potiskivanju domaćeg pisma koje za svaku značajnu evropsku naciju predstavlja stub identiteta. Otvorite na primer zvaničnu prezentaciju Evropske unije pa ćete videti da se ona nudi na sva 23 zvanična jezika, uključujući od skoro i irski galik iako je on i u Irskoj još mnogo slabije zastupljen od engleskog.

Dakle, promocija i razvoj ćirilice mora da bude jedan od prioriteta zvanične državne politike. Za početak, treba preispitati član 26 Statuta Vojvodine, koji uvodi srpski jezik latiničnog pisma, što je suprotno članu 10 Ustava Srbije. Zatim treba doneti zakon o ćirilici koji će razraditi mere za promociju i primenu ćiriličnog pisma u Srbiji. Lako je propisati isticanje firmi na zvaničnom jeziku, osim za pripadnike manjina, ili uvesti posebnu taksu za isticanje firme na latinici. Radiodifuzna agencija bi trebalo da propiše svim televizijama da svoj logo ističu takođe na ćirilici kao i da se filmovi titluju samo na tom pismu. Takođe, Ministarstvo inostranih poslova i dijaspore, ali i predsednik morali bi nešto da urade kako bi naš narod u okolnim zemljama imao pravo da zaštiti svoje pismo i jezik.

viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komеntari65
8d37c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Božo Beograd
Pa i ovaj tekst autor je napisao na latinici a kritikuje upotrebu iste. Znači da je u Srbiji preovladala latinica i tu nema raspravke. Ovi što su za čirilicu mogli bi jedino da se žale Dačiću i da in naredi policiji da sprovede latiničnu čistku.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Скинут је и натпис (фирма) са крова хотела "Москва" на Теразијама који је био исписан ћирилицом. Немамо елиту.Имамо све последице паланачког, скоројевићског ,комплексашког, менталитета. Ћирилица је један од битних стубова српског идентитета, а руши се, док то држава не примећује. Држава не примећује да се Устав не примењује!?!?
Милан Топлица
Критичан је моменат дакле, и свесни синови овог народа, сви они који виде да наша ћирилица нестаје, и којима то није свеједно - да се удружују ! Неважно којих политичких определења - ћирилица данас изнад свега је тога. то не сме да буде глува, затворена група ( на почетку на жалост биће управо група ! ). Гласила ! Ето прилике старој, величанственој "Политици" ако она имадне снаге да се у овој ствари отргне од ђавола ! Но "Печат" и "Геополитика" сигурно неће да изневере. Организација мора да делује цивилизовано, културно (ако је овој речи овде место ! ), да се домишља како пробуђивати свест од човека до човека. Учимо се од наших непријатеља. Погледајмо докле се стигло са фармама и како се темељно наступа. А ми без организованог приотиска на овакву власт ништа постићи нећемо. Дакле прво организација око људи као Ћосић, Бећковић, Чавошки,Ћурковић, Вучелић. . . Да би закону из горњег текста икада могли да се надамо ! ! !
Милан Топлица
Kako превазићи ову вековима таложену ситуацију данас кад је обичан човек у стању да не осећа о чему се ради или је равнодушан па "лично пише латиницом" а за власт се може рећи све само не да је патриотска ?! Парадоксално али ако ни народ више неће своје писмо онда је, терати га, ненародни чин ! Колико је нас још жељно да наше понос-писмо опстане и штаљ још делотворно ми можемо да урадимо у околностима, неповољним да неповољније не можемо да замислимо? Кад се сваки патриотизам сместа окрсти назадним национслизмом, чак фашизмом? Где нам је онај инат, где разум да провидимо куда ово води. Са овим трендом за највише педесет година у Србији неће бити на ћирилици писменог чове, а тад, тојест колико сутра, опростићемо се са свом својом историјом и културним наслеђем. Јер ко да преведе сав тај пласт наслага хиљаду и пол година старог народа. Не, то је нестанак Срба и Српства ! онда се не може рећи да је власт која га такођер неће антинародна ! Бар у овом сегменту !
Владислав Ђорђевић
Свиђа ми се садржај текста, али не и чињеница да је написан на хрватском писму (латиници).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja