sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:08

Primećujemo li izolovanost manjinskih grupa

Autor: Milan Antonijevićčetvrtak, 04.11.2010. u 22:00

Osobe sa invaliditetom takođe možemo posmatrati kao depriviranu grupu, a uskraćenost velikog broja prava jednostavno se pravda nedostatkom sredstava. Nedavno sam razgovarao sa strancima koji žive u Beogradu i ono što primećuju jeste odsustvo invalida na ulicama, iako je procenat osoba sa invaliditetom naravno identičan onom u zemljama EU, što govori o izolovanosti i nepostojanju uslova za normalan život. Pitanje koje ovde postavljam jeste – da li mi to primećujemo?

Specijalne škole, u kojima su izolovano obrazovana deca sa invaliditetom i Romi, koncept je koji je odavno napušten u Evropi, o čemu svedoče mnogobrojni obavezujući dokumenti o inkluziji. Ovaj proces započeo je i u Srbiji, ali su otpori tom procesu veliki, naročito u samim školama koje bi trebalo da se reformišu. Segregacija ne sme postati rešenje za problem manjina.

Kako ne bi sve ostalo na negativnom utisku treba reći da je na zaštiti manjina mnogo urađeno, tako da je stanje u tom pogledu neuporedivo bolje nego devedesetih godina. Zakonodavni okvir je uspostavljen, brojne strategije su usvojene, imamo nezavisne institucije i izjave većine političara su se vidno popravile. Ne možemo, međutim, govoriti o primeni propisa, sudstvo i tužilaštvo nemaju dovoljno sluha za ova pitanja, mediji neretko šire stereotipe i daju prostor govoru mržnje.

Vratimo se na stav s početka teksta – ni branitelji ljudskih prava, ni mediji, a ni država ne smeju upasti u zamku rangiranja ljudskih prava i posvećivanja pažnje samo pojedinim pitanjima iz ove oblasti i pojedinim ranjivim grupama. Na prvom mestu država, koja ima sve mehanizme, počevši od ministarstva zaduženog za ljudska prava, do pravosuđa, nema nikakvo opravdanje da pojedine grupacije zanemari.

Nakon kratkog preseka stanja pokušaću da napravim spisak mera koje bi poboljšale stanje. Reakcije tužilaštva, policije, ustavnog suda dok odlučuje o zabrani grupa koje šire mržnju i netoleranciju samo su jedna strana rešenja. Ono o čemu moramo voditi računa jeste obrazovanje, sistem vrednosti koje stvara kako škola, tako i okruženje i, naravno, porodica.

Nemam želju da idealizujem situaciju u zemljama EU, problemi sa kojima se suočavaju Italija, Francuska, Belgija u pojedinim oblastima naliče onima u Srbiji, ali to nam ne sme biti opravdanje da zarad poboljšanja položaja manjina ne učinimo više. Tolerancija i suprotstavljanje diskriminaciji je stalna borba za stvaranje društva sa humanim vrednostima: nema postignutog nivoa zaštite ljudskih prava kojim bilo kada treba da budemo zadovoljni.

Na kraju, opravdano možemo postaviti pitanje da li smo neosetljivi na pojedine manjine, da li smo ih u svojoj sredini sve primetili, da li smo tolerantni prema njima, da li smatramo da osobe sa drugačijim seksualnim opredeljenjem, osobe sa invaliditetom, Kinezi, Albanci zaslužuju podjednaku pažnju kao i većinske zajednice. Od odgovora na ovo pitanje zavisi to da li će Srbija biti tolerantno društvo ili ćemo ponavljati greške, rušiti gradove i imovinu, i uništavati živote onih koji se osećaju ugroženo i bespomoćno, a žive pored nas i sa nama.

*Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava


Komentari4
e23b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Obican gradjanin Srbije
Zelim i ja svoja prava, iako sam heteroseksualan, zdrav, prav, ali mene niko ne stiti. Mene moze gazda da izbaci na ulicu kao kofer, nikom nista. Hocu i ja svoje udruzenje pravnika za zastitu ljudskih prava, i ja sam covek!
Мила Тадић
Мањинске групе било које врсте немају право да угрожавају већину и да траже већа права од осталих. Око тога се дигла велика прашина. Нико у овој земљи никоме ништа не брани. Користите своја права, а ,ли не на штету и уштрб права других. Што се школе тиче, то је катастрофа. Мањина ђака угрожава већину, док сви не постану ленштине. На часовима се слуша музика, играју карте, решавају укрштене речи. Мислите ли да професори смеју такве да отстране са часа да не ометају наставу? Таман посла. Такве професоре управа школе и Министарство просвете и некултуре избацују на улицу! Уведимо правила понашања свуда, укротимо мањинске групе, дајте им ОДМАХ све што треба и не треба, што им припада и не припада, да видимо како ће да се понашају. Ево одговора: како газда разбијач и алтернатива каже, и паре...
Teca Peca
Mislim da je zapostavljanje manjina i ljudi sa hendike[ima odraz loseg mentaliteta i odsustva brige i ljubavi za ljude kod nas.Ljudi su otudjeni, hladni , sebicni, zatvoreni u sebe i sa mnogim predrasudama koje se negativno odrazavaju na ostale.To je kompleksan problem i zbog toga imamo silne probleme ui drustvu.Blagoslovene su one zemlje koje brinu o takvim ljudima, zajedno sa njihovim porodicama, i ukazuju im duznu ljudsku paznju i postovanje.Stim u vezi podstice se i njihova individualnost i samostalnost cime se postuju njihova prava i slobode.Kod nas?Pa Cume pregazi pesaka kao pile I NIKEM NISTA!!!
Dusan R
"Толеранција и супротстављање дискриминацији је стална борба за стварање друштва са хуманим вредностима..." Moze se dokazati da tzv. obespravljene manjine, u velikoj meri i broju, niti prihvataju niti postupaju u skladu sa gornjim navodom - naprotiv. Moze se veoma lako dokazati da je vecina organizacija mane-vise obespravljenih nesrazmerno besnja u svojim optuzbama i zahtevima, poredjeno sa merom netrpeljivosti malobrojnog dela vecinskog naroda. Bacati se, danas, blatom na vecinski narod koji je, uzgred budi receno, vecinom pokazao, i u proslosti a i u doba danasnje, veliku meru trpeljivosti prema svim manjinama, je cinican oportunizam - bezocno pomodarsto. Takodje nije tesko dokazati da je vecina organizacija manje-vise obespravljenih usredsredjena na, po njihovom kalupu osmisljenu radikalnu, a i u dovoljnoj meri, nasilnu, promenu ponasanja i obicaja vecinskog naroda. Ako je bilo koji narod zeljan i radan na trpeljivosti svih koji zive u drzavi Srbiji, onda je to narod vecinski.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja