nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.11.2010. u 22:00

Preživljavanje uz finansijske akrobacije

Malo znači dvadesetšestogodišnjem Milošu D. to što, prema statističkim podacima, prosečna plata u Beogradu pokriva potrošačku korpu. Nije mu važno ni što se zvanično u Beogradu bolje živi nego u unutrašnjosti. Ništa on nema ni od toga što je, ponovo prema zvaničnim podacima, plata u prestonici uvećana u poređenju sa proteklom godinom.

Ovaj Kruševljanin koji već sedam godina živi u Beogradu, posle završenog Pravnog fakulteta zaposlio se u jednoj privatnoj firmi. Već dve godine plata mu ne prelazi 30.000 dinara mesečno. Kiriju plaća 200 evra svakog prvog u mesecu, a bar još toliko mu treba za hranu i račune. Izlasci, putovanja i kupovina modernog računara za njega su u domenu naučne fantastike. Nevolja je, žali se, što u rodnom gradu ne bi zarađivao ni toliko. Najverovatnije bi, kaže ovaj pravnik, radio u kiosku za 15.000 mesečno...

I on nije usamljen. Stotine hiljada žitelja glavnog grada preživljava zahvaljujući finansijskim akrobacijama. Dozvoljeni i nedozvoljeni minusi u banci, čekovi, rate, kartice, pozajmice, poznanstva... Na razne načine se dovija većina sugrađana. Statistika je, nažalost, neumoljiva i pokazuje da se u Beogradu ne živi loše. Prosečna zarada, prema poslednjim podacima, iznosila je 42.685 dinara. Potrošačka korpa koja bi trebalo da pokrije troškove ishrane, komunalija, garderobe, obuće, sredstava za ličnu higijenu, prema podacima Ministarstva trgovine, iznosi 38.360,42 dinara. To znači da bi, gledano u brojkama, štedljivoj porodici koja živi od jedne prosečne plate, novac čak mogao i da se prelije u naredni mesec. Većina Beograđana bi ovakve izveštaje shvatila kao provokaciju. Kako izgleda realnost?

Za ishranu domaćinstva potrebno je između 60.000 i 70.000 dinara, smatraju u organizacijama za zaštitu potrošača. Tu su i drugi troškovi koji se ne evidentiraju – kablovska televizija, internet, dopune za mobilne telefone, TV pretplata, vrtić... Šta tek da kažu oni koji otplaćuju kredite? Ne razumeju komplikovane termine poput euribora koji im kroji kreditnu ratu, ali znaju da su se upustili u dužničku avanturu i da im je iz meseca u mesec ova stavka sve veća.

Otkako su se zaposlili, Marijana i Vladimir V. nikada nisu dočekali novu uplatu na tekućem računu, a da su bili u „plusu”. Hronični minus za njih je svakodnevica i što je najgore, poručuju, leka za popunjavanje rupa neće biti uskoro. Dok kupe pelene, osnovne kućne potrepštine, do pola popune frižider, otplate kreditne kartice i namire sve veće račune za grejanje, struju i vodu, ostane im tek da odu dva-tri puta na kafu. Imaju novca za piratske diskove, ali ne i za odlazak u bioskop. Ne sećaju se kada su bili u pozorištu, a za neki koncert će imati para tek kada dobiju povišicu o kojoj niko u firmi čak ni ne priča.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da je za dostojanstven život porodice koja bi da se svrsta u srednju klasu potrebna zarada od 60.000 do 100.000 dinara.

– Idealna zarada za normalan život iznosi između 80.000 i 100.000 dinara po zaposlenom članu porodice. Time može da se podmiri potrošačka korpa, ali i da ostane za ono što je na Zapadu normalno, letovanje, kupovinu bele tehnike, obnavljanje garderobe, odlaske u restoran jednom mesečno. To su karakteristike srednje klase koju na Zapadu čini 60 do 80 odsto građana, ali tu nema ni desetak odsto naših građana – ističe Savićeva, dodajući da je blagih pomaka nabolje bilo u periodu od 2004. do 2006. godine.

– Ali sa poskupljenjima, devalviranjem dinara i zamrznutim platama u javnom sektoru ponovo je pogoršan kvalitet života – kaže Ranka Savić.

Povećanje cena postalo je svakodnevica, pa cunami poskupljenja ne posustaje već dva meseca.

– Gotovo 80 odsto kupaca u glavnom gradu posle skorašnjeg rasta cena namirnica oseća pogoršanje položaja – smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Njegov stav potvrđuje i pregled cenovnika. U poređenju sa novembrom 2009. godine, nema artikla koji nije poskupeo. Cene pojedinih osnovnih životnih namirnica uvećane su i do 50 odsto, a šampion poskupljenja je suncokretovo ulje. Slede šećer, brašno, mleko, meso, kafa, kućna hemija, kozmetika... Korpa sa deset osnovnih namirnica košta gotovo 200 dinara više nego pre godinu dana. Udar na novčanik nije mali, a potrošači se pitaju da li, bar za sada, mogu da odahnu. Trgovci kažu da mogu.

– Nema najava novih poskupljenja i ne damo cenovnike. Nema ni ekonomskog opravdanja za podizanje cena – kaže Milena Radulović, direktor marketinga SOS marketa.

Kurs evra, ipak, preti i ekonomisti smatraju da bi to ponovo moglo da ugrozi stabilnost cena.

– Kretanje deviznog kursa jedan je od faktora koji utiče na formiranje cenovnika. Ako se nastavi rast evra, odnosno pad dinara, može da dođe do novih poskupljenja – smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.

Kada je reč o poslednjim poskupljenjima, dodaje Stevanović, trgovci su reagovali onako kako je bilo očekivano.

– Mnogi od njih umanjili su marže na pojedine proizvode i donekle ublažili poskupljenja. Da li će to uraditi ponovo, videćemo. Ali, mogu da izračunaju da li im više odgovara da imaju veći promet sa manjim maržama ili smanjen promet sa većom maržom. Jer, na našem tržištu nema tražnje koja bi mogla da nadomesti poskupljenja – zaključuje Stevanović.

Nije sve, ipak, ni u stabilnosti cena u trgovini. Najnovija vest o poskupljenju grejanja u Beogradu od čak 30 odsto sigurno će od decembra dodatno istanjiti novčanike žitelja glavnog grada. Cena grejanja po kvadratnom metru stana za građane, umesto dosadašnjih 64,37 dinara, od 1. novembra iznosi 83,68 dinara. Vlasnici stanova priključeni na daljinski sistem od 60 kvadratnih metara grejanje će plaćati 5.020,80 dinara mesečno, odnosno 60.249,60 dinara godišnje. To zapravo znači da će onih 14 odsto penzionera koji preživljavaju sa 11.000 dinara mesečno, hteli-ne hteli, morati da odvoje i do polovine svoje zarade samo na zagrevanje domova. Kako će od ostatka novca moći da pazare osnovne životne namirnice?

Marija Brakočević

Stefan Despotović

-----------------------------------------------------------

Pijace se bore za kupce

„Kupila sam prase za slavu, ali sam ga platila 1.500 dinara manje, zamisli”, radosno je govorila sugrađanka prijateljici izlazeći iz mesare na Cvetkovoj pijaci. Nju kao i stotine drugih potrošača obradovala je odluka pijačara da svake poslednje subote u mesecu cene zeleniša, ali i mesa i mlečnih proizvoda, budu umanjene 20 odsto od 12 do 16 časova.

„Pilot sniženje” organizovano je pre nedelju dana na Cvetkovoj i pijaci Stari Merkator, a u upravi „Gradskih pijaca” najavljuju da će im se priključiti i druge tržnice u Beogradu.

– Ova akcija dogovorena je sa zakupcima i predstavlja naš zajednički napor da sugrađanima omogućimo jeftiniju kupovinu prehrambenih proizvoda na pijacama, a istovremeno da podignemo konkurentnost tržnica u odnosu na druge prodajne objekte – kaže Dragan Pušara, direktor „Gradskih pijaca”.

Komentari2
a5804
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojan Dubai, UAE
boli me to sto je razlog za moj odlazak iz zemlje i grada koje volim iz dana u dan sve opravdaniji. isto tako kao student iz ovog clanka, zavrsio sam prava, ali para nema nigde. pa cak i imao posao. da zivim u stanu sa svojim roditeljima i sestrom, da u takvim uslovima i zasnujem porodicu ne pada mi na pamet. zato sam ovde gde sam, zaradjujem 4 puta vise od mojih roditelja zajedno, trosim 3 puta manje sa sve svojom zenom (jer za osnovne namirnice i luksuz putovanja trosim duplo manje nego sto se trosi u srbiji) i stedim za stan u bgdu i malo lagodniji zivot-zivot o kome sam sanjao dok sam ziveo u bgdu. zato svima porucujem da idu iz srbije glavom bez obzira i da se vrate kada se osete dovoljno sigurnim za zivot u srbiji.
harijet t.
tesko se zivi i van srbije a kamoli u njojzi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja