utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 06.11.2010. u 22:00

Osporavanja ustava

Posle pune četiri godine od usvajanja Ustava izgleda da su mu šanse da „doživi” još toliko u neizmenjenom obliku – sve manje. Najviši pravni akt se nije sasvim „primio” u Srbiji, ili mu pojedini politički akteri i delovi stručne javnosti to ne dozvoljavaju, tražeći njegovu promenu praktično od dana proglašenja u Narodnoj skupštini Srbije na Mitrovdan, 8. novembra 2006. godine. Najsvežiji i sasvim konkretni zahtevi za intervencije na Ustavu stižu od G17 plus, članice vladajuće koalicije i vodeće stranke u Ujedinjenim regionima Srbije, čiji lider Mlađan Dinkić kaže da „postoji ozbiljna mana u sadašnjem ustavu koja će, ukoliko ne bude promenjena, prouzrokovati još veće raslojavanje na bogate i siromašne”.

Da ovaj ustav nije dobar smatra i profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, koji ističe da što pre treba ući u ustavnu reformu, ali, kako dodaje, „moramo uvek biti obazrivi da to ne bude samo realizacija užeg političkog stranačkog interesa, nego da i Srbija dobije dividendu”, odnosno da to bude u opštem interesu Srbije.

„Krajnji ishod treba da bude nov ustav, ali ne mora se toliko žuriti. Preko neke vrste praktične solucije (recimo, kroz ustavne zakone, kroz odluke parlamenta, kroz odluke Ustavnog suda) može da se izgradi jedan ustavni sistem koji bi počivao u osnovi na demokratskim principima”, navodi prof. Lilić.

Iz vizure političkog analitičara Đorđa Vukadinovića, urednika časopisa „Nova srpska politička misao”, ovo je jedna „potpuno izvitoperena situacija, gde svaki političar i stranka, kada im nešto smeta, kažu ’hajde da promenimo ustav’, umesto da pokušaju da u postojećim okvirima nalaze najoptimalnija rešenja”.

„Ne smatram da je to neko sveto pismo, neko sjajno i savršeno delo, i ne kažem da se u doglednoj perspektivi ne bi moglo razmišljati o njegovoj promeni ili amandmanskoj dopuni, ali Srbija u ovom trenutku ima mnogo većih i važnijih mana i problema, nego što je to Ustav. Ustav, koji je manjkav i dosta problematičan i u stručno-tehničkom i u političkom smislu, daleko je bolji i savršeniji od naše političke stvarnosti, a pogotovo partijske”, ističe Vukadinović.

Početkom avgusta lider SPO-a Vuk Drašković rekao je da je „promena Ustava neizbežna ako mislimo da skinemo lance Srbiji”. Liberalno-demokratska partija bila je od starta protiv ovog ustava, a da je potreban potpuno nov tekst ističu i predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine. Na potrebu promene određenih odredbi Ustava ukazivale su i neke stranke manjina i pojedini stručnjaci za ustavno pravo, pa se nameće pitanje da li je ovaj ustav zaista toliko loš kada ga već toliko osporavaju, naročito u poslednjih godinu dana, ili je posredi nešto drugo. Pogotovo s obzirom na činjenicu da vodeće partije vlasti i opozicije vrlo oprezno govore o pitanju promene Ustava ili mu se potpuno protive u ovom trenutku.

Navodeći probleme tzv. Koštuničinog ustava, prof. Lilić ističe da on ima problem sa svojim političkim legitimitetom. Ovaj ustav je, kako objašnjava, ustav kontinuiteta s Miloševićevim Ustavom iz 1990. godine, a taj ustav je obezbedio kontinuitet s prethodnim socijalističkom sistemom, iako su njime proklamovani demokratski principi (kao što je podela vlasti, višepartijski sistem, nezavisno sudstvo...).

On ukazuje da Ustav iz 2006. ima i problem pravne i proceduralne prirode, jer je donet na osnovu revizionih klauzula prethodnog ustava, a njegov važan nedostatak je i u tome što ga je kao celog predložila vlada – pa je on oktroisan, odnosno, Ustav koji je izvršna vlast nametnula građanima Srbije.

Pored navedenog, prema njegovim rečima, ovaj ustav ima strukturalnih problema, zbog kojih, kao pravni dokument koji treba da obezbedi stabilnost i razvoj Srbije i stabilnost i razvoj institucija Srbije, nije bio uspešan. Uz to, kako dodaje, postoje „strahovite diskrepance i asimetrije” kada je reč o teritorijalnom ustrojstvu, pa se npr. kaže da Kosovo ima suštinsku autonomiju a, recimo, Vojvodina to nema. „Ili, govori se o ekonomskom regionalnom razvoju ali nigde nemamo regione”, ističe prof. Lilić.

Prihvatajući da ovaj ustav ima manjkavosti (od „zakivanja” broja poslanika do određivanja obaveznog procenta sredstava iz republičkog budžeta za Vojvodinu ili klauzule koja omogućuje blanko ostavke...), nastale i kao plod brzine donošenja Ustava i političkog kompromisa (koji je ponekad bio pomalo i truo) između DSS-a, DS-a i tadašnjih radikala, Đorđe Vukadinović ističe da to ipak ne može objasniti, a pogotovo ne opravdati tolike zahteve za njegovom izmenom koje slušamo u poslednje vreme.

„To može biti u najboljem slučaju samo izgovor za one koji zapravo iz nekih svojih ličnih i političkih razloga i interesa žele njegovu promenu”, ističe on, ocenjujući da oni koji sada najviše potenciraju njegovu promenu, to ne čine toliko zbog njegovog sadržaja bez obzira šta navodili kao razlog, nego zbog onoga što mnogima najviše smeta u ovom trenutku – njegove preambule prema u kojoj se tretira Kosovo kao neotuđivi deo Srbije.

Biljana Baković

-----------------------------------------------------------

Procedura za promenu

Predlog za promenu ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, vlada i najmanje 150.000 birača. Narodna skupština usvaja akt o promeni ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.

Narodna skupština je dužna da akt o promeni ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena ustava odnosi na preambulu ustava, načela ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu ustava. Promena ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

Komеntari0
30139
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja