Vest da će grad Beograd zatražiti još 90 miliona evra kredita od Evropske investicione banke (EIB) za izgradnju pristupnih saobraćajnica ka mostu preko Ade Ciganlije dolila je ulje na vatru u već zahuktaloj raspravi da li se najambiciozniji građevinski projekat pretvara u finansijsku rupu bez dna. Četvrti zajam (drugi od EIB-a), prema najavama čelnika u Skupštini grada, biće iskorišćen za finansiranje dve prilazne petlje – u Radničkoj i Ulici Jurija Gagarina.

Za izgradnju tri kilometara dugog pristupnog bulevara sa šest traka od Tošinog bunara do petlje u Jurija Gagarina, grad je od ove banke krajem 2009. već pozajmio 70 miliona evra. A od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Beograd je 2006. i sredinom ove godine uzeo kredite za podizanje same konstrukcije mosta.

Prvi zajam, iz 2006. godine, vredan 69,6 miliona evra uzet je kada je vrednost kompletnog projekta procenjena na oko 160 miliona (most 85, a pristupne saobraćajnice 65, ostali troškovi još 10 miliona). Verovalo se da daljih zaduživanja neće biti. Kreditni ugovor sa EBRD-om podrazumevao je da grad iz sopstvenog budžeta odvoji još 80 miliona, čime je uz raniju donaciju iz Evrope od 10 miliona finansijska konstrukcija bila zatvorena. Po prijemu ponuda izvođača, postalo je jasno da je procena od 160 miliona za most i prilaze nerealna. Austrijski PORR, čija je ponuda bila najpovoljnija, tražio je oko 120 miliona „samo” da bi premostio reku (bez izgradnje pristupnica).

U međuvremenu, gradski budžet ostao je bez dobrog dela očekivanih prihoda, pa je skupština u julu ove godine bila primorana da od EBRD-a traži još od 60 miliona evra ne bi li „pokrpila” svoje učešće u ranije dogovorenom aranžmanu. Pristanak EBRD-a da nadomesti ono što je grad trebalo da isplati ujedno je značio da će u nastavku izgradnje svaki šraf na mostu biti opterećen kamatom.

Sabrano, grad je od 2006. godine za izgradnju mosta preko Save, pristupnih čvorišta „Radnička” i „Jurija Gagarina” i prilaznog bulevara od Tošinog bunara pozajmio 290 miliona evra. U ovom trenutku, niko od nadležnih, a prvenstveno u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju koja je investitor projekta, nije javno potvrdio da li je ovo poslednje zaduživanje za most koji je kičma Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP).

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, podseća da se nedoslednost grada kao investitora najbolje uviđa poređenjem sadašnjih izjava gradskih čelnika sa onim što su govorili u izbornoj kampanji.

– Ovaj projekat objektivno je dosegao cenu četiri do pet mostova, doduše ne ovog tipa i izgleda. Tih 290 miliona, koliko je pozajmljeno, je zbir bez kamata i troškova finansiranja kredita koji će „dozidati” još najmanje 120 miliona na ovu cifru – ističe Bušatlija, dodajući da u celoj priči deo odgovornosti snose i banke.

U prvom ugovoru sa EBRD-om, naime, preciziran je takozvani okvir kreditnog zaduženja gde je određeno koliko se grad može zadužiti u odnosu na budžet kojim raspolaže. 

– To se prati na osnovu četiri parametra, i kad biste zatražili da vidite odnos „prostiranja i gubera”, siguran sam da bi se ispostavilo da je granica zaduživanja davno probijena. Banke su bile obavezne da kažu: „Izašli ste sa igrališta” – zaključuje Bušatlija.

U Gradskoj upravi, međutim, podsećaju da se cena samog mosta nije menjala od trenutka potpisivanja ugovora sa izvođačem. Aranžman od 120 miliona nije predvideo prilazne puteve koji su, prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, poseban projekat.

Aleksandar Bijelić, gradski menadžer, najavio je da se narednih sedmica može očekivati početak radova na pristupnim petljama.

–  „Radnička” će biti građena po fazama kako bismo izbegli saobraćajni kolaps. Najlakše je zatvoriti ulicu i predati je radnicima, ali bi to na ovom mestu imalo ozbiljne posledice – rekao je Bijelić, dodajući da bi zbog toga obe petlje trebalo da budu završene do kraja 2012. godine.

Od roka za završetak samog mosta (kraj 2011) taj datum razlikuje se za jednu godinu. Most će, istina, biti spojen sa raskrsnicom Careva ćuprija, ali nedostatak petlje „Radnička” značiće da vozači iz ove ulice i Bulevara vojvode Mišića u tom periodu neće imati pristup saobraćajnici preko Save.

----------------------------------------------

Topčiderski tunel delo krasi

Najoštriji kritičari pozivaju se na činjenicu da će most na Savi ostati nefunkcionalan ako kompletna trasa unutrašnjeg magistralnog prstena ne bude završena što pre. To podrazumeva kopanje topčiderskog tunela koji će Carevu ćupriju spojiti sa Autokomandom. O ovom, jednako složenom projektu, u javnosti se ne govori mnogo, mada je poznato da predračun unutrašnjeg prstena predviđa cenu od 1,2 do 1,4 milijarde evra za izgradnju svih potrebnih saobraćajnica. Procene su stručnjaka da bi ovaj projekat bio izvodljiv u slučaju da gradski bruto proizvod godišnje raste između pet i sedam odsto, što je u ovom trenutku daleko od realnog.