četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 07.11.2010. u 22:00 M. Luković

Most bez dna

(Фото Д. Јевремовић)

Vest da će grad Beograd zatražiti još 90 miliona evra kredita od Evropske investicione banke (EIB) za izgradnju pristupnih saobraćajnica ka mostu preko Ade Ciganlije dolila je ulje na vatru u već zahuktaloj raspravi da li se najambiciozniji građevinski projekat pretvara u finansijsku rupu bez dna. Četvrti zajam (drugi od EIB-a), prema najavama čelnika u Skupštini grada, biće iskorišćen za finansiranje dve prilazne petlje – u Radničkoj i Ulici Jurija Gagarina.

Za izgradnju tri kilometara dugog pristupnog bulevara sa šest traka od Tošinog bunara do petlje u Jurija Gagarina, grad je od ove banke krajem 2009. već pozajmio 70 miliona evra. A od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Beograd je 2006. i sredinom ove godine uzeo kredite za podizanje same konstrukcije mosta.

Prvi zajam, iz 2006. godine, vredan 69,6 miliona evra uzet je kada je vrednost kompletnog projekta procenjena na oko 160 miliona (most 85, a pristupne saobraćajnice 65, ostali troškovi još 10 miliona). Verovalo se da daljih zaduživanja neće biti. Kreditni ugovor sa EBRD-om podrazumevao je da grad iz sopstvenog budžeta odvoji još 80 miliona, čime je uz raniju donaciju iz Evrope od 10 miliona finansijska konstrukcija bila zatvorena. Po prijemu ponuda izvođača, postalo je jasno da je procena od 160 miliona za most i prilaze nerealna. Austrijski PORR, čija je ponuda bila najpovoljnija, tražio je oko 120 miliona „samo” da bi premostio reku (bez izgradnje pristupnica).

U međuvremenu, gradski budžet ostao je bez dobrog dela očekivanih prihoda, pa je skupština u julu ove godine bila primorana da od EBRD-a traži još od 60 miliona evra ne bi li „pokrpila” svoje učešće u ranije dogovorenom aranžmanu. Pristanak EBRD-a da nadomesti ono što je grad trebalo da isplati ujedno je značio da će u nastavku izgradnje svaki šraf na mostu biti opterećen kamatom.

Sabrano, grad je od 2006. godine za izgradnju mosta preko Save, pristupnih čvorišta „Radnička” i „Jurija Gagarina” i prilaznog bulevara od Tošinog bunara pozajmio 290 miliona evra. U ovom trenutku, niko od nadležnih, a prvenstveno u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju koja je investitor projekta, nije javno potvrdio da li je ovo poslednje zaduživanje za most koji je kičma Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP).

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, podseća da se nedoslednost grada kao investitora najbolje uviđa poređenjem sadašnjih izjava gradskih čelnika sa onim što su govorili u izbornoj kampanji.

– Ovaj projekat objektivno je dosegao cenu četiri do pet mostova, doduše ne ovog tipa i izgleda. Tih 290 miliona, koliko je pozajmljeno, je zbir bez kamata i troškova finansiranja kredita koji će „dozidati” još najmanje 120 miliona na ovu cifru – ističe Bušatlija, dodajući da u celoj priči deo odgovornosti snose i banke.

U prvom ugovoru sa EBRD-om, naime, preciziran je takozvani okvir kreditnog zaduženja gde je određeno koliko se grad može zadužiti u odnosu na budžet kojim raspolaže. 

– To se prati na osnovu četiri parametra, i kad biste zatražili da vidite odnos „prostiranja i gubera”, siguran sam da bi se ispostavilo da je granica zaduživanja davno probijena. Banke su bile obavezne da kažu: „Izašli ste sa igrališta” – zaključuje Bušatlija.

U Gradskoj upravi, međutim, podsećaju da se cena samog mosta nije menjala od trenutka potpisivanja ugovora sa izvođačem. Aranžman od 120 miliona nije predvideo prilazne puteve koji su, prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, poseban projekat.

Aleksandar Bijelić, gradski menadžer, najavio je da se narednih sedmica može očekivati početak radova na pristupnim petljama.

–  „Radnička” će biti građena po fazama kako bismo izbegli saobraćajni kolaps. Najlakše je zatvoriti ulicu i predati je radnicima, ali bi to na ovom mestu imalo ozbiljne posledice – rekao je Bijelić, dodajući da bi zbog toga obe petlje trebalo da budu završene do kraja 2012. godine.

Od roka za završetak samog mosta (kraj 2011) taj datum razlikuje se za jednu godinu. Most će, istina, biti spojen sa raskrsnicom Careva ćuprija, ali nedostatak petlje „Radnička” značiće da vozači iz ove ulice i Bulevara vojvode Mišića u tom periodu neće imati pristup saobraćajnici preko Save.

----------------------------------------------

Topčiderski tunel delo krasi

Najoštriji kritičari pozivaju se na činjenicu da će most na Savi ostati nefunkcionalan ako kompletna trasa unutrašnjeg magistralnog prstena ne bude završena što pre. To podrazumeva kopanje topčiderskog tunela koji će Carevu ćupriju spojiti sa Autokomandom. O ovom, jednako složenom projektu, u javnosti se ne govori mnogo, mada je poznato da predračun unutrašnjeg prstena predviđa cenu od 1,2 do 1,4 milijarde evra za izgradnju svih potrebnih saobraćajnica. Procene su stručnjaka da bi ovaj projekat bio izvodljiv u slučaju da gradski bruto proizvod godišnje raste između pet i sedam odsto, što je u ovom trenutku daleko od realnog.

Komеntari22
9cde4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slaviša P.
Gotovo svi gradski inzenjeri (osim onih zaposlenih na mostu) i inzenjerska udruzenja bili su protiv ovog grandioznog mosta. Jasno je bilo i maloj deci da su za ove pare mogli da se izgrade 2 mosta i da se poprave jos 2 mosta. Na kraju ce ispasti da je mogao i da se izgradi klasicni metro. Ali to se partiji na vlasti ne isplati. Grandiozni gradjevinski projekti sa stranim firmama i pare od parkiranja - puna kapa!
nebojsa kecman
Kad se jos shvati koliko se uzima iz gradske kase u koju se sliva orgoman novac lako se dodje do zakljucka da je bolje biti u gradskoj administraciji nego u Vladi . Sto se ne podigne neka IT industrija u Beogradu koja ce da donosi profit ili telekomunikacioni hab za jugoistocnu evropu.
nebojsa kecman
Zamaslimo koliko ce se ugraditi jos za drugi most preko dunava pa te pare su nezamislive . A koliko fasda place po Beogradu da se okrece, koliko KCSrbije place da se useli u novi prostor koliko penzionera nema za hranu i lecenje .Na filizofskom fakultetu jos uvek studenti idu na cucavce u WC.Grejanje ne radi takodje .Moze neki most da se napravi od cokolade pa da se nahrane beskucnici i penzioneri.
nebojsa kecman
sto skuplje to bolje za gradske oce ,grebarose nevidjene tako je u vojsci , zdravstvu, zeleznici , gradnji, itd. I na kraju rezultat je ocajan standard , narod prosjaci , a velelpni mostovi svetle , srpska prestonica kao njujork. Tako nam je stalo da izgledamo kao evropa ili amerika a nismo ni svesni koliko su ti ljudi stedljivi . Vazda je tako bilo u Srbiji kad se hoce bez rada do para .Sramota nevidjena .
momcilo milovanovic
Slazem se sa komentarom Gordane. Zaista , cemu most spomenik neizvesnog zavrsetka umesto obicnog mosta gotovog ove godine!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja