četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 11.11.2010. u 22:00

Od fizičkog radnika do fudbalskog „poglavice”

У репрезентацију би и пешке из Белгије: Бојан Јоргачевић Фото АФП

Iako Vladimir Petrović danas objavljuje spisak za prijateljski meč sa Bugarskom 17. novembra u Sofiji, izvesno je da će na njemu biti golman belgijskog Gana Bojan Jorgačević. Ovom rođenom Beograđaninu, odraslom u Železniku, ostvario se dečački san. A samo on zna koliko mu je put bio trnovit…

Počeo je u najmlađim kategorijama OFK Žarkovo gde je, iako prilično nizak, zapao za oko bivšim Partizanovim igračima Klinčarskom i Zavišiću koji su ga odveli u Rad i predali ga treneru pionira Jovanoviću.

– Onako sitan bacao sam se bez straha i bio atraktivan za svoj uzrast. Čini mi se i da sam bio duplo viši da ne bih mogao da dodirnem prečku – seća se prvih fudbalskih koraka Jorgačević, najbolji igrač belgijskog viceprvaka i pobednika kupa.

Rano je ostao, uz teško bolesnu majku Olgicu, bez oca Miodraga, koji mu je pružao neizmernu podršku. Sa 14 godina preuzeo je ulogu glave porodice. Zaposlio se na građevini, ali uprkos tome nije zapostavio ni školu ni treninge. Tri godine mukotrpne borbe, nastavljene su tromesečnom prodajom pljeskavica u noćnoj smeni od devet uveče do šest ujutro u restoranu „Dobra duša” na železničkoj stanici.

– Čvrsto sam rešio da ispunim očevu želju. Zarađivao sam za život, porodicu, školovanje, pripreme, golmanske rukavice. Bilo je dosta padova, bilo je trenutaka kada sam pomišljao da dignem ruke od svega. U tim trenucima sećao sam se oca i dobijao snagu da istrajem.

Treneri su primetili umor i velike podočnjake…

– Mislili su da se drogiram. Priznao sam im kako živim i šta radim. Odmah je reagovao predsednik Miloš Rajaković i potpisao sam stipendijski ugovor. Trener Nebojša Petrović me je priključio prvom timu, pa sam ubrzo postao profesionalac i sve je bilo, bar finansijski, lakše. Mnogo su mi pomogli i Ranko Stojić, koji me je prihvatio kao sina, kao i trener golmana Milan Stojković, koji je od mene napravio i čoveka i čuvara mreže. Najeo sam se banjičkog blata, ali se ne žalim. Naučio sam da se upornošću i teškim radom sve postiže, da je utakmica važnija od deset treninga.

Na insistiranje selektora Belgije Žorža Likensa, tadašnjeg trenera Gana, doveden je u taj klub iz beogradskog drugoligaša, u leto 2007.

– Nametnuo sam se radom i neočekivano brzo istisnuo s gola zemljaka sa francuskim pasošem Aleksandra Martinovića. Kada je Norvežanin Trond Solid, koji je zamenio Likensa, pred prvu utakmicu u šampionatu saopštio da branim, bio sam presrećan. Ukazana mi je šansa da nasledim kapitena i klupsku legendu Frederika Erpula. Znao sam da sam stalno pod lupom i da nemam pravo na grešku.

Sa Jorgačevićem Gan je krenuo uzlaznom linijom. U prvoj sezoni bio je šesti i igrao u finalu kupa, u drugoj četvrti, a u trećoj, s trenerom Mišelom Prudomom, najuspešniji u istoriji kluba osnovanog 1898. Nadimak „indijanci” Gan je dobio po grbu, osmišljenom nakon posete Bufala Bila i njegovog cirkusa „Divlji zapad” ovom gradu početkom poslednje godine 19. veka.

– Prvi put smo izborili učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a sada igramo prvi put u Ligi Evrope. Najdraže priznanje do sada dobio sam od navijača, koji su me izabrali za najboljeg igrača u prošloj sezoni. Na svakoj utakmici mi skandiraju, kliču parole, pevaju pesme, donose srpske zastave.

Pored dobrih odbrana skrenuo je pažnju i nekim drugim stvarima…

– Na svakoj utakmici popijem po flašicu vode iz crkve Svete Petke i pomolim se Bogu. Belgijanci su o tome pisali reportaže, snimali emisije. Novinari iz najpoznatijeg lista „Fudbal magazin” dolazili su u Beograd i napravili priču o meni. Doneli su i flašicu vode u redakciju. Šal sam dobio od jednog dečaka uoči prvog susreta kod kuće sa Genkom. Obećao sam da ću ga uvek stavljati u gol i to mi je prešlo u naviku. Radio sam to i u Radu, tako da sam ovde samo nastavio. Šal u golu postao je moj zaštitni znak, kao i flašica sa svetom srpskom vodom.

Jedan od najboljih čuvara mreže u belgijskom šampionatu druži se s mnogim fudbalerima, a najčešće sa Damirom Mirvićem iz BiH, članom drugoligaša Ruselara. Od saigrača izdvaja Slovence Marka Šulera i Zlatana Ljubijankića.

Pričalo se i pisalo da će biti učesnik Mundijala, međutim, poziv je stigao tek pre par dana:

– Svašta se pisalo i u Belgiji i u Srbiji. Jedina istina je da mi nikada nije padalo na pamet da branim za drugu državu i da sam izjavio da bih pre bio ekonom u našoj reprezentaciji, nego standardan igrač u nekoj drugoj. Kada je stigao selektorov poziv, hteo sam peške da krenem za Beograd.

Smatra da evropske kvalifikacije nisu završene porazom od Italije za zelenim stolom:

– Ne gubim nadu. Dok ima šanse treba se boriti. Zar ima nešto lepše nego da braniš boje svoje zemlje? Kada igraš za nju moraš da se trudiš da makar i s jednom nogom izbaciš loptu u aut, a posle kukaj i žali se da te boli.

Na kraju zaključuje:

– Srećan sam i bogat, jer uz suprugu i dve kćerkice imam i dosta familije i prijatelja.

Đorđe Smiljanić

-------------------------------------------------------(/slika2)

BOJAN JORGAČEVIĆ

Datum rođenja: 12. februar 1982.

Visina: 187 cm

Težina: 86 kg

Mesto u timu: golman

Broj na dresu: 29

Karijera: Žarkovo, Rad, Dinamo (Pančevo) pozajmica 6 meseci, Rad, Gan

Trofeji: pobednik Kupa Belgije (2010)

Priznanja: najbolji igrač Gana po izboru navijača za sezonu 2009/10.

Trajanje ugovora: do 30. juna 2012. godine

Procenjena vrednost: 2.200.000 evra

Bračno stanje: oženjen, supruga Maja,

kćerkice Maša (3,5 godina) i Mija (2)

------------------------------------------------------------

Vidoviti „Neša Herera”

Jorgačevićev prvi trener bio je Nebojša Lazić, poznatiji kao „Neša Herera”. Čovek, zaslužan što je Okeanija na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi prvi put imala dva predstavnika, pre 18 godina je izjavio:

– Nije pedagoški, ali jedna od perjanica pionira Žarkova je desetogodišnji Bojan Jorgačević. Njegove glavne preokupacije su škola i golmanska karijera.

Čuveni „Neša Herera” nije pogrešio, a danas nam je rekao:

– Njegov potencijal je bio lako uočljivi. Drago mi je da je izrastao u dobrog čoveka i odličnog čuvara mreže.

Zadovoljni trener doneo nam je i spisak pionira OFK „Žarkovo” iz 1991, na kojem je četvrti po redu upisan Bojan Jorgačević sa „brojem sportske legitimacije 8576”.

-------------------------------------------------------

Žarkovo bolje i od Zvezde

Pioniri Žarkova naneli su 17. aprila 1993. prvi poraz neprikosnovenom drugom timu Crvene zvezde u 11. kolu Druge „C” lige Beograda pobedivši s 3:1 (2:1). Mrežu domaćina čuvao je Bojan Jorgačević, dok je na suprotnoj strani bio Bojan Isailović.

Komеntari0
e9aa5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja