petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 14.11.2010. u 22:39 B. Bilbija

Nisu samo četnici spasavali pilote

Славко Поповић (Фото Р. Крстинић)

General-major Slavko Popović (86), predsednik Subnora u šest mandata, s prekidima od 1982. do danas, tvrdi za „Politiku” da nisu samo četnici spasavali savezničke pilote tokom Drugog svetskog rata. „Mi partizani smo to godinama činili. I to mnogo više nego četnici! Po nekim podacima kojima raspolažemo, oni su spasli ukupno 263, a mi 1.585 pilota i članova posade”, navodi ovaj iskusni vojni starešina rodom iz Vladičinog Hana, koji je ceo rat proveo na jugu Srbije. General Popović napominje da su svih 180 njihovih odbora u Srbiji uputili protestna pisma Višem sudu u Beogradu, gde se razmatra rehabilitacije Draže Mihailovića. Zato mu, kako kaže, smeta što se u poslednje vreme toliko potencira uloga ravnogoraca u spasavanju američkih i britanskih vazduhoplovaca.

– Mi smo imali nekoliko aerodroma širom Srbije, s kojih smo slali ranjenike za Italiju i vraćali izlečene, pa smo tim putem evakuisali i oborene američke i britanske pilote. To su bili aerodromi na Širokoj planini, kod Bojnika i kod Kosančića. Već početkom oktobra 1943. dobili smo u Srbiji prvu savezničku misiju, kada je i prekinuta pomoć četnicima, posle dogovora Čerčila, Ruzvelta i Staljina. Dobili smo desetak misija, američkih i engleskih, s 32 člana, koje su bile namenjene komandama divizija i Glavnom štabu Srbije. Aprila 1944. godine prebacili smo ih u Glavni štab Srbije, nedaleko od Bojnika. Sve ovo govori da su odnosi NOVJ sa saveznicima bili više nego bliski. Dobijali smo opremu, odeću, obuću i naoružanje. Ove isporuke su, počev od 1943, stizale padobranom, otprilike jednom mesečno. A od 1944. godine dobijali smo i rusku pomoć – otkriva Popović.

Njegov odred je u leto 1943. primio četiri Amerikanca, pilota, koji su prinudno sleteli u selo Polom kod Vladičinog Hana. U to vreme Popović je bio pomoćnik komesara čete.

– Jedne noći, dok smo se kretali u koloni, doveo ih je naš omladinski funkcioner Dušan Zdravković, koji ih je i pronašao na terenu. Pozdravili smo se najnormalnije s njima, nismo u prvom trenutku ni znali ko su oni. Predstavili su se: Ep, Hari, Žilet i Harvi. Proveli su s nama godinu dana, sve do maja ili juna 1944. godine. U borbama nisu učestvovali, štitili smo ih. Uz njih, bio je tu i italijanski artiljerijski kapetan Luiđi, koji je kasnije bio naš vrsan artiljerac. Delili su s nama i dobro i zlo. Kad je bilo hrane jeli smo svi zajedno, kad nije bilo, gladovali su kao i mi. Naučili smo ih da pevaju partizanske pesme, kao „Crveni istok i zapad” ili „Vorošilov sa severa fašističke bande tera” i druge... Ali, Englezima se to sve nije svidelo, pa su ih kažnjavali što su bili s nama u toliko dobrim odnosima, tako što su im uskraćivali cigarete – napominje general.

Došao je i trenutak rastanka.

– Kada su odlazili sa aerodroma u Bojniku, želeli smo da im poklonimo nešto za uspomenu. Sva četvorica Amerikanaca tražila su da im damo opanke, i za njih i za njihove gospođe! A Ep je posle 30 godina ponovo obišao lokaciju gde su srušeni. Bio je tada vlasnik vojnog otpada u Dalasu, bogat čovek. Doveo je sa sobom književnika, istoričara i geografa da bi im opisao svoj boravak na tom području tokom rata. Došao je u Surdulicu, otišli smo zajedno na Vlasinu i zasadili drvo mira. Posle nekoliko dana boravka, pitali smo ga opet šta da mu poklonimo. Opet je hteo opanke. Ali, ne lezi vraže, nije više bilo nijednog opančara u kraju! Tek posle pet dana sam uspeo da mu pribavim opanke i doneo sam mu ih lično u Beograd, u hotel „Metropol” – dodaje predsednik Subnora.

Na teritoriji Srbije je dejstvovalo tokom rata ukupno 268 britanskih obaveštajaca, kao i 612 pripadnika američkog OSS-a i oko 50 pripadnika iz PVH, anglo-američke službe za propagandu na Balkanu, iznosi Popović egzaktne podatke. Ukupno, 930 osoba. Obaveštajci su, napominje, delovali uglavnom u okviru vojnih misija ovih zemalja kod četničkog i partizanskog pokreta.

– Ovaj impozantan broj ukazuje da su njihove službe ostvarivale uvid u stanje na terenu. Američka vojna misija pri štabu generala Mihailovića, obrazovala je u proleće 1944. štab od sedam Amerikanaca, takozvanu Operativnu grupu za spasavanje vazdušnih posada. Ova grupa je organizovala obnavljanje aerodroma kod sela Pranjani i bila je organizator evakuacije – zaključuje naš sagovornik.

Komentari58
35294
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lune Lunetic
Cetnici su jurcali za avionima koji su bacali cikoladu i paklice cigareta, pa ako se neki avion srusio oni su "spasavali" pilote,cokolade i cigarete..hm,hmmm...?
@Vita Trifunovic
(@Vita Trifunovic) Rekoste da je sovjetska armija oterala Nemce a na kraju rekoste da "Staljinova racunica ovde i nije vazna". Priznajem da takvu logiku jos nisam cuo. Tamo gde su ruske trupe usle, svuda je uspostavljena sovjetska vlast. Staljinova racunica je bila ne samo vazna nego je bila jedina vazna. Imate jos nekloliko logicki vrlo cudnih zakljucaka, ali ajde da ne gubimo vreme. Svakom je dozvoljeno da veruje u sta god hoce.
Mihailo Luković
Nisam siguran, ali mislim da su drugovi iz SUBNORA spasavali i neke marsovce, samo oni trenutno nisu aktuelni. Jako mi je drago što za njihovog života izlazi na videlo istina. Jedino mi je žao što zbog toga što je druga garnitura komunista na vlasti sada, neće stići da dožive da im se otkopaju sva ona groblja koja su napravili 1944/5 pa da se konačno predstave ovom narodu. Možda je tako i bolje. Mislim da je ipak vreme dase podele u srbiji zauvek prekinu. To je ideja Voje Koštunice, ali ona ne odgovara novim komunistima na vlasti, pa ga zato besomnučno napadaju.
Vladimir Kurko
Moj deda je otišao u četnike, pa pošto je video ko su i šta su pobegao u pratizane posle. Koliko ja znam iz njegove priče, a i priče mojke babe posle toga su dolazili da zakolju babu par puta pa su se bili izvukli. U kom kontekstu da ja sada volim ovakve a mrzim onakve? Svaka čast svim al‚ne biva da se mi međusobno mrzimo, lako ćemo da se poubijamo, a teško napravimo zemlju kako treba!
Vita Trifunovic
@mala tablica sabiranja Zapad je radi suzbijanja komunizma ratovao u Koreji, Vijetnamu i da ne nabrajamo gde sve ne. Ako se zna koliko fanaticno je to radio onda je u najmanju ruku sumljivo zasto je pomagao komuniste da dodju na vlast u Jugoslaviji. Nemce je isterala Crvena Armija, manje vise. Koliko je uradila vojska pod komunistima mogla je da uradi i vojska pod Mihajlovicem da ga je Zapad pomogao (u oba slucaja regrutovani su (bi) bili uglavnom Srbi). Teritorija koju je Mihajlovic kontrolisao bila je slobodna teritorija a njegova glava ucenjena od Nemaca…. Sve se to ne uklapa u tezu da se radilo o saradniku Nemaca. Daleko logicnije je objasnjenje da Zapad nije hteo da pravoslani Srbi budu na pobednickoj a katolicki Hrvati i Slovenci na gubitnickoj strani po okoncanju rata (to bi imalo i neizbezne teritorijalne posledice). Staljinova racunica ovde i nije vazna. I dan danas sve sto se oko nas i sa nama desava uklapa se u ovakvo objasnjenje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja