četvrtak, 17.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Sazvežđe grčkih i srpskih slobodara

Kula Nebojša, posle 17 meseci sređivanja, spremna je za posetioce. U narednih pet godina zdanje, ali i priobalni bedem koji je pretvoren u aneks kule biće dom za muzejsku postavku na kojoj su radili grčki i srpski timovi. Pre nego što srpski i grčki predsednici sledećeg meseca svečano otvore vrata kule, „Politika” čitaoce premijerno vodi u šetnju atraktivnim muzejom.

I pre nego što se zakorači u višespratno osmougaono zdanje, posetioca u aneksu dočekuju mape tvrđave iz 18. veka i crteži kule. Veliki drveni krst okačen na zidu svedoči o mestu stradanja. Pored krsta portret Rige od Fere i natpis „ovde u kuli Nebojša 24. juna 1798. godine Turci su pogubili davljenjem vizionara i predvodnika u borbi za oslobođenje Grka i svih balkanskih naroda od osmanskog ropstva”. Taj nekadašnji priobalni bedem, koji povezuje kulu i vodenu kapiju, sada je pretvoren u predvorje zdanja, koje je osavremenjeno staklom, betonom i aluminijumom. U produžetku, bliže vodenoj kapiji, nalazi se sala koja bi sledeće godine trebalo da bude dovršena. Namenjena je za predavanja, naučne skupove, izložbe, pozorišne predstave... Branko Pavić, profesor Arhitektonskog fakulteta i koautor izložbe, kaže da će u tom delu kompleksa, posvećenom istoriji kule, posetioci moći da na kompjuteru vide i petominutni film o njenoj poslednjoj revitalizaciji.

Dok se približavamo ulazu u zdanje, iz prizemlja dopire crvena i bela svetlost. Ispred nas, kao da su na nebu rasute sjajne zvezde. Otvori na zidovima od beličastog kamena, nekadašnja okna za topovske cevi, pretvoreni su u prozore. U sredini, tačno tamo gde je nekada stajao kolac za koji su utamničeni vezivani i mučeni, biće kompjuter sa podacima na grčkom, engleskom i srpskom jeziku. Tema prizemlja srednjovekovne tvrđave je, kaže Pavić – ropstvo.

– Pokušali smo da vizuelno, uz pomoć crveno-belog osvetljenja, dočaramo atmosferu vremena u kome su žrtve mučene u kuli. Zid – dvoslojne zavese od žičanih sajli na kojima je raspoređeno oko 150 foto-frejmova sa portretima političkih zatvorenika – simbolizuje sužnje i borce za slobodu na prostoru Beogradske tvrđave. Moći će da se posmatra kroz sočiva koja povećavaju slike – objašnjava Pavić.

Drvenim stepenicama penjemo se na prvi sprat. Zraci dnevne svetlosti postaju jači. Prostorija je prazna, očekuje se da postavka stigne iz Grčke. Donatori novca za obnovu kule osmislili su da taj nivo ispuni karta Balkana sa ucrtanim gradovima i državama, onako kako ih je krajem 18. veka zamišljao Riga od Fere. Hologram sa fotografijom ovog pesnika, oplemenjen stihovima slobodarske pesme „Turijo”, „dočekuje” goste na izložbi posvećenoj ovom borcu za slobodu. U nekoliko kompjutera posetioci će moći da pronađu iscrpne podatke i fotografije o njegovom životu, idejama za koje se borio i za koje je položio život.

Sa drugog sprata, posvećenog Prvom srpskom ustanku, širi se miris lepka. Pripremaju se podloge za figure vojnika i makete brodova. One će biti smeštene u dve kaleidoskop vitrine i dočarati osvajanje Beograda sa reke i kopna.

Ideja je, ističe Pavić, da se celinama „magične kutije” sagleda savremeni i istorijski pejzaž.

Na četiri panoa izloženo je mnoštvo fotografija Karađorđevog oružja, ustaničkih uniformni, vojvodske zastave iz 1804. godine, topa beogradske topolivnice iz 1812, zbora u Orašcu, portreti Dositeja Obradovića, prote Mateje Nenadovića, hajduk Veljka... I na ovom spratu gostima će biti dostupni kompjuteri sa podacima o slobodarskoj borbi srpskog naroda.

U centru trećeg, poslednjeg sprata – instalacija sa tepsijom. Nije to ona tepsija iz koje je nebeske znake tumačilo sedam dahija – Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf... Voda u tepsiji u kombinaciji sa svetlima projektuje se na svodu kupole i simbolizuje budućnost, temelje nezavisne države. Video-projekcije na poslednjem spratu rezervisanom za postavku „Beograd u prvoj polovini 19. veka”, prikazaće kulu i njen odnos sa vodom kao i pretvaranje osmanske varoši u srpsku prestonicu. U panoima su slike Saborne crkve, Carinarnice, kneza Miloša Obrenovića, Takovskog ustanka...

Kada su je pre šest vekova gradili u tadašnjem dunavskom pristaništu Ugari su kulu Nebojša zamislili kao štit od napada sa reke i kopna. Decenijama je odolevala topovima osvajača. Bila je paljena i uzdizana iz pepela. Prkosila osvajačima. Ali zapamćena je i kao ozloglašena tamnica srpskih i grčkih rodoljuba.

Ugari, zasigurno, nisu imali na umu da će kula Nebojša jednog dana biti pretvorena u muzej. Gradili su je za tešku artiljeriju, a ona danas izgleda kao da je, od prve opeke ugrađene u njene zidine, bila namenjena umetničkim delima.

Daliborka Mučibabić

-----------------------------------------------------------

Grci donirali 1,4 miliona evra

Realizacija ideje da se kula Nebojša otvori za javnost i postane novi kulturni centar započela je krajem 2007. godine kada su Evropski centar za vizantijske i postvizantijske spomenike iz Soluna i grad Beograd zaključili ugovor o saradnji za projekat revitalizacije, konzervacije i ponovne upotrebe kule. Grčka donacija od oko 1,4 miliona evra najveći je poklon prestonici u oblasti kulture. U toku obnove kule i prostora oko nje pronađeni su ostaci austrijskog arsenala sazidanog oko 1725. godine. U njemu su se izlivali i topovi Karađorđevih ustanika.

-----------------------------------------------------------

Kompleks kule Nebojša u brojkama

U revitalizaciji učestvovalo je 18 institucija i preduzeća sa 148 stručnjaka.

Dnevno je bilo angažovano po 60 radnika. Ukupno su radili 120.000 sati za 200 radnih dana. Projektnu dokumentaciju potpisali su stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Konsultant je bio Arheološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti. Izvođač radova je firma „Koto”, nadzor Saobraćajni institut CIP, a tehnička kontrola PMC.

Restauratorsko-konzervatorski radovi jun 2009. godine – maj ove godine.

Pripremanje izložbe jun – novembar 2010. godine.

Istorijski muzej Srbije prikupljao je izložbeni materijal od septembra 2009. godine.

-----------------------------------------------------------

Radovi

Visina kule je 19 metara, debljina zidova 2,8 metara

Ukupna površina zidova – fasada koji su restaurirani i konzervirani je oko 2.500 kvadrata

Zapremina revitalizovanih bedema je oko 3.000 kubika

Ugrađeno je oko 100.000 komada ručno pravljene opeke

Potrošeno je 1.050 kubika betona

Upotrebljeno je 120 tona čelika – betonskog gvožđa i 30 tona čeličnih profila za međuspratne konstrukcije

Postavljeno je oko 135 kvadrata stakla

-----------------------------------------------------------

Budžet

Ukupna vrednost projekta 206.162.002 dinara.

(Donacija Grčke 60,25 odsto, sredstva grada Beograda 26,29 procenata i JP „Beogradska tvrđava” 13,46 odsto budžeta)

Restauratorsko-konzervatorski i građevinsko-zanatski radovi 160.576.120,87 dinara

Projektovanje, istraživački i prateći deo posla 27.062.947,99 dinara

Materijalni troškovi 7.522.932,23 dinara

Izložbena postavka 11.000.000 dinara

* izvor JP „Beogradska tvrđava”

Komеntari0
f66cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja