subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.11.2010. u 22:00

Vlada uredbom osnovala i desetu kancelariju

Prošle nedelje, u jeku još jedne najave o mogućoj rekonstrukciji vlade zarad njenog smanjenja i povećanja efikasnosti, u Nemanjinoj 11 doneta je uredba o Kancelariji za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. To je deseta kancelarija osnovana uredbom Vlade Srbije, a peta koju je osnovala aktuelna vlada za dve i po godine.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta poslednje kancelarije doneće njen direktor u roku od 60 dana, a uredbom je već precizirano da će direktor imati zamenika i pomoćnika. Ova tri nova državna službenika postavlja vlada na pet godina. Tek ćemo, dakle, videti koliko će ljudi ova kancelarija angažovati (što za stalno, što po ugovoru) i verovatno to i neće biti neka značajnija brojka u odnosu na brojnost drugih kancelarija, a pogotovo ne u odnosu na celokupnu državnu upravu.

U trenutku kada najave iz vladajuće koalicije o potrebi rekonstrukcije vlade deluju najozbiljnije do sada i kada razni stručnjaci ukazuju da ta rekonstrukcija ne bi trebalo da bude samo „kozmetička”, odnosno da se ne svede samo na smanjenje broja ministara, treba se podsetiti koliko je već razgranat državni aparat Srbije.

Služba poverenika za informacije od javnog značaja sastavila je katalog organa javne vlasti (onih na koje se primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) i došla do cifre od blizu 11.000 subjekata na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Među njima je 110 republičkih agencija (BIA, VBA, agencije za privredne registre, za lekove i medicinska sredstva, za kontrolu letenja, za bezbednost saobraćaja, za hemikalije...), zavoda (za razvoj, za statistiku, za zdravstveno osiguranje...), direkcija (za imovinu, za vode, za robne rezerve, za železnice, za restituciju...), fondova (PIO, za zaštitu životne sredine, za razvoj Republike Srbije, za mlade talente...), uprava, sekretarijata, komesarijata, inspektorata, službi, saveta... Za izradu ovog kataloga korišćeni su različiti izvori informacija budući da se nisu svi organi vlasti odazvali zahtevu poverenika da dostave potrebne podatke, pa postoji mogućnost da nisu obuhvaćeni svi subjekti koji bi trebalo da se nađu u njemu.

Naglašavajući da ne vidi direktnu vezu između smanjenja vlade i osnivanja kancelarija profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, ukazuje da nam je potrebna državna platforma o racionalizaciji uprave i države po svim osnovama (ne samo vlade, nego i parlamenta itd.). Kako ističe, ova nova kancelarija je nešto što je već trebalo da se uradi „jer regulatorna reforma, između ostalog, podrazumeva taj odnos uloženog i ostvarenog vezan za pravni sistem, za državnu upravu ili za opšte performanse države i vlade”. I to što se osniva ta vrsta regulatornih tela (prof. Lilić ovde ne misli na nezavisna regulatorna tela poput ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja i slična) samo po sebi je, kako kaže, savremeni trend, u kojem mi kasnimo.

„Ta regulatorna tela treba da prate celu oblast i da daju, recimo, predloge izmene zakona, da rešavaju razne sporne situacije... To je smisao postojanja tih regulatornih tela. A nama treba ozbiljna rekonstrukcija državnih institucija koje moraju, s jedne strane, da uvaže nove, evropske, vrednosne premise za vladavinu prava i za demokratiju i, s druge strane, moraju da uvaže finansijsko-ekonomsko-tehnološke komponente. Dakle, koliko je tih ministarstava potrebno, da li nam je potreban jedan tenk ili 1.000 pešadinaca. Ne možeš da imaš, recimo, efikasnu armiju ako samo smanjiš brojnost pešadije, moraš i da uložiš, na primer, u te savremene oklopne jedinice. Slično je i kada je reč o državnoj upravi”, ističe Lilić i dodaje da je ključna stvar – javnost. Pa je, tako, kako navodi, jedan od uslova Evrope za Srbiju da odgovori na upitnik Evropske komisije budu dostupni svima, naročito građanima Srbije.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazuje najpre da u Srbiji nikada nije ni vođena ozbiljna rasprava o broju poslova kojom će se državna uprava baviti (kroz bilo koji oblik organizovanja) i načinom kako će to raditi, kao ni analiza da li ima nekih dupliranja. To bi, kako kaže, trebalo da prethodi bilo kojoj reformi.

„Osnovno pitanje je čime želimo da se naša država bavi. Pitanje da li će se time baviti kroz 10, 15 ili 25 ministarstava, ili kroz neka druga tela, sporednog je značaja”, ocenjuje Nenadić.

Svaki put kada se formira nova vlada menja se Zakon o ministarstvima, a neka tela se uspostavljaju i kroz uredbe. To se čini ad hok, shodno pre svega političkom dogovoru između stranaka koje čine neku koaliciju, ističe on, ocenjujući da broj ministarstava u Srbiji u mnogo manjoj meri zavisi od toga kakvu politiku vlada želi da sprovodi, a mnogo više od toga koliko ima članica u koaliciji i kome sve treba naći neki važan položaj u državi.

Kada je reč o drugim telima, o raznim agencijama, kancelarijama, savetima i slično, Nenadić veruje da su razlozi i motivi različiti, ali da je najveća opasnost kod njihovog formiranja – eventualno preklapanje poslova sa već postojećim organima.

„Priča o racionalizaciji državne uprave svakako ne treba da se svede na priču o ministarstvima već treba obuhvatiti sve druge oblike organizovanja koji čine jednu državnu upravu. Naravno, kad se priča o racionalizaciji javnog sektora, onda tu nije reč samo o državnoj upravi nego i o javnim preduzećima i javnim ustanovama gde radi mnogo veći broj ljudi nego u državnoj upravi”, smatra on.

B. Baković

Komentari7
7d726
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matija Soskic, Kanada
@cimka dugic. Toj glomaznoj administraciji u Srbiji niste pomenuli skupstine opstina, gde gradovi od 50.000 stanovnika imaju po 30 odbornika i ne mogu da shvate zasto im je budzet svake godine u deficitu. U Kanadi taj posao uz minimalne troskove obavlja pet odbornika (kojima to nije stalni posao) i gradonacelnik. Pozdrav.
Marko Miletić
Izgleda da Cvetkovićeva vlada ne zna da u državi postoji i narod koji treba da živi,a ne samo da izdržava "državnu"administraciju.Ko je do sada obavljao te poslove koji se poveravaju agencijama i drugim paradržavnim organima?Ne vidim da se prenošenjem poslova na te paradržavne smanjuje broj zaposlenih u državnim organima koji bi trebalo da su radili te poslove.Koliko će nam trebati zajmova za plaćanje hiljada lezizebovića?Sve će to narod platiti.
Helena ****
U svim tim izmišljenim agencijama rade deca, žene, rodjaci i prijatelji državnih funkcionera za velike pare i oni nikad nisu višak. Oni su podobni, kvalitetni, prodorni, sposobni i uspešni, dopisuju im se biografije ako ih ne poseduju, škole ako ih nemaju .... i nikad ne strepe za svoje radno mesto. Višak su oni jadni gradjani koji rade za siću, duplo radno vreme, praznicima, vikendima, bez prava na godišnji odmor, bolovanje, treba da imaju nekoliko završenih škola/fakulteta, da znaju nekoliko jezika, da su usput bidi magovi IT tehnologija, da imaju sve vrste vozačkih dozvola (i časova letenja ako treba), godina do 30 maksimalno, prijatnog izgleda, prijavljeni uvek na nižu stručnu spremu od one koju poseduju (dok naše ministarstvo spava umesto da ovo kažnjava) i koji stalno strepe da ne budu otpušteni.
cimka dugić
Ni manje države ni više bezveznih institucija: 25 ministarstava sto i nešto agencija, pa 10 vladinih kancelarija, ko zna koliko još cntara i idmi-dođimi džabalebaroških biroa itd....Oni ništa drugo i ne ade no smišlaju nove forme za mužu naroda.
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Ово је прави доказ за нерад и назадовање у Србији. "Технологија" васти иста је као давно у време СК:када нисте способни,не желите да решите проблем или да прикријете неспособност или незнање,формирајте Анкетни одбор,Комисију и сл. било кога који неће урадити ништа. Данас то исто се зове Агенција или Канцеларија.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja