petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:17

Crnogorski službeni jezik u Malom Iđošu

utorak, 07.12.2010. u 22:00
„Црногорска престоница у Бачкој”: центар Ловћенца

Mali Iđoš – Odlukom lokalne skupštine u Malom Iđošu, u ovoj najmanjoj vojvođanskoj opštini, gde većinsko stanovništvo čini mađarska nacionalna manjina, zvanično je u službenu upotrebu uveden crnogorski jezik. To je bila ideja Udruženja Crnogoraca „Krstaš” iz obližnjeg Lovćenca, koje ovo selo smatra „crnogorskom prestonicom u Bačkoj”. Inicijativu su zdušno podržali Savez vojvođanskih Mađara i Crnogorska partija, koji čine vladajuću većinu, kao i Srpska radikalna stranka.

Glasanje o dopuni Statuta sa odredbom da pored srpskog i mađarskog jezika, ravnopravno bude zastupljen i crnogorski, bojkotovali su odbornici Demokratske stranke, predstavnik SPS-a bio je protiv, a jedan odbornik SRS uzdržan.

Predsednik „Krstaša” Nenad Stevović rekao je da je ova odluka „istorijska za crnogorsku nacionalnu zajednicu” i tom prilikom predsedniku Skupštine opštine Karolju Palu darivao komplet udžbenika crnogorskog pravopisa i gramatike, objavljenih nedavno u izdanju Ministarstva prosvete i nauke Crne Gore.

Međutim, još letos, kada je pokrenuta ova inicijativa, profesor dr Milenko Perović, predsednik Nacionalnog veća Crnogoraca u Srbiji i predsednik Ekspertske komisije za standardizaciju crnogorskog jezika, ocenio je da je to „ruralno i folklorno ’crnogorstvovanje’ štetno po interese Crnogoraca u Srbiji, ali i po unutrašnje odnose u Crnoj Gori”.

Kako će u praksi zaživeti službena upotreba crnogorskog jezika u opštini Mali Iđoš i da li će to značiti i njegovo uvođenje u ovdašnje škole – pitanja su o kojima, za sada, niko ne govori. Izvesno je, međutim, da se u skladu sa Zakonom o ratifikaciji evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, a čiji je potpisnik i Srbija, „nastava može da organizuje samo na standardizovanom i priznatom jeziku”. Uz to, kako ističu u Sekretarijatu za obrazovanje AP Vojvodine, da bi se nastava realizovala na nekom od jezika nacionalnih manjina, neophodno je obezbediti udžbenike, nastavna učila i stručni kadar – pod uslovom da u školskom odeljenju bude najmanje 15 učenika.

„Krstaš” je, inače, pre nekoliko meseci uputio zahtev i opštinama Vrbas i Kula da se u službenu upotrebu uvede crnogorski jezik, ali nadležni u ove dve lokalne zajednice još se o tome nisu izjašnjavali.

P. Koprivica

---------------------------------------------------

Nacionalna struktura stanovništva

Prema poslednjem popisu, u Malom Iđošu kao opštinskom administrativnom centru, sa selima Lovćenac i Feketić koja su, takođe, u sastavu ove lokalne samouprave, živi 13.494 stanovnika. Najviše ima Mađara – 7.546, potom Crnogoraca – 2.812, pa Srba 2.357... Prilikom popisa 2002. godine niko se nije izjasnio da govori crnogorskim jezikom.

Crnogorci su, inače, najbrojniji u Lovćencu, gde čine bezmalo 60 odsto od ukupno 3.693 meštana. Većina Lovćenčana poreklom je iz bokokotorskog, barskog i cetinjskog sreza, a u selo su stigli „vlakovima bez voznog reda” prilikom kolonizacije nakon Drugog svetskog rata.


Komentari5
b2ef9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Crnogorska politicka stranka u Srbiji? O tome mogu Nemci iz Elazasa samo da sanjaju, o tome mogu i Francuzi Iz Badena samo da sanjaju, kao i drugi narodi( pravi ) u Evropi. Ovo nije nista drugo do suptilan pokusaj razaranja drzave i drzavnog poredka. Mozda bi u ovom slucaju trebala drzava Srbija njih da tuzi sudu u Strazburu.
Milan Stevančević
Преузимање српског језика је част за српски народ јер се тако шири српска култура. Шпански , француски и енглески постали су светски језици јер су их друге нације узимале за вој језик.
Петар Миловановић
Шта нам урадише ови американци са својом демократијом и бригом за националне мањине, да 2.000 црногораца уводе у званичну употребу некакав црногорски језик! Па то ни аустроугарски цар Фрањо Јосиф није могао да уради, ни Адолф Хитлер, нити друг Тито, али уради његов пионир, касније омладинац, а сада самозвани цар Мило Ђукановић! Какав бре црногорски језик!??? Ако су у Војводину стигли „влаковима без возног реда“ треба увести возове са возним редом и све то што пре вратити натраг, па нека тамо говоре црногорским језиком. Доста је било, најели сте се пшеничног хлеба, па је ред да окусите и кукурузно брашно!
Сиромах мачвански
Пре стварања Краљевине СХС Војводина је,са барањом, постала саставни део Србије. Међутим када је после комунистичке победе вршена више него масовна колонизација ,иако је Србија била пуна сиротиње најплоднију војвођанску земљу и добре куће (поготово у односу на већину у Србији) нису добијали Србијанци,већ људи из крајева који су највише помогли Брозу да дође на власт. ЗБог тога сада имамо у Војводини то што имамо, јаке теденције за што веће дистанцирање од Србије.
Миљо .
По последњем званичном попису становништва, у општинама Врбас и Кула живи око 20.000 Црногораца и још око 20.000 Срба пореклом из Црне Горе. Ловћенац не може да репрезентује нас Црногорце у Србији. Иначе Општина Кула је званично била привредно најразвијенија општина у Војводини 1987 године, Врбас је такође био јак привредни центар. Општина Мали Иђош је била, гле чуда једна од три привредно најнеразвијеније општине у САП Војводини 1987. године. Да је жив Митар Пешикан (иначе Ловћенчанин, мислим да је тамо и сарањен) интересантно би било чути његов став о Црногорском језику. Боље да се држимо њега што се језика и лингвистике тиче.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja