petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Veni, vidi, Viki(liks)

četvrtak, 09.12.2010. u 22:00
Џулијан Асанж Аутор Д. Стојановић

Domaćini mi ukazuju vrhunsko gostoprimstvo. Može se verovati na reč i vladi i opoziciji i političkim vicevima. Uopšte uzev, radim u zemlji koja je podesan partner a ne „vrbov klin”, kako je opisuju zakerala.

Ovako bi mogli da glase budući diplomatski izveštaji kako bi se izbegle neprijatnosti slične proizišlim iz „Vikiliksovih” obelodanjivanja američkih „neuvijenih” pogleda na svet – predskazuju ironičari.

Slute, naime, da će mreže državnih predstavljanja u inostranstvu svesti prepiske sa centralama na dobroćudnu protokolarnost, dok će prave informacije o drugima razmenjivati samo u četiri oka i deponovati ih u skrovišta do kojih ne mogu da dopru Robini Hudovi internetske šume.

U realnosti se, pak, nižu događaji koji bi mogli da se podvedu pod filmski naslov „Imperija (poredak, nacionalni i internacionalni) uzvraća udarac”.

Pored američkog insajdera osumnjičenog za odavanje tajni, iza rešetaka se našao i „Vikiliksov” šef Džulijan Asanž, u Britaniji, a pod švedskom i Interpolovom poternicom za navodni seksualni delikt.

Švajcarska je zamrzla „Vikiliksove” bankarske račune. Vašington ispituje zakonske mogućnosti za suđenje Asanžu, dok hroničari podsećaju na svojevremene tamošnje zvanične pohvale internetskim slobodama kao „novim infrastrukturnim ikonama našeg doba”.

Mnoge vlasti preduzimaju mere pojačane predostrožnosti u komunikacijama i najavljuju rekonstrukciju mehanizama tajni.

S druge strane se iskazuje podrška objavljivanju diplomatskih tajni: u ime prava građana da znaju kako se, i na osnovu čega, odlučuje o odnosima sa svetom. Da su tajne prepiske bile dostupne javnosti, možda ne bi bilo ni terorističkih udara na SAD 11. septembra 2001. niti tekućeg globalnog finansijskog posrtanja, jer su mnoge informacije, blokirane kao diskrecije, nagoveštavale takve lomove, sugerišu hroničari.

Ne bi se ni „Vikiliks” pojavio da su tajnost i javnost bili odgovarajuće održavani. U ime stabilizacije prilika, često su, prisluškivanjima i „zavirivanjem kroz ključaonicu”, podrivana oba stuba sistemske komunikativnosti: i sloboda izražavanja i garancija intimnosti.

U takvim okolnostima kao da se začinje novi hladni rat – između javnosti i tajnosti. Unutrašnji rivalitet između te dve univerzalne sile mestimično nadmašuje nekadašnju spoljnu ideološku surevnjivost. Šta se s nama zaista dešava, ispostavlja se mnogima kao zagonetnije od onoga šta nam drugi smeraju.

Delimično su i stoga pomenute i slične diplomatske depeše bile podešavane da „potvrde” da glavni problemi leže u drugima, a ne u nama.

Londonski „Gardijan” ističe da se slaže s konstatacijom američkog „tajnologa” Kleja Širkija da treba sačuvati „Vikiliks” ako se želi dalja demokratizacija javne scene. List se u uvodniku pita: da li u fenomenu „Vikiliksa” dobijamo novu snagu koja može da ospori vladajući poredak moći i njegovu (učestalu) kontrolu informacija?

Niko, čini se, ne spori da je danas svaki apsolutizam nerealan. Pogotovu apsolutizam tajne.

Pariska istoričarka Elizabet Rudinesko je u „Mondu” razmatrala izazove i „diktature transparentnosti”, koju doživljavam kao osporavanje neprikosnovenih prava i ličnih potreba da u tajnosti ostanu – individualne osobenosti, glasačke i druge (ne)simpatije, promenljivosti u razgraničavanju bitnog i nevažnog.

Još jednom je u savremenim nadmetanjima potvrđeno da ne važi drevna Cezarova krilatica „Veni, vidi, vici” (u prevodu: dođoh, videh, pobedih). Na snazi je, reklo bi se, njena izmenjena verzija: „Veni, vidi, Viki. Sada je važnije da dokučimo šta nam se istrajno događa nego proglašavanje pobednikom u prolaznostima.

U poslednje vreme smo, kao svet, bili svedoci, pa i žrtve prevladavanja tajnosti nad javnošću, uprkos širenju demokratije. Svi koji smo to proživeli smatramo se dovoljno prekaljenim da podnesemo obrnuti proces – upad javnosti (čiji smo deo) u tajnosti (specijalizovanih službi).

To ne znači da je tajnama odzvonilo. Što više znamo… to nam stvari izgledaju zagonetnije, ispovedio se davno Albert Švajcer, na šta se nadovezao drugi nobelovac, Albert Ajnštajn, rekavši da je „misterija izvor istinske i umetnosti i nauke”.

Podupro ih je i legendarni brodovlasnik Aristotel Onazis, ističući da je tajna uspeha u tome „da znaš više nego drugi”. „Veni, vidi, Viki(liks) bitno ugrožava jednačinu između znanja i uspeha. Trenutno dobar deo svetske javnosti više zna o tajnama američke diplomatije nego o sopstvenim, egzistencijalnim, misterijama.

Momčilo Pantelić


Komentari1
82f3b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srba* S.
U pripremi je veliki triler holivudskog tipa "Seksualni manijaka (???) protiv ratnih manijaka(!!!)" Ostavimo demokratiju na miru, ona sa tim nema ništa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja