nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39

Kineski dinamit

Autor: Petar Mićkovićsubota, 11.12.2010. u 22:00
Илустрација Д. Стојановић

Među 237 kandidata – uz žestoko protivljenje Kine –  disident Liju Sjaobo postao je prvi Kinez koji se okitio Nobelovom nagradom za mir. Pedesetpetogodišnji Liju nije prisustvovao uručenju nagrade jer se nalazi u zatvoru „Đindžou“, u provinciji Lijaoning, na odsluženju 11-godišnje kazne „zbog podrivanja države“ koja mu je izrečena prošle godine.

Samo dan ranije, u Kini je dodeljena Konfučijeva nagrada za mir, nazvana po slavnom kineskom filozofu. Nova nagrada je osmišljena kao pandan Nobelu s namerom da „interpretira gledišta na mir koji ima kineski narod“, a prvi laureat je bivši tajvanski potpredsednik Lijen Čan koji je „sagradio most mira između domovine i Tajvana“.

U Oslu – uz prisustvo zvanica iz više od 40 zemalja, pa i kolebljive Srbije –  predsedavajući Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland saopštio je da ovogodišnja Nobel za mir pripada Liju Sjaobou, „zbog njegove duge i nenasilne borbe za osnovna ljudska prava u Kini“.

Književni kritičar, pisac i politički aktivista Liju Sjaobo osuđen je prošle godine zbog objavljivanja takozvane Povelje 8 o ljudskim pravima kojom se traži demokratska reforma u Kini, prvenstveno uvođenje višepartijskog sistema i slobode štampe.

Studentske demonstracije na Tjenanmenu (Trgu nebeskog mira) u leto 1989. godine bile su prelomni trenutak u životu Lijua Sjaoboa. U to vreme živeo je u SAD i bio na postdiplomskim studijama na Kolumbija univerzitetu. Uoči demonstracija doputovao je u Peking (Kinezi tvrde da se „Liju Sjaobo nije baš slučajno pojavio na Tjenanmenu“) i ubrzo postao jedan od vođa studentskih protesta.

Kada je kineska vojska 4. juna počela da puca na demonstrante, Liju je uspeo da ubedi deo studenata da napuste Tjenanmen i tako sačuvaju živote. U intervjuu koji je pre dve godine dao Bi-Bi-Siju, Liju je rekao da je upravo u tom trenutku odlučio da postane borac za ljudska prava: „Slali su me u zatvor, oslobađali i onda opet slali u zatvor. Nemam je neke velike snove za sebe, snove o spasavanju nacije. Moja želja je veoma jednostavna – želim da budem iskren i dostojanstven pisac.“

Liju Sjaobo je ipak nastavio da objavljuje radove o čitavom nizu političkih pitanja i tako neprestano iritirao lidere kineske Komunističke partije. Ponovo je uhapšen 25. decembra prošle godine.

Odluka Nobelovog komiteta u Oslu od prvog časa je naišla na osporavanja u Pekingu. U Kini su to doživeli kao „ispolitizovanu odluku“ jer je nagrada data „kriminalcu koji podriva kinesku vladu“. Sve je to „mešanje u unutrašnje stvari Kine i predstavlja političku farsu“, tvrdi zvanični Peking.

Prošlogodišnji Nobelov laureat – američki predsednik Barak Obama – odmah je pozvao Kinu da više uradi na razvoju demokratije i da što pre pusti iz zatvora Lijua.

Pitanje ljudskih prava zapravo je stalni izvor zategnutosti u kinesko-američkim odnosima. To je i najosetljivije bilateralno pitanje jer je u osnovi ideološko, odnosno – po kineskim tvrdnjama – u velikoj meri „hladnoratovsko“.

Američki pritisak na Kinu da više uvažava ljudska prava postao je s razlogom žestok posle masakra na Tjenanmenu u junu 1989. godine. Kina, pak, kao početak kampanje protiv nje pominje 1990. godinu, kad je u Evropi počeo raspad komunističkog sistema i smatra da je cilj Amerike da na taj način destabilizuje njen društveno-politički sistem.

Kinesko poimanje ljudskih prava ne proističe samo iz sadašnjeg društveno-političkog sistema Kine, već i iz njene drevne civilizacije i konfučijanske tradicije. Čitav niz društvenih konvencija drugačiji je nego na Zapadu, ukazuju Kinezi.

„Dodela Nobelove nagrade za mir disidentu koji je tražio da Kina još 300 godina bude kolonija nema veze s mirom, isto kao ni dodela Nobelove nagrade Martiju Ahtisariju“, izjavio je kineski ambasador u Beogradu Vei Đinhua. Kina se pretprošle godine solidarisala sa Srbijom i bojkotovala dodelu Nobela finskom „mirotvorcu za Kosovo“.

A Srbija se u poslednjem trenutku predomislila i poslala svog predstavnika na ceremoniju u Oslo – ombdusmana Sašu Jankovića.

Tako je u prvi plan stavila EU i automatski okrenula leđa Kini.

Između Konfučija i Nobela Srbija je izabrala „lakozapaljivi dinamit“ u obliku kineskog disidenta Lijua Sjaoboa. Kinezi će nam to sigurno oprostiti, ali neće zaboraviti. Jer, „rana koju ti zada prijatelj nikad ne zaraste“, glasi kineska izreka.

Petar Mićković


Komentari20
6c1db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bianca Bianca
@Sjao Bao --- naravno. Jedino ljudsko pravo koje neki priznaju je sloboda govora novca. Svaki "NVO" I pojedinci koji su financirani fondovima stranih vlada, su u sustini organi tih vlada. Danasnji "obozavaoci" Mandele su bili nezaineresirani za njegovu sudbinu, dok nine bill jasno da je bijela manjina ugrozena. A do danas se sudbina vlade Juzne Afrike kroji izvan zemlje. Ghandi Nike pobijedio rijecima, vec odlukom naroda da bojkotira robu iz GB. Kada su velike Indijske dame pocele nositi sari od jeftinog Indijskog pamuka, GB je morala mijenjati kurs. Danas se Ghandi u grobu prevrce dok se elite bogate, I vise ne znaju kako izloziti grdan nakit od glove do pete, dok sorotinja nema hrane. Pravo na hranu, krov nad glavom i zdravstena njega JE ljudsko pravo u UN Universalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Jedan posto bogatih sa kontrolom od 90 posto bogatstva vjeruju da su ONI jedini inventivni I otvaraju poslove za raju. Da, na svojim jahtama, ne u svojim zemljama.
Maksa M
Nesto mi ove boje na njegovoj majci poznate.
Гоца Сликарка
@Sjao Bao. Yes, yes, yes, si, si, si, oui, oui, oui, ja, ja ,ja ,
Teca Peca
Ljudi, ljudi, zaboravio sam Nelsona Mandelu!!Kako ga niko ne pomenu do sada?zar je i on bio americki ili prozapadni placenik kada je camio tridestak godina na robiji i borio se protiv aparthejda?Zar nije njegova borba krunisana priznanjima iz celog sveta i da mu Engezi i svi mi koji smo bili prisutni na Wembley stadionu u Londonu pre dve godine proslavili njegov 90-ti rodjenadan i svi, svi, kao jedan pevali i igrali njegovu omiljenu pesmu "Joanna Give me Hope, Joanna Give Me Hope--Dzoana pruzi mi na du, Dzoana pruzi mi nadu!..Zar nema nista lepse od toga da je legenda Mandela, bas kao i hrabri Mahmata Gandi ustao protiv nedemokratije i kolonijalizma i uspeo.Zasto ne bi Sjaobing bio Novi Mandela ili Mahmata Gandi?/Ostavimo to kineskom naropdu da oceni i podrzi ili odbaci, ali demokratski, svojom voljom, a ne prisilom i pretnjom represijama!!!
sjao bao
@Bianca Bianca: "Ne postoji ljudsko pravo na politicke djelatnosti financirane sredstima iz druggie drzava, tj. Organs druggie drzava" Kako ne postoji?- Pa u Srbiji upravo takvo postoji. I još branilac tog prava i ostalih, manje važnih ljudskih prava u Srbiji misli da mora ići braniti to pravo i u dalekoj Hini.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja