četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 12.12.2010. u 22:00 Miroljub Mijušković

Taoci spomenika kulture

О њој нико неће да брине (Фото М. Мијушковић)

Novi Sad – Zabranjuje se Gavri Moljcu iz Novog Sada, Kraljevića Marka 26, korišćenje individualnog stambenog objekta – trščare, kojim se dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline i ugrožava životna sredina. Bočni dvorišni zid kuće je zarušen, ulična fasada je potklobučena i ima tendenciju daljeg obrušavanja na pešačku stazu, sa odžaka prema ulici otpadaju malter i vezivni materijal, trščani pokrivač celom površinom se vidno istanjio i prokišnjava, plafoni u svim prostorijama su ispucali, a noseće grede ulegnute...

Uprkos ovoj zabrani Građevinske inspekcije, 64-godišnji Gavra Moljac sa četiri godine mlađom suprugom Katicom i dalje živi u trščari na Rotkvariji, jednoj od pet preostalih, najstarijih kuća u Novom Sadu. Oboje su penzioneri i novca za popravke nemaju, a kamoli za novi stan. U istoj nevolji nalaze se i ostale komšije. Ono što je trebalo da predstavlja prednost, pretvorilo se u višedecenijsku moru: zbog specifičnog načina gradnje njihove objekte država Srbija je proglasila za spomenike kulture, ali su svi od njih u međuvremenu digli ruke.

– Punih 40 godina borio sam se da dobijem pravo da sredim kuću, ali je ona stalno bila pod nekim zaštitama. Uz saglasnost tadašnjeg Opštinskog zavoda za kulturu 1996. godine sam uložio 9.000 maraka u rekonstrukciju krova, koji je već tada pretio da se sruši, a od grada sam dobio samo zahvalnicu što čuvam spomenik kulture. Komšija niže je takođe uspeo da sakupi nešto novca i popravi deo zgrade, ali sada para nemamo. Sve je ovo stariji svet. Eto, kuća mog brata Steve pored nas je prazna, jer samo što se nije srušila – kaže Moljac.

U starom delu grada, koji se u prošlosti zvanično zvao Jovanovski kraj, a kome su podrugljiv naziv Rotkvarija dali Salajčani i Podbarci, jer su meštani u svojim baštama gajili rotkve (tada potcenjeno povrće), sredinom osamdesetih bilo je tridesetak trščara, sagrađenih krajem 17. i početkom 18. veka. Zbog dotrajalosti i nebrige sve su se srušile, a preostalo ih je svega pet u ulici Kraljevića Marka, na brojevima 24, 26, 26a, 28 i 30, koje je Vlada Republike Srbije 1998. godine proglasila za prostornu kulturno-istorijsku celinu.

– Sve dosadašnje priče da će se kuće revitalizovati i očuvati pale su u vodu – priča Moljac, dok nam pokazuje rupe u zidovima od zemljanog naboja, skelama poduprte grede i propali tavan na koji je postavio dvedesetak sudova da sakupljaju kišnicu. – Svaku noć osluškujemo kako krov stenje i strepimo da nam se ne obruši na glavu, a tek stižu zima i snegovi. Ovo je nemoguće izdržati. Postali smo bukvalno taoci spomenika kulture.

 Kucali su vlasnici novosadskih trščara na mnoge gradske adrese, ali bez ikakvog rezultata. Kažu da su se ponekad, pred izbore, pojavljivali i ljudi koji su im obećavali da će uspeti da se skine zaštita, ali i tražili po 100.000 evra po objektu. Vrednost trščara, naime, nije samo u njihovoj kulturno-istorijskoj baštini, već i prostranim placevima od petnaestak metara širine i preko 200 metara dužine, možda i najvećim u širem centru grada, čija tržišna vrednost dostiže pola miliona evra.

– Nismo se upecali na te sumnjive ponude. Ali, zaista, očekujemo od grada da reši naš problem: ili da otkupi kuće, ili da skine zaštitu i dozvoli nam da pronađemo investitore koji oko nas uveliko podižu zgrade. Jedan od čelnika mi je nezvanično obećao da će zaštita biti skinuta čim krov padne, ali zar treba da na to čekamo, ili da kuće sami potkopamo – ogorčen je Gavra Moljac.

Iako je Skupština grada još pre dve godine usvojila Plan detaljne regulacije Rotkvarije, nijedna stručna komisija do sada nije izašla na teren, niti je iko razgovarao sa vlasnicima, tvrdi Gavrina supruga Katica Moljac. Planom je predviđeno pretvaranje prostora oko trščara u Ulici Kraljevića Marka u etno centar, gde bi se, pojašnjeno je, održavali festivali meda, zdrave hrane i slične manifestacije, a same kuće imale bi funkciju galerija i prodavnica umetničkih dela i suvenira.

Stanari kažu da plan nije dobar, upravo zbog toga što se niko od nadležnih nije uverio u nepopravljivo stanje tih kuća, niti u Novom Sadu postoje majstori koji još znaju da rade trščane krovove. Možda i ne bi imali ništa protiv ovog predloga, ali ni ovim aktom nije određeno da li će grad otkupiti trščare ili im ponuditi u zamenu neki drugi prostor, niti kada će početi radovi. A zima neumoljivo stiže...

----------------------------------------------

Zakon: Vlasnici moraju sami da ulažu

U lokalnoj smoupravi ističu da Grad ne može po zakonu da ulaže u trščare, i da republički propisi predviđaju da sami vlasnici brinu o njima. Ove godine, preko JKP „Poslovni prostor“, iz gradskog budžeta je odvojeno 20 miliona dinara za popravke fasada zrada, pa su na konkurs mogli da se prijave i vlasnici kuća pod zaštitom. Ova mogućnost, koja predviđa da 30 odsto novca sakupe stanari, a 70 odsto subvencioniše grad, važiće i u narednoj godini.

----------------------------------------------

Niz skupih mera

Proglašavajući trščare za prostornu istorijsko-kulturnu celinu Vlada Srbije je utvrdila i niz mera zaštite, koje predviđaju očuvanje izgleda, održavanje objekata i celine, saniranje oštećenih delova krovne konstrukcije zaštitnim premazivanjem i zamenom dotrajalih delova, postavljanje horizontalne i vertikalne izolacije od vlage, izradu nove podne konstrukcije od termo i hidro stabilnih materijala, izradu projekata komunalno-infrastrukturnog opremanja i parterno-pejzažnog uređenja, izradu studije drenaže... Ništa od ovog nije urađeno.  

----------------------------------------------

Komšije nas gađaju bananama

– Na dva metra od kuće prolazi gas, ali nam nisu dozvolili da se priključimo na grejanje, jer kažu da sve mora da ostane autentično. Sada, kad koristimo čvrsto gorivo, komšijama iz susedne, novosagrađene zgrade smeta dim, pa nas gađaju pomorandžama, bananama, krompirima, jogurtom... Stanem pred kapiju i vičem: „Pa dobro ljudi, dođite pa me ubijte!" I mi bismo voleli da ne živimo ovako. Da odemo u banju, da vidimo more – kaže Gavra Moljac.

Komentari2
25fc6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

E Srbijo tužna li si :(
No coment.
Sima Jovic
Velika je njihova muka.Treba kuce preuzeti u vlasnistvo drzave i obesteti ti ih na pravi nacin,ili skinuti zastitu od koje niko nema kristi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja