ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 24.12.2010. u 09:25 Tekst i foto Nenad Novak Stefanović

Manastir u centru grada

Kuća s elegantnim doksatom u Makedonskoj 21 priča nam dve povesti koje su, naizgled, jedna drugoj suprotne. Podigao je lekar Jovan Stejić, 1845. godine. Stejić se u analima srpske medicine vodi kao jedan od njenih osnivača. Rođen u Aradu 1803, studirao je u Beču, a po dolasku u Srbiju bio je lični lekar kneza Miloša, ali i mnogo više od toga. Neverovatno da je u to vreme zagovarao ideje makrobiotike, preveo je s nemačkog knjigu „ Makroviotika ili nauka o produženju života čovečeskog“. Nije štamparska greška, govorio je makroviotika.

Stejić je bio Dositejevac, zagovornik prosvećenog humanizma. Napisao je 1850. medicinski udžbenik „Antropologija ili nauka o čoveku“, knjigu moralnih i praktičnih poduka „Sabor istine i nauke“. Uspeo je da stekne priličan imetak, koji se i danas ogleda u kući na sprat u središtu Beograda. Kuća ima nekih 400 kvadrata, i danas je njen unutrašnji raspored očuvan. Iz kolskog ulaza, koji je zatvoren lučnom drvenom kapijom, ulazi se levo i desno u dva dela kuće. Levi ima stepenište, kojim se penje na sprat i silazi u podrum. Galerija na spratu je uzana i iz nje vode dugački hodnici. Očigledno da unutrašnji raspored nije srećno rešen za porodični dom koji traži otvorene, široke prostore za dnevni boravak familije. Ali, je, gle predviđanja, taj unutrašnji raspored idealan za ono što će kuća kasnije postati – manastir.

Stejić je bio zakleti naučnik, prosvetitelj, vrlo kritičan prema religiji, tako da nije mogao ni da pretpostavi da će njegovi naslednici 1930. godine, prodati kuću beogradskim isusovcima, a ovi će je pretvoriti u manastir! Danas u manastiru žive troje isusovaca kojima je na čelu senior (pravoslavno iguman) Vinko Maslać. Njihove sobe su skromne; krevet, pisaći sto, kompjuter, orman i lavabo. Nezastrtog poda. Na spratu su zajedničko kupatilo i toalet.

U dvorištu Stejićeve kuće sagrađena je crkva, župni hram Svetog Petra apostola. Crkva je pogođena sa dve bombe u nemačkom bombardovanju 1941. Nije se zapalila, niti je njena najveća relikvija oštećena.

Relikvija ovog manastira je Bogorodica Beogradska. Ikona doneta u Beograd iz Bavarskog grada Pasaua 1718. godine, predstavlja Bogorodicu s malim Isusom u naručju. Slikana je u stilu rafaelovskih madona. Pred najezdom Osmanlija, Isusovci je sklanjaju u Petrovaradin. Na pozlaćenoj ploči urezuju natpis po kojem je i dobila ime Beogradska: „ Iz Beograda izgnana Djevice, svojom zaštitom neprestano čuvaj Petrovaradince”. Bogorodica je vraćena u Beograd 1934. godine.

Katolički red Isusovaca u našoj sredini je poznat kao jezuitski red. O učenju njihovog osnivača Ignjacija Lojole pisao je jedan doktor filozofije, koji će postati predsednik vlade Srbije.

Isusovci su osnovali prvu gimnaziju u Beogradu, 1612. godine, u koju su svoju decu slali i Jevreji i Srbi iz Beograda. Tako da je paradoks iz prve rečenice ovog teksta, zaslužio ogradu. Prosvetiteljstvo Jovana Stejića nije toliko suprostavljeno isusovačkoj praksi, kao što se naizgled čini.

Komеntari10
471d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

valentina
pre bih ovo nazvala samostan,nego manastir...ne vidim da bi drugi naziv odgovarao iz vise razloga....Ali svakako lijepo je znati o gradjevini i da li su katolicki svestenici koji tu zive na radost drugima.
Jovan Kostić
Zaista lep i poučan tekst. Vidi se ustvari koliko smo svi povezani i da ustvari možemo da živimo zajedno i da gledamo na to kao na bogaststvo i zanimljivost. Svakako imamo i mi šta da naučimo od katolika a i oni od nas. Ponosan sam što živim u ovakvom lepom šarolikom Beogradu u kome su svi dobrodošli.
православ ПрВИ
Нисам знао да постоји у центру Београда Језуитски манастир. Треба знати да су језуити ударна песница католика у прозелитизму! Треба добро припазити, они имају посебан програм рада, да би придобили и преобратили друге, користе лукаве методе!
Marina Cosic
Prelep tekst,procitala sam ga par puta i odusevila sam se..zivim,takodje i sama,u centru,i korisno mi dodje znati ovako nesto.Pritom zanimljiva prica.
milorad ranković
ne mogu da verujem za ovu zgraduj dolazio sam kao klinac jer sam rođen u vasinoj ulici a vršnjaci sistema u ono vrame malo su se družili sam no pa sam i tu dolazio slušajući orgulje koje su bile u prizemlju takođe i sto za stoni tenis to nije bilo ni u domu pionira ni u domu omladine samo u dom jna. ta crkva me nije gledala po veri kršten sam u alaksandra nevskog u dšaonovj tad je moj otac mogao da zaglavi u zatvor(1947) siromašno ali sretno detinjstvo pzdrav za moje vršnjake rane Vlll/3 oš žarko zrenjanin dečanska 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja