petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:43

Đerdap i Lepenski vir zajedno na listu Uneska

ponedeljak, 27.12.2010. u 22:00
Голубац

Profesor Branislav Krstić, nekadašnji savezni savetnik u vladi Jugoslavije za urbanizam, prostorno uređenje i baštinu, nedavno je pokrenuo inicijativu da se Lepenski vir, kao jedna od najblistavijih kultura iz praistorije čoveka upiše u svetsku baštinu Uneska. Njegov predlog je da se Lepenski vir i klisura Đerdap na Dunavu predlože za upis u svetsku baštinu kao integralno kulturno i prirodno dobro.

Krstić navodi da je u svojoj knjizi „Spomenička baština kao svjedočanstvo prošlosti” („Službeni glasnik”, 2010) utvrdio da su spomenički kompleksi neuporedivo vrednije svedočenje o prošlosti od pojedinačnih spomenika. Ne samo što potpunije tumače kulture i istorijska razdoblja, nego su i značajan činilac savremenog razvoja.

Naš sagovornik podseća da je na Drugom zasedanju Komiteta za svetsku baštinu još 1977. godine predložio da se uspostavi integralno kulturno i prirodno dobro, što je usvojeno.

– Predlog sam podneo u nameri da Jugoslavija predloži Ohrid sa Ohridskim jezerom kao integralno dobro (Ohrid sam nije imao uslove). To prvo integralno dobro upisano je 1979. u spisak svetske baštine – kaže Krstić.

Navodeći razloge zbog kojih Lepenski vir i Đerdap imaju uslove da budu proglašeni integralnim dobrom svetske baštine, Krstić ističe da je naselje Lepenski vir (7.000. do 5.500. godina pre n. e.) nastalo na desnoj obali Đerdapske klisure, na putu naseljavanja stanovnika iz Male Azije, preko Crnog mora, u srednju Evropu. Svedočanstvo je jedne od najstarijih evropskih kultura mezolita i neolita. Jedinstveno je po tome što, šest milenija pre naše ere, svedoči o naselju s relativno visokim stepenom stambene i urbane kulture i što ostavlja skulpturu ljudske figure neraščlanjenog tela sabijenog u kamen oblutka. 

– Đerdap je bio limes Rimske imperije, potom i Vizantijskog carstva. To je bio sistem utvrđenja na određenim odstojanjima povezanim vojnom cestom. Značaj gradnje označavaju table brojnih rimskih imperatora (najpoznatija je Trajanova). Među ovim utvrđenjima (od kojih su mnoga potopljena) pažnju privlače Golubac na ulazu i Fetislam na izlazu u Đerdapsku klisuru. I jedno i drugo su i srednjovekovna utvrđenja i granične tvrđave u borbama Osmanske i habzburške imperije. Zajednički imenitelj, koga posebno ističe profesor Krstić, jeste da sva ova utvrđenja obeležavaju, skoro dva milenijuma, graničnu liniju na kojoj se prelama istorija Balkana – govori Krstić, i napominje da je 20. vek dodao ovoj prirodno-kulturnoj celini hidroelektranu Đerdap jedan kao monumentalni spomenik industrijalizacije i elektrifikacije zemlje.

Branislav Krstić napominje da je u toku proces usvajanja „Dunavske strategije”, makroregionalnog projekta Evropske unije.

– Način na koji su Đerdap i Lepenski vir zapisani u „Strategiji” bitno se razlikuje od načina na koji su stručno obrazloženi u ovom predlogu. Ostavljam po strani da su dati kao spomenički fragmenti, van društveno-istorijskog konteksta i uzimam samo primer Lepenskog vira. Pominje se u okviru „projekata razvoja marina”, koje poseduju više opština, pa i opština Majdanpek (arheološki lokalitet Lepenski vir sa pristaništem). I dalje, „izrada prostornog plana za Nacionalni park Đerdap”; unutar njega je Lepenski vir, ali se ne pominje. Zaključak sledi: Lepenski vir kao dobro svetske baštine vlada ne vidi u dogledno vreme – zaključuje Krstić i postavlja pitanje: „Da li Srbija namerava da Lepenski vir i dalje ostane samo arheološki lokalitet i da ga Evropi marginalizovano predstavlja kao element u Nacionalnom parku?

– Predlažem nadležnom organu države da podnese zahtev za njihov upis kao integralnog dobra u spisak svetske baštine. Verujem da će ministar kulture Srbije Nebojša Bradić biti naklonjen ovom predlogu. Predlažem ministru kulture, ako u načelu prihvati predlog, da obrazuje manju grupu od ličnosti koje imaju reference u ostvarivanju odgovarajućih kreativnih projekata – kaže Branislav Krstić i podseća da bi ovaj predeo, u meri mogućeg (radovi u Muzeju Lepenskog vira su veoma odmakli, a novac za revitalizaciju Golupca je obezbeđen u Briselu) mogao da bude predstavljen iduće godine, kada će Srbija sa Uneskom biti domaćin skupa predsednika zemalja Jugoistočne Evrope na temu kulturne baštine.

S. Stamenković


Komentari3
7ffc5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lepenac - Moravac
Lepenski vir je IZVOR EVROPSKE CIVILIZACIJE i zato Vlada Srbije mora da preduzme sve da sa tom činjenicom upozna EU i obezbedi zaštitu.
Branka Šekarić
Opštu euforiju koja je poslednjih godina prisutna u javnosti oko Liste svetske baštine, prati i znatna terminološka konfuzija. Termini se koriste slobodno, pogrešno, improvizovano. Od strane laika, novinara, nažalost i stručnjaka. Toga nije lišen i ovaj tekst. Prvo, u terminologiji Svetske baštine ne postoji termin "integralno dobro". Postoji kulturno, prirodno i mešovito dobro. Drugo, Ohrid nije 1979. godine upisan kao tzv. integralno dobro. Te godine je upisan kao prirodno dobro, da bi naredne, 1980, bila urađena ekstenzija koja je uključila kulturni i istorijski prostor, pa je Ohrid upisan na Listu kao mešovito dobro pod nazivom "Prirodno i kulturno nasleđe Ohridskog regiona". Kada se već ulazi u ovu materiju, korektno je proveriti činjenice, makar na sajtu whc.unesco.org.
ana savin
Eto vas da ispravite terminološke greške i Ohrid spasete.Odajte tajnu kako da spasemo ojekte kojima ste opstrukcijom radova vi i vsma slični godinama nanosili štetu i osujećivali radove na njima.
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja