Srećna vam Nova godina. Biće potrebno puno sreće. Bez obzira na to da li će nam ostati stara vlada ili ćemo imati nove izbore... Bez izbora...

Svi su potrčali u Evropu. Demokrate najbrže. Trčeći u Evropu, oborili su sistem. Sistem za glasanje na sopstvenom kongresu. Pa su morali to ručno da obave. Zaboravljajući da Evropa ne voli ručno. Samo stručno.

Zato će Deda Miloje iz Gorobilja morati da postane dvostruka ličnost. Jer da bi po novom, evropskom zakonu, pekao rakiju moraće da bude pravno lice. I inženjer, pride. A do sada mu je zakonom bilo dozvoljeno da bude samo deda. Zato, u skladu sa Zakonom protiv diskriminacije, ni babe koje prave domaći pekmez ne mogu više biti obične babe – nego pravna lica. I inženjeri. Što je za babe prirodno stanje. I to je sasvim logično. Neće naš evropski progres kočiti samouki seljaci, koji ne obezbeđuju ovcama smeštaj u spavaćoj sobi. Persiranje kravama pre muže biće sastavni deo političke korektnosti, kulturna politika koja će se iz štala preliti i u parlament.

A do tada jedino vlast niko neće sankcionisati. Zato što se sudstvo nikada neće reformisati. Jedini dokaz da su reformisani bio bi da sami sebe uhapse i pravosnažno osude – kako bi dokazali da je reforma bila ispravna, stručna i nepolitična. Jer šta je drugo, ako ne stručnost, ako se u reizboru unapredi sudija, za koga se na Internetu može naći podatak da je imao 73 odsto poništenih presuda. Pa još kad taj sudija presudi i da 1. april počinje 25. marta – šta drugo nego da istinski poverujemo da je struka u pravosuđu nadmoćno pobedila politiku. Tako što je pamet nokautirana.

Tom logikom se i babe i dede imaju pretvoriti u pravna lica. Samo tako će postati bezopasni po režim i ući u režim PDV-a. Zato će baba Dobrija iz Buara unucima sa zakašnjenjem mazati džem na palačinke, tek nakon što umašćene ruke obriše o kecelju, ne bi li sve tanji sloj pekmeza prošao kroz registar kasu. A razdragani unuci će veselo, evropski utrenirano, fiskalnim računom koji im je baba izdala za uslugu „doručak”, zabašuriti krčanje svojih mladih, a već demokratski osvešćenih creva.

Za to vreme, skupština će usvojiti desetine novih, evropskih zakona. Političari će davati izjave – koje ni najljuća deda Milojeva rakija ne može umekšati: na primer da će se sa Tačijem razgovarati, jer je nevin dok se ne dokaže suprotno. Dakle ono što ceo svet zna – da je kasapin. Izgleda da je cela Srbija postala neobaveštena, što je dokaz da nas je prethodni, moralni, a uspavljujuće beskorisni „gigant” srpske političke scene, temeljno zarazio.

Zato sam zabrinut za našeg predsednika. Ne zbog toga što ga boli peta. Nego zato što je Tači izjavio da bi za našu evropsku budućnost njihov susret bio zdrav. Što je diskutabilno sa stanovišta dislociranja bubrega njegovog sagovornika. Sigurno je jedino da bi taj susret bio profitabilan za Tačijevu mafijašku trgovinu: jer njemu je svejedno da li otima Kosovo ili bubrege. U svakom slučaju sve što otme – unovči.

Ali, u ovim svečanim danima, kada se, po ko zna koji put, optimizmom pelcuje nacija, čini se da imamo samo jednu želju za Deda Mraza. Pošto su nam premijer i „ministar za laž”, već nekoliko puta i prošle i ove godine, ponosno objavili da smo izašli iz krize – preklinjemo te Deda Mraze: zaveži im nečim usta, pre nego što nam radosno objave kako će nam i sledeće godine biti bolje. Ako u tome uspeš, Deda Mraze, bez obzira na to da li si pravno lice ili ne, kao što bi svaki pošteni deda to trebalo da bude, svaka ti čast! Biće to najradosniji događaj koji nam Nova godina može doneti: njihovo ćutanje!

P. S.

Ako ste pobornik reformisanog pravosuđa već ste zakasnili da proslavite ovu novu godinu. Jer, ako je naše nepodmitljivo, a stručno reformisano sudstvo, utvrdilo da april počinje 25. marta, onda je Nova godina bila 26. decembra. Srećan vam povratak u prošlost! Za budućnost smo zakasnili!