sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21

Razočaraću špekulante

četvrtak, 30.12.2010. u 22:00
Дејан Шошкић Фото Д. Ћирков

Ne bih se iznenadio da se dogodine špekulanti prevare. I oni koji špekulišu sa kursom, ali i oni koji to čine sa inflacijom. Na kraju 2011. godine će biti razočarani, jer mislim da je pred nama period stabilnosti. Ovako guverner Dejan Šoškić u intervjuu za „Politiku” vidi vreme koje je pred nama. Na konstataciju da će teško naći ekonomistu koji veruje da će rast cena na kraju 2011. godine zaista biti manji od šest odsto, što je gornja granica Narodne banke Srbije, guverner Šoškić odgovara: „Evo, ja sam ekonomista, a ne mislim tako.” Kaže da veruje da je država ozbiljna i da će se držati dogovora kada je reč o rastu regulisanih cena. Kao što misli da je teško da poljoprivredna sezona ponovo bude loša. „Realno je mala verovatnoća da se dve godine zaredom ponovi takav cenovni šok”, dodaje. Ne poriče da će izazova, ipak, biti.

Kad pomislite na sledeću godinu, da li Vas oblije hladan znoj ili možete da odahnete jer je najgore prošlo?

Sledeća godina će biti i godina izazova. Bitno je puno poštovanje Zakona o budžetskom sistemu, ali i, vrlo važno, poštovanje dogovora o rastu cena koje su pod direktnom državnom kontrolom. Jer, dva bitna segmenta u ukupnoj inflaciji zavise od činioca na koje NBS ne može da utiče. Jedno su spoljni šokovi, kao što su cene hrane ili nafte. NBS može da anulira negativne posledice, da smanjimo inflatorna očekivanja... Ali kad taj šok uđe u cenovnu strukturu, nemamo adekvatan alat da na njega odgovorimo. Pozvao bih sve da tri puta razmisle pre nego što podignu cene, kao i one koji su već korigovali cenovnike da ozbiljno razmisle o pojeftinjenjima. Jer tog povećanja tražnje na tržištu teško da će biti. Važnije je da privreda funkcioniše, nego da se gomilaju zalihe.

I to je jedan od izazova, odnosno, inflatorni pritisak?

Dve spirale su osnovni izazov za kreatore monetarne politike. Jedna je prelivanje plata u cene i obrnuto. Druga je veza između kursa i cena. Ako želimo da izbegnemo ta dva negativna scenarija realno nemamo drugog izbora nego da koristeći sve raspoložive instrumente monetarne politike istrajavamo na cilju za narednu godinu. Da ozbiljno spustimo inflaciju čim se potroši efekat jednokratnog šoka od skoka poljoprivrednih cena. Januarsko odmrzavanje plata i penzija će verujem stvarati manji inflatorni pritisak od očekivanog. Jer, ispostavilo se da u budžetu nema dovoljno sredstava da se prihodi povećaju za pun iznos inflacije u poslednjih šest meseci minule godine. Zbog inflacije smo strahovali da će korekcija plata i penzija biti onakva kako je prethodno dogovoreno.

Šta bi se onda dogodilo sa inflacijom?

Nesporno bi pritisak na cene bio veći. Došlo bi do značajnijeg rasta plata i penzija, što bi uticalo na rast tražnje, odnosno ljudi bi više kupovali. To bi zahtevalo mnogo restriktivnije mere NBS. A to uvek ima cenu. Prva je vidljiva i reč je o trošenju deviznih rezervi i plaćanju viših referentnih kamatnih stopa bankama. Druga, ne tako vidljiva, ogleda se u padu likvidnosti, ekonomske aktivnosti i zaposlenosti. Konkretne posledice povećanja referentne kamatne stope su odložne, ali poskupljuju novac i najviše, nažalost, utiču na smanjenje plasmana dinarskih kredita.

Kad prelistate budžet za 2011. godinu, da li vladu vidite kao saveznika u odbrani cena?

Delimično da. U delu gde se zastalo u primeni poslednjeg dogovora sa MMF-om iz septembra kada je reč o odmrzavanju plata i penzija. Istini za volju, ispostavilo se da je najbolje i sa aspekta realnih sredstava u budžetu, ali i uticaja na inflaciju, da smo se pridržavali inicijalnog dogovora sa MMF-om da se primanja ne koriguju pre aprila 2011. godine. U postojećem budžetu bismo voleli da se veći deo sredstva odvaja za investicije, ili vraćanje nepovoljnih kredita. I nije dovoljno da u budžetu samo postoje zacrtana sredstva za te namene, već i da postoji realan kapacitet države da novac potroši za ono što je planirala. Posebno u domenu kapitalnih ulaganja, odnosno u infrastrukturu.

Minule godine je od 33 milijarde dinara, namenjene kapitalnim investicijama, potrošena jedva polovina. Ostalo je jesenjim rebalansom budžeta otišlo u potrošnju. To Vam nije išlo naruku kada je o odbrani cena reč?

Tako je. I to je ono što, pretpostavljam, predstavlja rizik i za narednu godinu.

Plašite li se rebalansa, odnosno prekrajanja državne kase?

Plašim se rasta političkih pritisaka u tom pravcu. Mislim da postoji velika verovatnoća da će se i naredne godine u nekom trenutku raditi rebalans. Nadam se da nećemo doći u poziciju da sredstva namenjena za investicije preusmerimo u tekuću potrošnju. U ovom domenu, kao što znamo, biće važna uloga i Fiskalnog saveta. 

Jeste li to što pričate sada rekli kolegama iz vlade, budući da sedite na sednicama? Kao ekonomista ste vrlo često ukazivali na to da komunikacija između NBS i vlade nije baš najbolja?

Nemam uopšte problem u komunikaciji sa premijerom i resornim ministrima. Naprotiv, imam vrlo dobru, korektnu, kolegijalnu i redovnu komunikaciju na različite teme. Postoje pitanja oko kojih nemamo ista mišljenja, ali rekao bih da je to u demokratskim društvima normalno.

Moramo biti svesni da reforme zahtevaju vreme. Svako bi s pravom mogao da kaže da je već prošlo 10 godina. Slažem se da smo mogli da imamo bolje rezultate. Nesporno je, međutim, da je situacija sada, uprkos krizi znatno bolja za građane nego što je bila pre deset godina. Ali ne možemo ni izbliza biti zadovoljni ako imamo manji broj zaposlenih nego na početku ove decenije. Iako je jedan broj radnih mesta ranije bio „formalan“, odnosno neka radna mesta nisu bila produktivna. To je boljka svake zemlje koja nema visoki privredni rast. Ipak, dobra privatizacija je ona koja generiše nova radna mesta. Kod nas to nije bio slučaj u dovoljnoj meri i na tome moramo još puno da radimo. Dobro je imati stabilan i jak finansijski sektor, ali mi ne možemo živeti samo od bankarstva i trgovine.

Baš sam htela da pitam da li ste promenili stav, jer ste pre nego što ste postali guverner govorili kako ne možemo živeti samo od banaka i da, dok se ne zadimi dimnjak na fabrici, nama neće biti bolje?

Tako je. Zdrav i realan ekonomski rast u Srbiji mora biti baziran na industriji i poljoprivredi.

A kad ste rekli da se u pogledu na neka pitanjima sa kolegama iz vlade ne slažete, da li je nastavak aranžmana sa MMF-om jedno od tih pitanja?

Nama bi nastavak aranžmana bio poželjan. To je jedan od mehanizama koji može da nam pomogne da donosimo manje popularne, a ispravne mere. Ali i svaka uspešna revizija MMF-a u okviru tekućeg aranžmana jeste doprinos kredibilitetu zemlje. Čim vam raste rejting, onda ćete moći jeftinije i da se zadužujete na tržištu. Ovde ne govorimo nužno o dodatnom zaduživanju već o ceni finansiranja javnih rashoda. Ima, naravno i drugih prednosti. Svaki investitor koji vrednuje neko preduzeće, ako je rizik zemlje veći, ponudiće nižu cenu za preuzimanje te firme. Isto tako, svako ko planira investiranje u novo preduzeće, ako je rizik zemlje veći, zahtevaće višu tzv. internu stopu prinosa, zbog čega svoje ulaganje može da odloži ili odustane od njega. I obrnuto.

Ako smo usvojili izmene Zakona o budžetskom sistemu koje bi trebalo da budu garant da će i posle MMF-a u Srbiji ostati MMF, odnosno da se nećemo zaduživati i trošiti preko mere, znači li to da sumnjate u primenu ovog zakona?

Ne želim da sumnjam da se u Srbiji neće poštovati zakoni. Želim da verujem da je ovo zemlja u kojoj se propisi bez izuzetka primenjuju, a oni koji ne valjaju – menjaju. Zakon je tek donet i bilo bi najprirodnije očekivati doslednu primenu. Ali, nije poenta prisustva MMF-a samo da minus u državnoj kasi ne bude veći od 4,1 odsto naredne godine. Svesni smo mi toga i bez MMF-a. Ali njihovo prisustvo u našoj zemlji je korisno još iz najmanje dva razloga. Prvi je pomenuta dobra percepcija u inostranoj investicionoj javnosti, a drugi otvaranje odgovarajućih dodatnih mogućnosti finansiranja – koje ne treba povlačiti ako za njima nema potrebe, ali je dobro da postoje „zlu ne trebalo“.

Anica Nikolić

-------------------------------------------

Vruća fotelja

Seli ste u vruću fotelju pa ste prve nedelje morali da primenite neke restriktivne mere. Zamerate li svom prethodniku Jelašiću što ranije nije podigao referentnu kamatnu stopu, odnosno, mislite li da je već bilo kasno?

Ne mislim da je bilo kasno. Razumem monetarnu politiku NBS u prvom delu godine koja je bila uslovljena jako niskim nivoima cena. Tražnja je, takođe, bila niska i postojali su vrlo jaki dezinflatorni pritisci. Imali smo inflaciju ispod donje granice i u tim okolnostima je bilo očekivano voditi relaksiraniju monetarnu politiku. Ono gde se možda otišlo korak dalje, nego što bih lično bio spreman da odem, jeste istovremeno smanjenje referentne kamatne stope sa 8,5 na osam odsto i oslobađanje dela likvidnosti bankarskom sektoru zbog snižavanja obavezne rezerve. I jedno i drugo su prilično ekspanzivne mere. Ne bih isključio mogućnost da je deo nestabilnosti u maju i junu bio uslovljen i time. Ali lako je biti general posle bitke.

-----------------------------------------

Kruto radno zakonodavstvo

Očekujete li da će dogodine rast ekonomije od tri odsto biti dovoljan da podstakne zapošljavanje?

Vrlo verovatno da tri odsto rasta neće biti dovoljno. Jedan od razloga verujem da leži i u nefleksibilnosti radnog zakonodavstva. Odnosno, pitanje je da li se u Srbiji lako i jevtino neko može zaposliti i eventualno ostati bez posla. Od toga će zavisiti koliko će novih radnih mesta biti otvoreno. Veliko je opterećenje porezima i doprinosima na neto platu, kao što je i veliki trošak otpuštanje radnika u slučaju viška zaposlenih. To čini da je rad kao faktor proizvodnje skup u situaciji kada je relativno obilan. Sa čisto ekonomskog stanovišta to nema smisla.  

Nedavno se mladi ekonomista, zagovornik državne intervencije, požalio kolegi, neoliberalu, kako mu je majka ostala bez posla i niko neće da je zaposli. Na šta mu je ovaj odgovorio: „Pet tvojih majki mogu da unište i najbolje preduzeće“.

To je nažalost ponekad tačno. Otuda poslodavci neće tako lako nekoga ni da prime u radni odnos jer ako pogreše – posle imaju problem. Nekada je jednostavnije plaćati čoveka da ne dolazi na posao da ne bi narušavao radnu disciplinu i izazvao pomanjkanje elana kod drugih zaposlenih. Moramo da se potrudimo da u čitavom društvu podignemo radne navike, etiku i disciplinu. To je vrlo složeno pitanje bez jednostavnih rešenja. Ali, moram priznati, ponekad mi se čini da od domaćeg radnog zakonodavca neradnici imaju više koristi od radnika.  

----------------------------------

Jednostavniji rečnik

Pojednostavili ste izražavanje u poslednjoj polovini godine. Novinari su se šalili da će zbog stručnih termina koje koristite jednom da postave pitanje u duhu Vašeg jezika. Na primer, „hoćete li biti volatilni kad transaktori u sistemu, koji se nisi hedžovali, počnu da negoduju zbog prudencijalnih mera koje primenjujete”?

(Smeh). Moj odgovor je da. Šalim, se, drago mi je da imate utisak da je moj rečnik postao jednostavniji. Ali nemojte isključiti mogućnost da su novinari u međuvremenu napredovali i to počeli da prihvataju kao normalan način komuniciranja. Moja javna obraćanja uglavnom su bila u slušaonici pred studentima i ti mladi ljudi bili su naviknuti na stručne izraze. Otud je bilo potrebno neko vreme za privikavanje na nove okolnosti.


Komentari2
f9710
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran R.
Predviđeni budžetski deficit podeljen sa milijardu uvek daje tačan kurs evra na kraju sledeće godine. Znači, do kraja 2011. kurs evra će biti 120 dinara. Sve se to radi vrlo smišljeno i neko izvlači opasnu dobit iz tih špekulacija.
Goran N
Guverner snosi odgovornost sto je inflacija mnogo veca od planirane jer je u avgustu kupovao evre kao i u decembru oko cak 200 miliona evra i sprecio jacanje dinara na ispod 100 za evro a jedini razlog svim visim cenama i inflacije je obezvredjivanje dinara, jer su svi inpuiti visi, znaci kupovao je evre i tako poslao signal svima da mogu da dizu cene jer NBS nema nameru da dinar ojaca. Da je tada u avgustu dinar ojacao na ispod 100 za evro i da je odmah podigao kamatnu stopu, a ne tek nedavno sa 8 na 12, 5 ili 13% minimum, nikakvog skoka cena ne bi bilo a ni inflacije. Jedino kurs od oko 90 za evro donosi trend pada cena, nizu inflaciju pozitivan,signal investitorima, mnogo vece dinarske depozite i kupovinu dinarskih zapisa, a ako ostane aktuelni kurs od 106 salje se ponovo signal da svi mogu da nastave sa podizanjem cena, nece biti investicija i povecace se nezaposlenost jer su poslodavci primorani da otpustaju zaposlene zbog toga sto imaju sve vece devizne rate zbog pada dinara.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja