ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 30.12.2010. u 22:00 Miodrag Šašić

Uroš Predić nesuđeni autor „Seobe Srba”

"Сеоба Срба", Паја Јовановић

Pančevo – Jednog oktobarskog dana, godine 1949. već ostareli Uroš Predić objašnjavao je svom prijatelju pravniku i istoričaru dr Mihovilu Tomandlu kako je nastala slika „Vizija u oblacima“. Zadivljen mirnoćom kojom Tomandl prati svaku njegovu reč, maestro je odlučio da gostu ispriča i ovo: Jednog dana u atelje Predićev stigao je, a znao je to često da čini, kralj Aleksandar. Kao i Tomandl, zadržao se pred „Vizijom u oblacima“, a slikar je, ne razmišljajući mnogo sa kim govori, objasnio da slika predstavlja „u osnovi viziju o socijalnoj revoluciji“. Kralj se na te reči, pričao je Predić Tomandlu, okrenuo i bez reči napustio atelje. Nikada više nije došao u posetu slikaru.

Ovakvih pikanterija, u izdanju Arhiva u Pančevu, pun je rukopis „Moji susreti sa Urošem Predićem“ Mihovila Tomandla, pančevačkog advokata i istoričara amatera. Milan Jakšić, direktor Arhiva u Pančevu, kaže da je rad samo jednom štampan, pre pola veka u Zborniku Matice srpske.

Interesantno je kako je u to poratno vreme Predić gledao na svog velikog takmaca Paju Jovanovića. Na Tomandlovo pitanje šta misli o Paji, Predić kaže: „On vam je mačka koja uvek padne na četiri noge. Nije genij, ali je odličan poznavalac svih škola i pravaca, a njegovi su radovi majstorski“.

Predić je Tomandlu ispričao da je on nesuđeni autor slike „Seoba Srba“ koju je patrijarh Georgije Branković naručio za Milenijumsku izložbu u Budimpešti. Ponuda je učinjena Prediću, on ju je prihvatio, ali uz uslov da mu se za slikanje daju dve godine. Patrijarhu je rok bio neprihvatljiv, pa se obratio Paji Jovanoviću, koji je pristao da posao uradi za osam meseci.

Avaj, patrijarh nije bio zadovoljan skicom za sliku, te ona nije otišla u Budimpeštu. Iako Tomandl tako ne kaže, biće da je sa malo ironije, skromni Predić ispričao sledeću anegdotu o svom konkurentu. Na jednoj bečkoj kolektivnoj izložbi Paja je izložio dve slike. Jedna je predstavljala ženidbu nekog austrijskog vojvode, a druga je bila „prizor iz arnautskog života“. Car Franja Josif, koji je pomno razgledao izložbu, jedva je obratio pažnju na „ženidbu“, a zainteresovao se za „Arnaute“, pa je sliku čak otkupio. Paja, ljut zbog loše procene, odmah je „ženidbu“ preradio, naslikavši tako jednu od svojih poznatih slika „Krunisanje cara Dušana“.

Za „najlepšu crkvu u Srpstvu, izuzimajući srpske zadužbine“, Predić je smatrao Uspensku crkvu u Pančevu, a posebno je, veli Tomandl, hvalio ikonostas Konstantina Danila („Daniela“ kaže Predić). I pored toga što se vidi da Danil nije akademski slikar, jer mu prsti na rukama i nogama naslikanih persona „liče na kobasice“, Predić je o njemu imao veoma visoko mišljenje, a za najbolji njegov ikonostas smatrao je baš onaj u pančevačkom hramu Svetog uspenja.

Na Tomandlovu molbu, Predić je napravio spisak svojih radova, nastalih od 1876. do 1948. godine. Na spisku je 1658 radova, od skica do slika u ulju. Predić o svakoj slici navodi šta je naslikano, koji joj je format, u kojoj je tehnici slikana, čak da li je neki portret rađen prema živom modelu ili prema fotografiji, kao i u čijem je vlasništvu delo. Samo 1915. nije slikao. Napisao je: „Godina jalova zbog rata“.

Veliki slikar umro je 1953. godine. Sahranjen je u rodnom Orlovatu, ali je malo nedostajalo da mu večno počivalište bude u Starom Bečeju. Tomandl svedoči o tome. Predić je, oslikavajući kapelu Bogdana Dunđerskog u ovom mestu, prihvatio ponudu da u njoj, sa članovima porodice Dunđerski, i on bude sahranjen. Bogdan Dunđerski je to čak uneo u testament i deponovao kod Matice srpske. Predić se, međutim, kasnije predomislio i pisao Matici da odustaje od takve namere. Želi da buse sahranjen „kraj svoje dobre matere u Orlovatu“.

Komentari5
61415
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mihajlo simić
@Dušan Vuković Gospodine Vukoviću, treba da Vam je jasno da umetnost (svi umetnici) sport (sportisti) žive od bogatih mecena, patrona i sponzora koji su pokrovitelji umetnika i sportista a ovi (umetnici i sportisti) se ne bave politikom kao profesijom pa ih i ne obavezuje moral u tom smislu i lako se prodaju za njih prihvatljivu cenu. Uostalom i Dražen Petrović (košarkaš Zadra i Cibone) je zagriženo agitovao za Tuđmanovu politiku.
Pex
Ceo komentar ste napisali samo da bi pomenuli Petrovića u službi Tuđmanovih političkih težnji. Sramota je da se na članku o jednom od najvećih svetskih slikara kače kvalifikacije motivisane čistom frustracijom. Ostavite svoje političke stavove za sebe i svoju porodicu i nemojte tuđe porodice da kontaminirate crticama iz svojih promašenih života.
pastrovic primorac
Počastvovan sam čitanjem ovog teksta. I naši velikani kičice, dakle, "bolovali" su od svih onih bolijesti od kojih boluju i ostali Srbi. Heh... a ko bi to mog'o i da pomisli!? Doduše, tad nije bilo ovih TV 'farmi" u kojima su sav sjaj i nedostižna "nebesa" poznatih i popularnih tako jadno razgolićeni.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Иза Павла Јовановића остаје низ лепих слика па и пет портрета Фрање Јосифа,рађених баш када је српска војска била на албанској голготи и солунском фронту.По васкрсењу ове отписане војске и њене блиставе победе Паја је радио портрете комплетне српске династије а после доласка комуниста на власт чувена је не само његова жеља него је и урадио слику ауостроугарског каплара а потоњег маршала ЈБ Тита..Да му је новац од овог ЈБТ био потребан чисто сумњам.Ето примера који се, обрни окрени, зове морал.Коракс може да нацрта Фрању Јосифа и Тита и да му ништа не замерим али Паја није баш патио од вишка морала.
tvrd Ora
Divan tekst od Politike za poslednji dan stare god.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja