nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Odbrana kineskog jezika

Autor: Petar Mićkovićnedelja, 02.01.2011. u 22:00
Најпознатији кинески дневник на енглеском језику: „Чајна дејли“ (Фото АФП)

Da li ste čuli za „čingliš”? Bolje da niste.

Kineske vlasti zabranile su proizvoljnu upotrebu stranih reči u medijima, posebno anglicizama, izvestio je minule nedelje kineski dnevnik „Ženmin žibao”. Strane reči, posebno engleske, „prljaju čistoću kineskog jezika”, tvrde zvaničnici. Najveću opasnost predstavlja tzv. čingliš – mešavina kineskog i engleskog jezika.

Zahteva se da standardizovani kineski jezik bude norma, a da se u štampi izbegavaju i strane skraćenice i akronimi. Ukoliko određene reči moraju da budu napisane na stranom jeziku, obavezno je propratiti ih objašnjenjem na kineskom, ističe se u saopštenju.

„Čingliš” ozbiljno ugrožava kineski jezik i harmonično kulturno okruženje, tvrde zvaničnici i podsećaju na nedavno pokrenutu ideju da i kineski jezik postane izvozna roba. Zato su širom sveta počeli da se otvaraju Konfučijevi instituti, gde se uči jedan od najkomplikovanijih živih jezika, sa arhaičnim ideogramskim pismom.

Iako je jezik globalizacije engleski, onaj koji se danas naglo širi je i kineski. Ne samo zato što ga govori najmnogoljudniji narod, nego i iz dva ekonomska razloga.

Prvi je da Kina ima najveće otvoreno tržište i ogromnu privredu u koju se godišnje sliju stotine milijardi dolara stranih investicija. Strane kompanije koje posluju s Kinom rade uspešnije ako, uz Kineze koji govore engleski, imaju svoje ljude koji govore kineski.

Drugi razlog je u velikoj usmerenosti kineske privrede na izvoz. Konkurentna roba iz Kine preplavila je tržište širom sveta pored ostalog i zbog spretnosti kineskih trgovaca da svoju robu prodaju stranom kupcu na njegovom jeziku. Ali, kako trgovina ima dva uporedna toka, veliki strani uvoznici su utvrdili da lakše posluju sa Kinezima ako komuniciraju na kineskom jeziku.

Istovremeno, kod običnog sveta, koji se s kineskom robom susreće na gotovo svakom koraku, poraslo je interesovanje za Kinu i Kineze, a potom i za kineski način života, kulturu i – jezik.

Kinezi su zato osmislili strategiju da širenjem kineskog jezika olakšaju sebi ekonomsku ekspanziju, a potom prošire i ojačaju svoj politički i kulturni uticaj u svetu. Ako Nemci imaju Geteove kulturne centre, a Španci Servantesove institute, zašto Kinezi ne bi imali Konfučijeve institute?

Ime drevnog filozofa – koji ovaploćuje kinesku mudrost, običaje, civilizaciju, mentalitet i nacionalni identitet Kine – zna ceo svet. Konfučije ponajmanje asocira na „kinesku opasnost” ili na sadašnju kinesku, makar i malo omekšanu, komunističku ideologiju.

Cilj Kineza jeste da njihov jezik postane popularan u Americi koliko i engleski u Kini. Vrhunac učenja engleskog postignut je pre dve godine, u vreme Olimpijade u Pekingu: taksisti, recimo, koji nisu naučili osnove engleskog izgubili su posao.

Dosad su Konfučijevi instituti otvoreni u tridesetak zemalja – među kojima je i Srbija. Plan Ministarstva prosvete Kine jeste da otvori više od sto Konfučijevih instituta i da milione ljudi uključi u učenje kineskog jezika.

Uči se mandarinski, koji Kinezi zovu putonghua (zajednički jezik). To je pekinški dijalekt i govori ga najmanje 835 miliona Kineza. Ostalih 465 miliona govori drugim dijalektima: kineski jezik je jedinstven i po tome što ima 240 dijalekata od kojih su 140 međusobno nerazumljivi.

U pekinškom dijalektu postoje četiri tona, naglaska, plus jedan neutralni – od kojih zavisi značenje pojedine reči. Hongkong, gde se govori kantonškim dijalektom, ima sedam tonova i jedan neutralni.

Kad Pekinžanin razgovara sa Hongkonžaninom potreban im je prevodilac. Na televiziji, posebno ako se radi o kineskoj operi – po pravilu se titluje ono što umetnici pevaju.

Kineski jezik ima oko 50.000 ideograma (hijeroglifa ili karaktera) koje je, navodno, nekad znao samo legendarni literata Guo Modžo, nekadašnji predsednik Kineske akademije nauka. Utvrđeno je da se u štampi i popularnoj literaturi danas koristi najviše 4.500 znakova. Smatra se da je za čitanje književnih dela dovoljno znati 8.000 ideograma.

Kineska legenda kaže da je pismo stvorio Cang Đije, pisar kod mitskog Žutog cara, oko 2600. godine pre nove ere. Najstariji tragovi kineskog pisma pronađeni su na kornjačinim oklopima koji su se koristili za proricanje sudbine, u vreme dinastije Šang.

Kinesko pismo nije fonetsko već ideografsko. Za prve pisane znakove poslužili su tragovi koje su u snegu ostavljale ptičje noge. Kineski hijeroglif označava istovremeno konkretan predmet i apstraktan pojam i lišen je morfoloških pokazatelja roda, broja, vremena radnje i, čak, vrste reči.

Mada se kineski jezik danas uporno opire direktnim stranim pozajmicama, gramatika novog književnog jezika po mnogo čemu se približava gramatici zapadnih jezika: pojavljuju se kopule, kategorije vremena kod glagola, pokazatelji priloga i priloških odredbi i mnoge druge novine, ukazuju jezički stručnjaci.

A Kinezi tvrde da je učenje kineskog jezika – pojava poput lavine. Što više ljudi govori kineski, još više njih se trudi da ga nauči.

I zaboravite na „čingliš”.

Petar Mićković

-----------------------------------------------

Četiri tona

Za ilustraciju tonova mandarinskog kineskog jezika najčešće se koristi ovaj primer:

1. 媽/妈, mā, majka

2. 麻, má, konoplja

3. 馬/马, mǎ, konj

4. 罵/骂, mà, vređati

5. 嗎/吗, ma (upitna rečca)

(Poslednji, neutralni ton ne računa se u osnovne tonove, tako da se smatra da mandarinski ima četiri tona)

 


Komentari28
c4885
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinolog Kina
Pridružujem se komentaru gospodina Ere Zlatiborca. Da, nije reč o kineskim hijeroglifima ili karakterima, već znakovima. Uz to, kinesko pismo u stvari jeste fonetsko, a ne ideografsko koliko god to laicima čudno zvučalo. Zatim, reč je o Institutu Konfucije, a ne o Konfucijevom institutu. Ne znam odakle potiče podatak da je poznati kineski književnik Guo Možuo (ne Guo Modžo) znao 50000 znakova. On jeste bio izrazito učen čovek, ali Kinezi obično smatraju da je najveći broj znakova znao čuveni lingvista Vang Li, i to nekih desetak hiljada. Ne može se reći da Hong Kong ima sedam tonova itd, već kantonški dijalekat ima sedam tonova itd. Najzad, u primerima za četiri tona reč u četvrtom primeru ne znači “vredjati” nego “grditi” ili “psovati”.Tekst jeste zanimljiv i aktuelan, ali je autor mogao malo više da povede računa o tome šta piše i kako piše.
istoricar Lazic
Nemanja nije bio kralj nego veliki zupan, i nikada nije napisao ni rec o jeziku, nego je pisac tih reci Mile Medic koji je napisao svoje romansirano vidjenje Stefana Nemanje. I nad popom ima pop!
Ера Златиборац
Немојмо збуњивати читатељство придавањем нових значења неким речима, јер је и наше грађанство прилично већ збуњено "срблишем". Прво, кинеске графеме у српском се не зову хијероглифи. Хијероглиф је реч која означава графему у сликовном писму древних Египћана. Друго, реч „карактер“ у српском језику резервисана је за оно што се другачије зове "нарав". Правилно је рећи "кинески знакови", а реч "знак" у српском значи исто што у енглеском реч chraracter. Ово значи да мени у овом тренутку не остаје још 440 карактера у писању овог коментара, већ 440 знакова. Још нам је свети краљ Немања завештао да чувамо језик као земљу. "Ријеч се може изгубити, као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?" Иначе, леп чланак о веома интересантној теми.
Dragan P.
Najcudnija i najzatvorenija nacija na svetu, definitivno. U svim gradovima gdje sam bio, a sada sam u Sidneju, oni stvaraju svoja geta. Kod njih ne postoji zelja za prihvatanjem neceg drugog, cak ni ljudi u ciju su zemlju dosli. Mislim, da kod njih integracija nikada nece zazivjeti, pa se i ne trebaju bojati za svoje jezik.
пајсије пајсије
Браво кинези. КЈЈинески је кинески а ако треба неки туђи са иностранством онда туђи ако је то у интересу Кине а ако није онда на кинеском и мирна бачка тако да оно МК пам баш и не држи. Наравно да ће упутства за српско тржиште и бити на српском и ћирилицом. Него код нас више нема српског. Прво много је хрватског удробљено и кад се све енглеске речи убаце у српски уз све турцизме које имамо остасмо без језика а потом без ....Камо срећа да и код нас има јаких на врховима па да пропагирају српски а лако ћемо са странцима - на њима разумљивим језицима кад то нама треба, а кад њима треба нека воде преводиоце а не ми причамо по пуно језика а проивилеговани енглези не знају ни енглески него користе сопствене речнике за сопствени језик (после библије најмасовнија књига код свих амера је речник енглеског) а немци и французи стидљиво чепркају по енглеском. Ал,и код нас нема јаких.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja