petak, 17.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:44

Internet ukida tajnu diplomatiju

nedelja, 09.01.2011. u 22:00

Kada na Guglu ukucate „diplomacy” ili „Internet governance”, dva ključna pitanja pokrenuta „Vikiliks” lavinom, među prvim rezultatima je ime Jovana Kurbalije i naziv Diplo fondacije čiji je on osnivač i direktor. Doktor Kurbalija predaje na prestižnim univerzitetima širom sveta, a poslednji u tom nizu je Berkli. Već deset godina je specijalni savetnik Ujedinjenih nacija za probleme upravljanja intrnetom. Njegova knjiga „Upravljanje Internetom” prevedena je na sve najznačajnije jezike, uključujući i kineski, francuski, španski, arapski i ruski. Koristi se kao udžbenik na više od 20 univerziteta u svetu.

Nedavno je dr Kurbalija, kao gostujući profesor Bečke diplomatske akademije, održao predavanje u Beogradu, na regionalnoj konferenciji o diplomatskoj izuzetnosti. Pred mladim diplomatama iz regiona govorio je o diplomatiji i internetu, pogotovo u periodu posle „Vikiliksa”.

Zahvaljujući internetu i „Vikiliksu” diplomatija je doživela tektonski potres. Da li je to moralo da se dogodi?

Iako „Vikiliks” izgleda kao incident, bio je neminovnost. Diplomatija je morala, kad-tad, da se prilagodi zbivanjima u savremenom društvu, pošto se nije bitnije promenila od kada su postavljene osnove savremene dipomatije na Bečkom kongresu 1814.Svet se od onda suštinski promenio. Više nije moguće voditi diplomatiju kao što su to činili Meternih i Taljeran, alito svakako ne znači da se u njoj mora menjati sve.

Šta će ostati isto, a šta će biti podložno promenama?

Ostaje ista osnovna funkcija diplomatije – rešavanje sporova mirnim putem kroz pregovore i kompromis, ali se menja se način vođenja diplomatije.

Diplomatija i pregovaranje su nam pomagali da zadovoljimo jednu od naših osnovnih potreba – da živimo s drugima i da probleme rešavamo mirnim putem. Diplomatija je oduvek bila alternativa ratu. Internet i „Vikiliks” neće promeniti tu osnovnu funkciju diplomatije, pošto je ona vezana za ono što nas određuje kao ljude. Sve ostalo je podložno promenama, uključujući i toko se bavi diplomatijom ikako se pregovori vode.

U kom smeru će ići te promene?

Pre svega, „Vikiliks” je pokrenuo proces demistifikacije diplomatije, kojui danas mnogi vide kao ekskluzivnu i misterioznu profesiju, kroz glamur, crne limuzine, prijeme i život na visokoj nozi. Realnost je bitno različita. U osnovi,to je profesija kao i svaka druga, s mnogo administracije, rutine i tehničkih poslova. Jasnija slika šta rade diplomate i kakva je njihova funkcija pomoći će i diplomatama i društvu kome oni služe. Naravno, to će zahtevati vremena. Dozvolite da citiram Ajnštajna – lakše je razbiti atome nego predrasude.

U čemu je dugoročni značaj „Vikiliksa”?

Onog trenutka kada je diplomatija demistifikovana, počinju ozbiljni razgovori o njenoj funkciji u budućnosti. U tome je dugoročni značaj „Vilikiksa”. Dolazimo do jednog na prvi pogled paradoksalnog zaključka – da će nam diplomatija biti sve potrebnija, pošto je savremeni svet toliko međuzavisan da se sporovi više ne mogu rešavati vojnom silom. Diplomatija postaje nužnost. Irak i Avganistan su poslednji primeri ograničene upotrebe sile i sve većeg značaja diplomatije. Da bi se izvukao iz geostrateškog živog blata, Zapad pregovara sa svima, uključujući i talibane i Irance. Ali, potreba za diplomatijom i pregovaranjem ne znači nužno i potrebu za diplomatama. Diplomatija je isuviše značajna da bi se njome bavile samo diplomate. Uključivanje novih aktera u diplomatiju je jedna od najznačajnijih strukturalnih promena, a tu pojavu omogućio je upravo internet. Uz računar povezan na internet, iz „garaža” se mogu voditi međunarodne diplomatske kampanje, za koje su nekada bile potrebne palate i stotine diplomata. Sve veći broj pojedinaca i malih organizacija utiču na svetsku diplomatiju. „Vikiliks” je svakako najznačajniji primer, potvrdio se kao katalizator promena koje su morale da se dese. Ne radi se o incidentu, nego o tektonskim promenama.

Da li će to značiti i sve veću transparentnost diplomatije?

Svakako. Poruka „Vikiliksa” je jasna. Internet doba neće tolerisati tajnu diplomatiju, što nije samo etičko nego i praktično pitanje. Onog trenutka kada je neki dokument digitalizovan on će, slično vodi, naći načina da izađe iz strogo kontrolisanih krugova. Ideja da se u internet dobu mogu kontrolisati informacije u najmanju ruku je naivna. Međutim, kraj tajne diplomatije ne znači da će se pregovori voditi javno. Uvek će biti potrebe za diskretnom diplomatijom. Bez diskrecije nema pravog pregovaranja ni postizanja kompromisa, što je osnova diplomatije. Na primer, ako budući pregovori između Beograda i Prištine budu vođeni pred kamerama, može se očekivati ponavljanje javnih promklamacija obe strane prilagođenih domaćoj javnosti. Kad se isključe kamere, diplomate dobijaju prostor da postignu kompromis. Umesto bubnjeva i pozivanja na velike istorijske narative, otvara se prostor za rešavanje konkrentih problema kao što su putovanja ljudi, pronalaženje nestalih lica, zaštita imovine i unapređenje trgovine. Na taj način pravi se iskorak ka miru i unapređenju života građana, što bi trebalo da bude osnovna funkcija diplomatije kao javnog servisa.

Recite nam nešto više o upravljanju internetom?

Internet je komunikacijski krvotok savremenog sveta. Što se više naša svakodnevica prenosi na internet, upravljanje internetom postaje politički i ekonomski značajnije. Danas je biznis gotovo nezamisliv bez interneta. Ljudi se upoznaju preko interneta, sklapaju brakove. Sve više se studira onlajn. Sazreva svest o internetu kao vitalnoj infrastrukturi savremenog sveta. Pre nekoliko godina, presecanje internet kabla u Mediteranu izazvalo je višednevnu ekonomsku krizu u državama Bliskog istoka. Internet je u Estoniji kolapsirao zbog sajber napada, što neki smatraju prvim primerom sajber rata. Posle ovakvih i sličnih kriza, mnoge države su počele da tretiraju internet kao stratešku infrastrukturu. Pošto se većina problema upravljanja internetom ne može rešiti na nacionalnom nivou, jer je u postojećem sistemu većina država u tom pogledu nemoćna, Ujedinjene nacije su 2004. pokrenule pregovore o međunarodnom upravljanju internetom.

Vi ste aktivni učesnik tih pregovora. U kojoj fazi se oni trenutno nalaze?

Pregovori se nalaze u kritičnoj fazi s mnogo otvorenih opcija. Najveći izazov je kako aktivno uključiti sve internet aktere. Teško je zamisli da se globalni dogovor može postići samo između diplomata, bez konsultovanja velikih kompanija kao što su „Epl”,„Gugl” i„Fejsbuk” i nevladin sektor. Zbog svoje složenosti i specifičnosti, pregovori o upravljanju internetom se smatraju nekom vrstom diplomatske laboratorije u kojoj se testiraju novi oblici diplomatije, koji uključuju nove aktere. U dolazećem periodu realno je očekivati prvu konfenciju o internetu i stvaranje međunarodne organizacije koja će se baviti upravljanjem internetom.

Slobodan Kljakić


Komentari3
28af4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Kurbalija
Gospodine Popovicu, hvala na interesantnim komentarima. Evo nekoliko napomena.... ITU (International Telecommunication Union) pokriva samo jedan deo upravljanja Internet-om. To je tehnicka infrastruktura, ukljucujuci kablove i standade. Za upravljanje Internet-om sve su znacajnija pravna, ekonomska i razvojna pitanja. Mi smo to vizuelizovali zgradom "building under construction" u cijem se prizemlju nalazi ono sto radi ITU. Drugo, u ranim danima Internet-a ITU je napravio stratesku gresku pokusavajuci da unisti Internet. ITU se svojski trudio da nametne svoj standard X.25 umesto TCP/IP (osnovnog Internet standarda). ITU je izgubio tu bitku tokom 80-tih i od tada je pokusava da se vrati u upravljanje Internet-om bez veceg uspeha. Danas je ITU na marginama upravljanja Internet-om. To je jedan od razloga zasto mnogi smatraju da umesto ITU treba napraviti novu organizaciju koja bi se zvala International Internet Organisation. To je jedna od pregovarackih opcija.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
Alternativnim koriscenjem parova “sinonima”: “globalan” i “medjunarodan”, “telekomunikacija” i “informacija” (pogresno, jer komunikacija je prenos informacija), “mreza” i “infrastruktura”, u dokumentima UIT-a je napravljena velika zbrka, verovatno zato da bi se na mala vrata medjunarodnog prava uveo Internet kao buduca zamena za medjunarodnu telekomunikacionu mrezu. Ovakvim uvodjenjem Interneta na svetsku scenu, sa cijim medjunarodnim elementima uglavnom upravlja Internet drustvo – nezavisna, medjunarodna neprofitna organizacija koja je osnovana istorijske 1992. godine, sa glavnom upravom u SAD, znacajno su naruseni principi koji proizilaze iz preambule i clana 1. Ustava UIT: nezavisnost drzava u pogledu na njihove nacionalne telekomunikacione mreze i njihova medjusobna zavisnost u odnosu na medjunarodne telekomunikacije.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
U gore navenom intervjuu u poslednjoj recenici Jovan Kurbalija, osnivac i direktor Diplo fondacije iz Zeneve inosi misljenje po kom je u dolazecem periodu realno ocekivato prvu konferenciju o Internetu i stvaranje medjunarodne organizacije koja ce se baviti upravljanjem Internetom. Saglasan sam sa prvim delom njegovog misljenja o prvoj Internet konferenciji, ali nisam saglasan sa drugim delom misljenja o stvaranju medjunarodne organizacije za upravljanje Internetom iz sledeceg razloga. Reforma svetskog telekomunikacionog sistema je formano pocela pre 20-ak godina reorganizacijom Medjunarodne unije za telekomunikacije (UIT), najstarije medjuvladine organizacije i specijalizovane agencije OUN , tako sto je njena konferencija opunomocenika (Nica, 1989) prvo promenila Medjinarodnu konvenciju o telekomunikacijama (Najrobi, 1982) u Ustav i Konvenciju UIT. Ovom promenom, koja je bila zasnovana na preporukama iz izvestaja Komiteta na visokom nivou (“Sutrasnji UIT: Izazovi promena”, Zeneva, 1991) i koja je prakticno zavrsena na istorijskoj Dodatnoj konferenciji opunomocenika (Zeneva, 1992), obavljena je prvenstveno revizija sastava i metoda rada UIT. Medjutim, prilikom promene osnovnog dokumenta UIT, iz nepoznatih razloga u tekstu novog Ustava UIT je izostavljen njen dotadasnji zadatak koji se odnosio na utvrdjivanje generalnog plana razvoja medjunarodne telekomunikacione mreze.Takodje, nadlezna svetska konferencija nije do danas izvrsila delimicnu ili potpunu reviziju Pravilnika o medjunarodnim telekomunikacijama (Melburn, 1988). Ali su zato u clanu 1. Ustava UIT (ciljevi Unije) upotrebljni termini “globalna informaciona ekonomija” i “globalno informaciono drustvo”, a u deklaraciji sa prve svetske Konferencije o razvoju telekomunikacija (Buenos Aires, 1994) je prvi put naveden pojam “globalna informaciona infrastruktura (tj. Internet) koji je pomenuo potpredsednik SAD Al Gor u svom govoru. Alternativnim koriscenjem parova “sinonima”: “globalan” i “medjunarodan”, “tele

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja