Zahtev Vladislava Grujića iz Beograda MUP-u Srbije, naizgled je bio jednostavan: želeo je da mu u pasošu lični podaci budu upisani ćirilicom, po Ustavu, službenim pismom Republike Srbije. Ali moralo je da prođe dve godine dopisivanja sa državnim organima, čekanja na odgovore i tumačenja slova zakona, da bi zahtev Vladislava Grujića bio delimični ispunjen i da bi on dobio pasoš u kojem su mu ime i prezime upisani ćirilicom. Sve to ostvario je zahvaljujući pravu koje je zakon predvideo za pripadnike nacionalnih manjina.
– Krajem 2008. godine obratio sam se Upravi za upravne poslove MUP-a Srbije i zatražio da mi lični podaci u pasošu budu upisani ćiriličnim pismom. Posle nekoliko meseci dobio sam odgovor u kojem se navodi da se po Zakonu o putnim ispravama podaci upisuju latinicom, a da je za pripadnike nacionalnih manjina omogućen upis imena i prezimena prema jeziku i pravopisu pripadnika manjine, na lični zahtev. Sam Zakon o putnim ispravama, međutim, nije dosledan, jer se u jednom članu kaže da se podaci upisuju latinicom, a u drugom da se ime i prezime unose onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih. Meni, kao i svima ostalima, na novom obrascu izvoda, ime i prezime upisani su ćirilicom – kaže Grujić.
Nije hteo da odustane od svoje zamisli, pa se obratio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i kancelariji zaštitnika građana. Od Ministarstva odgovor nije dobio, dok je iz kancelarije republičkog ombudsmana stigao dopis. Zamenik zaštitnika građana, Goran Bašić ga je obavestio da iz Zakona o putnim ispravama, koji omogućava upis imena i prezimena na pismu nacionalnih manjina, proizilazi da svi građani imaju pravo na upis ličnog imena u izvornom obliku, prema jeziku, pismu i pravopisu svog maternjeg jezika. Grujić je obavešten i da se Kancelarija obratila MUP-u, kao i da su od njih dobili obaveštenje da aplikacija koja se koristi za obradu biometrijskih ličnih dokumenata tehnički dozvoljava da se podaci o imenu i prezimenu upišu na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, ukoliko stranka istakne zahtev da želi da joj lično ime bude tako upisano.
– S potrebnim dokumentima i pismom koje sam dobio od zaštitnika građana, predao sam zahtev za izdavanje pasoša sredinom oktobra prošle godine. U Policijskoj upravi Voždovac službenica je bila iznenađena. Rekla mi je da prvi put vidi tako nešto, ali je posle nekoliko obavljenih telefonskih razgovora, primila dokumenta. Posle nekoliko pokušaja, aplikacija je prihvatila srpsku ćirilicu i ja sam posle 10 dana dobio pasoš i delimično ostvario svoj zahtev – rekao je Grujić.
On je dodao da je tražio i da latinični prepis iza imena bude Vladislav Gruyich, kako bi što veći broj stranih službenika mogao to da izgovori približno njegovom izvornom obliku, ali da to nije bilo moguće, a mašina je automatski prebacila lično ime u latinicu bez dijakritičkih znakova, pa je tako ostalo Vladislav Grujic.
– Šta će bilo kom cariniku značiti što u mom pasošu piše na latinici Grujić i Voždovac? Njemu je to podjednako strano i nečitljivo koliko i naša ćirilica, pa zašto onda ti podaci ne bi bili ispisani našim službenim pismom. Takođe, u rubrici u kojoj piše državljanstvo upisano je samo: srpsko. Da li će dalje od Hrvatske bilo koji carinik razumeti čije ja državljanstvo imam, jer taj podatak nije ispisan na engleskom ili na francuskom, na primer – ističe Grujić.
On dodaje i da je grupa više od 20 građana, na čelu sa profesorom Ljubomirom Grujićem, podnela u martu prošle godine zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o putnim ispravama. Navodi i slučaj samog profesora Grujića, koji je takođe tražio da mu lično ime bude upisano ćirilicom.
– On je u zahtevu naveo da bi pored ćiriličkog pisma, želeo da mu ime i prezime budu upisani po pravopisnim pravilima engleskog jezika, dakle, Lyubomir Gruyitch, a dobio je pasoš samo sa tim latiničnim preslovljavanjem. Znam još slučajeva ljudi kojima zahtev da im ime i prezime budu ispisani ćirilicom nije ispunjen. Ja sam to pravo ostvario, ali po pravu koje imaju pripadnici nacionalnih manjina, pa je, na neki načni, ispalo da sam ja pripadnik srpske nacionalne manjine u zemlji Srbiji – kaže Grujić.
Jelena Čalija
