nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 15.01.2011. u 22:00

Živeti po meri zarađenog

Moramo se vratiti brzo zaboravljenom „tvrdom budžetskom ograničenju”, a ne trošenju očevine i budućnosti naše dece
Љубодраг Савић Фото А. Васиљевић

Na pitanje u „Politikinoj” anketi „kakva će nam biti ekonomska 2011”, Beograđanin Jovan N. je odgovorio: „Ako me ne otpuste, neće mi biti gore nego lane.Teško meni ako ostanem bez posla.’’

Ekonomisti kažu da će 2011. biti godina zaokreta. Za zaposlene neće biti teža od prethodne, a sudbina više od 730.000 nezaposlenih u dobroj meri zavisiće upravo od učinka onih koji rade – šta, kako i koliko proizvode, ali i kako troše i da li misli na one koji željno čekaju radno mesto.

Udeceniji koja je za nama trošilo se za oko petinu više od stvorenog, ali autori „Postkriznog modela ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020” ukazuju da tako više neće moći.

Da se zaustavi opasno zaostajanje u razvoju s nesagledivim posledicama, i do kraja decenije zaposli 400.000 ljudi, potrošnja mora rasti sporije od rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Posle „Telekoma” ostaće nam još malo blaga za prodaju, jeftinih kredita neće biti, a i dolazak stranih investitora nije siguran.

Upućeni ukazuju da će nam evri, dolari i franci biti sve potrebniji, a do njih će se sigurno dolaziti teže nego do sada. Ono što uštedimo jedini je siguran kapital s kojim se može računati da bismo konačno izgradili saobraćajne magistrale i sve ono što se podrazumeva pod neophodnom infrastrukturom. Sve zarad stvaranja uslova za ulaganje domaćeg i stranog kapitala u podizanje nove industrije da bi proizvela ono što se može izvesti.

Svoje programe budućeg razvoja nude i političke stranke. Izgleda da je konačno svima postalo jasno da Srbija mora nešto i da proizvodi, pre svega da bi izvezla i da samo taj „realni sektor”, olako i prerano zapostavljen zarad raznih usluga, od telekomunikacija do banaka, može da zaradi devize da bi se uvozilo, ali i da se vraćaju krediti. Državni i privatni. Zajedničko im je zalaganje da se proizvodi jeftino, kvalitetno, da bi, po isplativoj ceni, moglo da se proda svetu, što je uslov opstanka.

U suprotnom, Srbija će postati zemlja staračkih domaćinstava. Svakim danom će nas biti sve manje i svuda ćemo biti višak.

Koliko smo siromašniji od bogatijeg dela Evrope, bar toliko smo skloniji rasipništvu. Da bi nešto proizveli, potrošimo 4,5 puta više energije nego u EU.

A koliko radimo, kolika nam je produktivnost?

Dr Ljubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da je produktivnost rada u Srbiji u 2009. godini dostigla 59 odsto proseka 27 zemalja članica Evropske unije, što je u odnosu na 2002. godinu, kada je iznosila 39 odsto, značajno povećanje. Pre dve godine bili smo ispred Bugarske, Rumunije, Litvanije i Letonije.

– Nevolja je u tome što je, za razliku od većine brzo rastućih razvijenih industrijskih zemalja, rast produktivnosti rada u Srbiji uglavnom rezultat smanjenja broja zaposlenih, jer je produktivnost rada odnos proizvodnje i broja zaposlenih – ukazuje Savić.

– U 2001. bilo je zaposleno 2.102.000 ljudi. Na početku ekonomske krize 2008. godine 1.999.000, a aprila 2010. ukupan broj zaposlenih sveden je na 1.844.000 lica. Dakle, za manje od jedne decenije broj zaposlenih smanjen je za više od 250.000 ljudi. Koliko god zvučalo apsurdno, kada se upoređuje po produktivnosti, Srbija zauzima daleko bolje mesto nego u rangiranju prema visini BDP, jer je u 2009. godini naš BDP činio svega 36 odsto proseka EU.

U „srećnijim zemljama” produktivnost raste kada proizvodnja ili BDP rastu brže od povećanja broja zaposlenih, a ne kao kod nas – obrnuto. Posle uobičajenog pada zaposlenosti na početku, u drugim zemljama se dogodio rast BDP-a, ali i zaposlenosti, prava ekspanzija izvoza, rast produktivnosti, pa i „bolji život”. Povećavalo se investiranje, za naše prilike neverovatno i teško dostižno, unapređuje se tehničko-tehnološki nivo i struktura opreme i poboljšava efikasnost njenog korišćenja.

Srbija je u poslednjoj deceniji prošlog veka baš udarnički radila u korist sopstvene štete, ali ni rezultati prve decenije ovog veka, uprkos rastu BDP u prethodnoj deceniji od 5,4 odsto daleko su od poželjnih, a po zaposlenost su bili pogubni. Oko 80 odsto rasta privrede dolazio je iz sektora koja proizvode nerazmenljiva dobra, kao što su telekomunikacije, trgovina, finansijske usluge, a više od 70 odsto stranih investicija uloženo je baš u ova tri sektora.

– Zbog poznatih okolnosti iz 90-ih godina, ali i zbog pogrešnog modela privatizacije i neefikasnog modela tranzicije, dostignuti BDP i naročito industrijska proizvodnja daleko su manji nego 1990. godine – podseća dr Ljubodrag Savić. Tako naša industrija u odnosu na razvijene industrijske zemlje zaostaje od tri do pet tehnoloških generacija, odnosno od 25 do 40 godina.

U najkraćem, moraćemo da se vratimo brzo zaboravljenom „tvrdom budžetskom ograničenju”, a ne trošenju očevine i budućnosti naše dece. Drugim rečima, poslednji je čas da živimo po meri zarađenog.

Aleksandar Mikavica

Komentari2
39ca8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

srki s
nema nade za Srbiju.Plate iz budzeta i penzije ce biti povecane u oktobru.Fuj.
ima nade
Ima nade za Srbiju. Inteligentni i mudri podižu glas. Srbija se budi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja