subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 15.01.2011. u 22:00

Hajde Jano, kuću da prodamo...

Građani Srbije mogu da biraju između dva puta do boljeg života – da dve godine lagodno krckaju novac od „Telekoma” ili da se uz velika odricanja i štednju opredele za ulaganja u budućnost

Ko kaže da Srbija nema izbor u pogledu boljeg života uprkos krizi, besposlici, visokoj inflaciji, budžetskim i drugim deficitima? Ima. Još kako. Dovoljno je, kao što je učinjeno 1997, da ove godine proda „Telekom”, uzme tih 1,3 ili 1,5 milijardi evra i krene da ih troši na plate, penzije i kupovinu socijalnog mira, a partije na vlasti tako dobiju još jedan mandat. Po onoj narodnoj „Hajde Jano, kuću da prodamo, da prodamo, samo da igramo”...

I koliko ta „igra” može da potraje?

Dve, eventualno tri godine, tvrdi urednik biltena „Mesečne analize i trendovi” Stojan Stamenković.

A posle?

Već 2014. Srbija, po tom scenariju, pada u finansijski kolaps, a međunarodne kreditore moraće da moli za novi reprogram i refinansiranje spoljnih dugova. Biće gore nego što je bilo 1982, kada je ondašnja SFRJ priznala bankrot. Ko pamti ta vremena, setiće se 1983. – bonova za ulje, šećer, kafu i deterdžente, vožnju automobila na par-nepar, ograničenja u potrošnji struje... i privredne stagnacije. Imamo li alternativu, pitamo Stamenkovića.

Imamo, kaže, ali ona je mnogo teža i njeno sprovođenje zavisi od spremnosti i snage naših političara da izgube sledeće izbore, jer zdraviji način borbe za bolji život traži velike početne žrtve, štednju i odricanja, a to niko, nažalost, ne čini u predizbornim godinama.

„To je ono što me u svemu ovom najviše plaši”, kaže Stamenović, koji još od 1974. vojuje s misijama MMF-a, ali i premijerima raznih fela i boja.

Mi treba da budemo svesni, upozorava, da u svetu više nema jeftinih para, niti je spreman da nam ih pozajmljuje. A mi smo, kao narkoman, navikli, bar u prošlih sedam-osam godina, da stalno živimo na tuđ račun. Da pojedemo svoj BDP, dakle sve ono što smo tokom jedne godine stvorili, ali to nam je malo, pa pravimo i spoljnotrgovinski deficit od bar 23 do 24 procenta nacionalnog kolača. E, više toga nema. Lane smo za jedanaest meseci u platnom bilansu imali 1,3 milijarde evra veći odliv od priliva po svim osnovama. Nastavimo li s prelivanjem kapitala u potrošnju i odbranom kursa, za koju smo 2010. potrošili 2,4 milijarde evra, ostaćemo i bez deviznih rezervi.

U nekoliko narednih godina očekuju nas velike otplate dugova i kamata. Naše obaveze u ovoj i narednim godinama su između 35 i 40, a normalno je da budu ispod 25 odsto vrednosti izvoza robe i usluga. Biće dobro, smatra naš sagovornik, ako deo para od „Telekoma” damo za otplatu ranijih skupih zajmova.

Ima li izlaza?

Moglo bi ga biti, kaže, Stamenković. Ako od tog malog nacionalnog kolača, kada platimo i vratimo sve ono što moramo, najveći deo uložimo u investicije. U potrošnju, a to znači standard građana, od očekivanog rasta BDP-a od oko tri odsto ove godine može da ode 0,5, maksimalno 0,7 odsto – da bi posle dve godine i potrošnja i standard mogli postepeno da rastu. A ako taj rast BDP-a bude skromniji i ta brojka mora biti manja.

Pitamo Stamenkovića šta je sa stranim investicijama, jer nam ministri najavljuju četiri milijarde dolara. Sudeći po onome gde se Srbija ovog časa nalazi na raznim rejting listama, a po ekonomskim slobodama je na 101. od 179 zemalja, te se i tolike pare teško mogu privući. Za 11 meseci 2010. u Srbiju je ušlo svega 760 miliona evra stranih direktnih investicija. A za ovu godinu svi, od MMF-a pado OECD-a, revidiraju svoje početne privredne prognoze naniže. A kada velikim zemljama ide rđavo, ni nama ne može biti bolje, smatra Stamenković.

U šta ulagati? Šta nas najbrže može pokrenuti i doneti nova radna mesta, plate, a time i bolji standard, život?

Za Stamenkovića ni to pitanje nije sporno – industrija, poljoprivreda i infrastruktura, čiji je razvoj pretpostavka ulaganja u razvoj industrije. U prošlih sedam, osam godina imali smo solidan rast BDP-a od 5,4 odsto u proseku. Ali – čega? Mobilne telefonije, finansijskih i drugih aktivnosti, trgovine nekretninama... A od toga ništa ne možemo da izvezemo. Došlo je do zamiranja industrije. Naš izvoz sveo se na hranu i osnovne metale. Moramo da investiramo u nove industrije i tehnologije, ali i infrastrukturu, koja nije samo Koridor 10, već i železnica, telekomunikacije, internet veze... Investicije moraju da imaju, već od ove godine, dvocifrene stope. I to ne bilo kakva ulaganja, već ona, poput „Fijata”, koja će pokrenuti još mnoge male i srednje pogone i fabrike. Strane investicije, sem kapitala, donose tehnologiju, brendove, tržište, ali da bi došle moraju se stvoriti uslovi za to – infrastruktura, efikasna pravna zaštita, efikasne procedure..., umesto haosa kakav je danas ovaj s građevinskim zemljištem i legalizacijom.

Na Srbiji je i njenim političarima, kaže na kraju Stamenković, da odaberu razvojni put u narednih nekoliko godina ili za celu deceniju. Nikome, a ponajmanje njima, ništa od ovoga nije nepoznato. Pa i posledice. Pitanje je samo šta će prevagnuti – kratkoročan izborni cilj, po cenu višegodišnje stagnacije posle toga, ili dugoročan razvoj po cenu velikih odricanja.

Slobodan Kostić

Komentari18
abba7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

razvoj ali pravi
Za razumne nema dva puta nego jedan a to je onaj pravi onaj naduvani od balona je put u bestraga, njime nek idu oni koji su ga takvog napravili u bestraga i zaborav.
cela istina
"Они ће да владају до последег еура кредита или продате имовине а кад све поједу онда ће бегати а мићемо остати да пасемо на празој ливади" - na stranu stil pisanja, ali ovde je rečena cela istina...
Predrag Lazic
Da li je samo vlast bitna,nadam se da nije ,nadam se da plan 2020 nije samo farsa vec stvarna zelja.E pa gospodo pocnite da radite ali stvarno bez laganja,nemojte vise trositi tudj novac i kupovati glasove demagogijom.Srbiji se zuri ,Srbiji se radi,ali u fabrikama,na njivama,Srbiji se takmici na svetskom trzistu,otvorite granice da budemo bar malo konkurentni,da nas drugi nauce.Nemoj te nas zamlacivati inicijativama za smanjenjem poslanika za skupstinu za Ustav za koji ste se borili 2006 godine svi.Uradite da zivimo kao sav normalan svet, a ne samo od izbora do izbora.
Vladone 41
Pojam "defaulta" ili navodnog "bankrota" SFRJ, medunarodna finansijska pozornica ne poznaje. Svako, upucen u ekonomsku materiju zna sta se desavalo pocetkom 80-tih, i kakve su implikacije izrazito podmukle svetske krize uparene sa drugim naftnim sokom bile. Dve su najbitnije: eksponencijalno povecanje cene energenata i nezapamcena nezaposlenost koja je indukovala strahovito budzetsko i platno-bilansno naprezanje. SFRJ nije bila izuzetak. Apsulutni bankrot i nevideni otpis duga te 1982 u TV obracanju objavljuje predsednik Mexica. Dug Mexica je bio preko 100% njegovog GNP. U datoj situaciji YU je bila prinudena na refinansiranje svojih obaveza, koje je netom otplatila. NIKAD SFRJ sebi nije dozvolila ponizavajuci otpis duga-najkaraktersticniji simptom bankrota. Percepcija medunarodnog trzista kapitala prema SFRJ je bila pozitivna,smatrala se sposobnim duznikom. Cifre govore SVE: 1989: dug 6,4 milijarde$-izvoz 7,1 milijarde$ 2009: dug 33 milijarde$-izvoz 8 milijardi$
Miro Simic/Simke
od pr 2.sata!EU opominje o novoj krizi ili na srbijanskom propasti partnera a mi zivimo u verovanjima koje nam politicari pevaju o spasu u €U,a uz to samopola sata posle izbora nove predsednice francuskih nacionalista gospodje la pen rece okrenucemose od €vrope i prvo gledati nacionalne interese francuza nama ostaje da zaboravimo sve da cuvamo taj takozvani kucerak bez hipoteke i da dozvole da bez carine uvozimo motike,budake i asove iz slovenije posto ih i svajcarci tamo kupuju a uputstvo o upotrebi netreba kada stomak bude prazan to najbolje znaju one generacije posle rata rodene do 70.g prosloga vijeka !Alije kod nas nesto sto nemogu nikako naci odgovor svisu mrzili komunjare a sada zele od novih vlasti dobar posao,malo radno vreme velike godisnje odmore pa bozicnicu samo me interesuje da nisu ovi veci komunisti i od Lenjina.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja