ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Nasmejana lafica

Autor: Petar Mićkovićsubota, 15.01.2011. u 22:00

Koliko smo novinskih strana „prelomili“ s našom Ivanom? I koliko je osmeha stalo u njen život? Pomalo tužan, sigurno kratak, ali uglavnom nasmejan.

Ivana se uvek slatko smejala. Zarazno, neodoljivo, glasno, najglasnije, kako je to samo ona umela. I, odjednom – tajac, nema više, gotovo, kraj.

S tugom i nevericom, novinarski svet iz „Politike“ sutra će krenuti na beogradsko Novo groblje. Poslednji ispraćaj naše koleginice Ivane Todorović (52) zakazan je za ponedeljak u 14.30 časova, a tri i po sata ranije (u 11 sati) biće komemoracija na 4. spratu „Politike”.

Njeno srce prestalo je da kuca, iznenada, prošlog četvrtka.Odavno je imala zdravstvene probleme, ali nikad srčane. Pre dvadesetak godina uspela je da pobedi tešku bolest. Ali, pre neki dan, njeno srce nije izdržalo.

U novinarski svet Ivana je ušla pomalo i igrom slučaja. Posle završene Srednje dizajnerske škole, studirala je istoriju umetnosti. Miris novina, pak, odvukao ju je na drugu stranu. U „Politici“ je provela skoro četvrt veka, radeći kao tehnički urednik i dizajner.

Poticala je iz sportske porodice: njena mama Gordana Baraga i tata Milan Bjegojević i danas važe kao najtrofejniji košarkaški bračni par. Ivanini roditelji igrali su košarku u „Crvenoj zvezdi“, a bili su i jugoslovenski reprezentativci. Osvojili su, ukupno, rekordnih osam trofeja.

I Ivana se rano opredelila za sportski život. Trenirala je umetničko (sinhrono) plivanje. Godinama je ronila, balansirala i glisirala u beogradskim bazenima. I smejala se, bez pardona.

Slično je radila i u svom dizajnerskom poslu. Bila je ubedljivo najvedriji čovek u Desku na četvrtom spratu „Politike“. Iznad nje lebdeo je neki oreol optimizma.

Ivana je umela da bude pravoverni prijatelj i tako stekla i epitet lafice. A na namćoraste opaske da je preglasna i prebučna, odgovarala je još glasnije i bučnije.

Iz nje je provejavala neka vedrina. Često je pevušila dok je radila, a urednici se tiskali kod nje na prelom. „Ovaj tekst na tri stupca gore, onaj na pet dole i hajde da razvalimo fotografije dok ti ne iskrsne neka genijalnija koncepcija“, šalila se. Bila je duhovita, veoma obrazovana, kreativna, otvorena, raspričana i neodoljivo simpatična.

Iza sebe ostavila je sina Vojkana (njenu sliku i priliku), sestru bliznakinju Zoranu, majku Gordanu, sestričinu Bojanu... I mnogo, mnogo prijatelja.

Dok ovo pišem, zamišljam je kako iznenada uleće u Desk, kao furija, u njenom razdraganom stilu – grohotom se smeje, širi ruke, grli me i viče: „Šta je, bre, šta si se snuždio, zašto si potonuo, samo sam se šalila“.

Pokoj joj duši.

P. Mićković


Komentari3
5f254
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Верица Радосављевић
Ивану и мене је спојило уметничко пливање.Била сам јој кума на венчању пре 29 година, касније сам сведочила пред Господом на заједничком крштењу Војкана,Драгана,Зоране,Бојане и наше Иване...беше то пре тринаест година у Вазнесенској цркви,био је фебруар и лагано је падао снег. Сада када се моје кумче,кума,другарица,пријатељ...преселила у вечност,остаје ми да бдим над остатком њеног јата које сам оног фебруарског дана пригрлила и заоденула вером Христовом.Остаје ми понос и радост што сам је такву имала. Поносна сам на сваку реч коју сте тако топло и тако људски искрено изговорили у свом тексту,јер то је била ОНА.Једна и непоновљива. Мила наша Ивана,нека Господ твојој души подари место у Царству небеском где праведници почивају.А нама који смо Те волели,нека да снаге да не очајавамо,већ да Те сачувамо у својим мислима,да се са радошћу сећамо твога смеха и да се надамо неком новом дружењу у вечности. Путуј мила наша у небеске висине и греј нас својим топлим осмехом. Покој души твојој!
Milica Jevtić
Dobra moja, Ivana Bjegojević. Tako sam je upoznala kad smo zajedno plivale u bazenu. Iz tog bazena su "izronili" ljubav i brak sa Draganom i kumstvo sa Vericom i Zukom. Ja sam bila "mala" i volela me je kao mladju sestru i otišla sam u Dizajnersku školu, kada je njen tata, do tada za mene čika Musa, bio direktor. Vraćaju mi se slike iz devojaštva, događaji sa Ivanom i naš poslednji susret... Divno napisano i istinito. Anđeli neja je čuvaju.
Aleksandar Davinic
Iskreno saocusce porodici. Ivana je jos jedan od simbola lista Politika koja je doprinela njegovom jos vecem ugledu.Takvih je ostalo jos malo. Hvala na ovom, iz duse, iskrenom tekstu. Pocivaj u miru Ivana, vecno cemo pamtiti tvoju dobrotu i iskrenost.. Aleksandar Davinic, nekadasnji dopisnik Politike

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja