ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:28

Ankara u šopingu po Balkanu

Autor: Lavdim Hamidi Aleksandra Stankovićnedelja, 23.01.2011. u 22:00
Тур­ске ин­ве­сти­ци­је на Бал­ка­ну ипак не успе­ва­ју да пре­ма­ше ин­ве­сти­ци­је из ЕУ

Još 2001. godine je Ahmet Davutoglu, ministar spoljnih poslova Turske, napisao dokument naziva Strateška dubina u kome su naznačene globalne ambicije Ankare tako da se turska geopolitička pozicija mora sagledati kao sredstvo postepenog otvaranja prema svetu i preobraženja regionalnog i globalnog uticaja Turska je kako evropska, tako i azijska, balkanska i kavkaska, srednjoistočna i mediteranska država”.

Ankara ima značajnu finansijsku moć a, prema podacima Svetske banke, turska ekonomija se nalazi na 17. mestu u svetu, sa bruto domaćim proizvodom (BDP) od gotovo 465,6 milijardi evra. Turska je već investirala milione evra širom Balkana većinom se koncentrišući na telekomunikacije, transportnu infrastrukturu i sektor bankarstva.

Tokom prve zvanične posete Prištini, novembra ove godine, turski premijer Tajip Erdogan je naglasio da su turske kompanije sve više uključene u transportne projekte i u sektor telekomunikacija na Kosovu, dodavši da je Turska spremna da preduzme dalje korake ka osiguranju„ stabilnosti regiona i Balkana”.

„Turska je definitivno zainteresovana da investira u strateške sektore na Balkanu,  kao što su telekomunikacije i aerodromi. Ovo je deo njihove privredne strategije,  s ciljem dominiranja ključnim privrednim sektorima na Balkanu”, kaže Fadi Hakura, stručnjak za tursku kandidaturu za pristup EU i član londonskog instituta Chatham House.

Ankara je već ostvarila ključne kupovine širom regiona. Turska firma „Limak” je dobila ugovor za upravljanje Međunarodnim aerodromom u Prištini, u periodu od 20 godina, a turske kompanije sada žele da kupe ključne udele u privatizaciji dve najveće javne kompanije u Prištini Energetskoj korporaciji Kosova i Pošti i telekomunikacijama Kosova.

Dok su Makedonija i Bugarska privukle značajno interesovanje investitora iz Turske pre 2000, više od polovine turskih investicija u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji su ostvarene nakon 2005.

Prema Ministarstvu finansija Turske, mesto za najvažnije direktne turske investicije na Balkanu je Bosna i Hercegovina. Poslednja na spisku želja je Srbija.

Bez obzira na nizak nivo investicija iz Ankare, turski zvaničnici ipak naglašavaju da je Srbija za istadržava od ključne važnosti na Balkanu. Suha Umar, koji je doseptembra 2010. godine bio turski ambasador u Srbiji, objašnjava da je Beograd ključ sigurnosti celog regiona.

„Ako želimo mir i stabilnost, do njih nećemo doći ako ih Srbija ne bude istinski želela. Ako želimo praviti probleme, biće nam veoma teško da ih napravimo bez Srbije. Zbog toga je Srbija ključna zemlja i Turska je to prepoznala”, kaže on.

Ankara i Beograd su potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je postao pravosnažan septembra 2010. godine, otvarajući Srbiju za turske investicije i utirući put za bezvizna putovanja državljana obe zemlje.

Ankara je izabrala da ostvari značajne investicije u nemirnom, većinski muslimanskom Sandžaku, čiji mnogi stanovnici imaju rođake u Turskoj, budući da su mnogi emigrirali u Tursku tokom Balkanskih ratova kako je Otomansko carstvo počelo da slabi.

To je uznemirilo neke nemuslimane u Srbiji. Profesor Darko Tanasković, stručnjak iz oblasti orijentalnih studija na Univerzitetu u Beogradu, te svojevremeno ambasador Srbije u Ankari, kaže da su turski interesi u Srbiji nesumnjivo promuslimanski.

„Srbija nije povlašćen partner Turske u ovom regionu. Ta pozicija je rezervirana za BiH i Albaniju, kao i za muslimanske zajednice u ostalim državama Balkana, koje predstavljaju stalnu bazu i izvor regionalnog turskog uticaja”, kaže on.

Ilir Deda, bivši izvršni direktor Kosovskog instituta za strateška istraživanja i razvoj KIPRED, uponovnompostavljanjuTurskeuuloguključnogigračanaKosovu, vidijošproblema.

„Francuske i nemačke kompanije napuštaju zemlju, dok se osnovna sredstva Kosova daju Turcima”, kaže Deda. „Dakle, prvo pitanje, koje se nameće iz navedenih okolnosti, jeste: kojim smerom će krenuti Kosovo? Da li će ići pravo u Aziju, ili u Evropu?”

Abdula Hamiti, šef odseka za orijentalne studije na Univerzitetu u Prištini, ne slaže se sa Dedom, kroz tvrdnju da slobodno tržište ne poznaje ideologiju ili politiku. On misli da se na zbližavanje sa Turskom ne bi trebalo gledati kao na korak dalje od Evrope, zato što je jedan od ključnih ciljeva Ankare takođe pridruživanje EU. On upozorava da sve dok Turska ima ogromnu ekonomsku moć, Kosovo se ne bi trebalo pla„šiti”velikog nivoa investicija turskih kompanija.

Hakura, iz instituta Chatham House, veruje da je, i pored visokog nivoa investicija, te verskih i kulturoloških veza sa BiH, Albanijom i Kosovom, Turska više zainteresovana za šira tržišta, kao što su Rumunija i Bugarska.

„Rumunija je najveći trgovinski partner Turske na Balkanu. BiH i Kosovo su veoma, veoma mala tržišta za turske izvoznike”, kaže on i objašnjava da su glavne turske investicije fokusirane na Srednji istok. „Sve ukupna trgovina sa Srednjim istokom iznosi 23,4 milijarde evra što je mnogo više nego sve zemlje Balkana”.

Hakura se slaže da Turska želi da bude veliki igrač na Balkanu, ali naglašava da EU jeste i da će ostati najveći privredni igrač u regionu.

„Proces integracije u EU je još uvek najveći prioritet za Balkan. Ovo su politička i privredna ograničenja koja će onemogućiti Turskoj da postane vodeći investitor u regionu”, kaže Hakura. Turska je podnela svoju prvu prijavu za prijem u EU članstvo 1987. godine. Pokušaji Ankare da se pridruži Uniji su stalno odbijale neke od država članica EU, navodeći razne razloge, a proces je trenutno u stanju mirovanja.

Dok jedni tvrde da su interesi Turske na Balkanu i u drugim područjima odraz nastojanja Ankare da stvori alternativu EU članstvu, drugi veruju da Turska, jednostavno, produbljuje postojeće veze u regionu.

Lumir Abdixiku, izvršni direktor Instituta za razvojno istraživanje u Prištini, veruje da Ankara podupire svoje postojeće interese u regionu. On naglašava da turske kompanije izvoze značajne količine dobara u region većinom zbog toga što su dobro upućeni u lokalnu privrednu situaciju.

Abdixiku naglašava da su jeftiniji turski proizvodi, dostupni na Balkanu već duže vreme, te da su veoma popularni kod lokalnih kupaca zbog toga što su pristupačniji. Balkanske države predstavljaju tržišta u nastajanju, koja nude mnoge mogućnosti, a Turska je trenutno u dobroj situaciji (dato iskoristi)”.

On kaže da je pad grčkih investicija u regionu omogućio Turskoj da uđe na tržište, dok se Atina bori da otplati dugove nakon globalnog ekonomskog pada.

Dok turski privredni i politički uticaj, bez sumnje, raste širom Balkana, članstvo u EU predstavlja centralni cilj za sve. Izveštaj koji je, novembra 2010, objavila Evropska inicijativa za stabilnost, nezavisni i neprofitni institut za istraživanja, poredi odnose između Turske i EU sa katoličkim brakom. To znači da razvod ne dolazi u obzir. Autori izveštaja predviđaju da, čak i ako Turska ne bude pridružena EU u sledećih 10 godina, proces pridruživanja će se i dalje nastaviti. Jedino pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će ovaj par tada biti sretan, ili ne.

Dok se balkanske države prilagođavaju, ili pripremaju za članstvo u EU, isto pitanje bi se moglo postaviti obnovljenim odnosima Turske i njenih bivših otomanskih teritorija.

----------------------------------------------------------------

Tur­ski iz­voz na Bal­ka­nu

Pre­ma po­da­ci­ma Tur­skog bi­roa za sta­ti­sti­ku, ukup­ni obim iz­vo­za iz Tur­ske u ze­mlje Bal­ka­na, uklju­ču­ju­ći Grč­ku, Ru­mu­ni­ju, Bu­gar­sku, Al­ba­ni­ju, Hr­vat­sku, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Ko­so­vo, Ma­ke­do­ni­ju, Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju, u 2008. go­di­ni pro­ce­nju­je se na oko 8,17 mi­li­jar­di evra. Na­kon glo­bal­ne eko­nom­ske kri­ze, uku­pan iz­voz u na­ve­de­ne ze­mlje je, u pro­šloj go­di­ni, pao na ne­što vi­še od 5,22 mi­li­jar­de evra. U pr­voj po­lo­vi­ni 2010. go­di­ne, Tur­ska je iz­ve­zla u ze­mlje Bal­ka­na pro­iz­vo­de u vred­no­sti od 2,57 mi­li­jar­di evra.


Komentari14
bcd64
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje Gajovic
Po ovim nasim politicarima Turska moze traziti da im se vrati ono sto su bili oteli od Srba i drzali vise stotina godina kao da je to njihovo, i ovi sto sto nas dovedose do prosjackog stapa ce reci da oni imaju nato pravo. Srbijo probudi se in nikome nedaj svoje niti se kome klanjaj.
Олд Кресоје
У данашњем свету политика и економија су чврсто увезане, тако да је очигледно да Турска нешто озбиљно смера у нашем региону. Рекао бих, ништа добро по нас. Волео бих да нисам у праву, али ми се чини да се тешка и нестабилна времена( читај-деведесете) поново враћају, овај пута на мала врата и са једним другим играчем у главној улози. Погледајте само шта прича Муамер Зукорлић по Новом Пазару. Не би он такве ствари говорио и потезао приче о угрожености и терору да нема неког јаког и утицајног иза себе, а притом не мислим на званично Сарајево. Ништа није случајно, а свака сличност са деведесетима је очигледно намерна. Можемо ми да изигравамо нојеве и забијамо главу у песак или да се озбиљно замислимо шта нас чека и шта нам је чинити. Опет кажем, волео бих да нисам у праву.
@Velibor Rajcic
Pozdrav Elena Petriashvili
@Velibor Rajcic
Velibore, ovo nije tekst o geografskom položaju Balkanskog poluostrva, pa tako ne možemo ni da govorimo o geografiji. Da li smo mi jadranska država? Nismo! Ali postadosmo to, jer smo u tom regionu! Tako je i Rumunija balkanska država, ne geografski, nego politički, ekonomski, a verovatno i po mentalitetu. Svima vama koji ste ga ispravili hvala na ispravki jer je Rumunija i geografski - balkanska država.
Ekonomist U.S.A
Mislim da Sebija ima fenomenalnu sansu da postane ekonomski razvijena zemlja.Treba sledece poteze da uradi.Da stvori se BALKANSKA EKONOMSKA FEDERACIJA(sada i SvedskaFinska,Danska,Island isto rade)znaci ,Srbija,BH,CG,Hrvatska,Makedonija,Albanija moguce i Rumunija i Bugarska Grcka.Tako dase razmenjuje roba i ojaca ceo Balkan.Drugi potez dase stvori TRGOVACKI MOST sa Turskom znaci Balkanska federacija da povezese sa Turskom i Rusijom u "Kon-Federaciju"Takva SILA moze pobediti Ekonomsku KRIZU.Turska trguje sa Rusijom preko 58mil$ Sa EU jedva 10mil Stace sa EU jedino da Srbija i Turska stvore TRGOVACKI MOST i oni da kontrolisu.Srbiji bolji izlaz je Turska,Rusija,Azija,Afrika EU je bankroptovana zar nevidite.Ovako Srbija ceka na kolenima EU nema nista od EU.Turska i Srbija mozu da postanu MOST za Evropa Azija mostarina uvek isplativa.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja