nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Srbija ponovo „zvezda u usponu”

Autor: Stanko Stojiljkovićnedelja, 23.01.2011. u 22:00

I treći put zaredom srpski naučnici su najviše sveukupno pominjani (citiranje) na čuvenoj „Tomson Rojtersovoj” listi, zbog čega je s razlogom naša zemlja još jednom nazvana „zvezdom u usponu” (Rising Stars)! „Politika” je i tada, nadajmo se i sada, prva to obznanila domaćoj javnosti.

Sada je predvodnica u, čak, 12 istraživačkih područja – dva više nego u januaru prošle godine kada je zavredela laskavo međunarodno priznanje. Ili naučna oblast pride u poređenju s poslednjim sameravanjem na izmaku 2010. Na kojem su to novom naučnoistraživačkom polju ovdašnji učeni ljudi isprednjačili?

Krupan iskorak u objavljivanju naučnih članaka (radova) načinjen je, u istom mesecu pre godinu dana, u biologiji i biohemiji, hemiji, kliničkoj medicini, računarskim naukama, naukama o materijalima, matematici, inženjerstvu, neuronaukama, farmakologiji i toksikologiji i fizici.

Gusto, veoma gusto sito

U međuvremenu je preuzela vođstvo u poljoprivrednim istraživanjima – što je razumljivo imajući u vidu pedološko-klimatske osobenosti i bogato stručno zaveštanje iz minulih decenija, i svemirskoj nauci (a to nije, baš, lako rastumačiti).

Na počasnom spisku naučnih „zvezda u usponu” nalaze se Litvanija (članica Evropske unije), Gana, Saudijska Arabija, Bugarska (EU zemlja), Vels (deo Ujedinjenog Kraljevstva, pa i EU), Etiopija, Trinidad i Tobago, istorijski iščezla Jugoslavija (?) – za molekularnu genetiku i biologiju – i pridošlica Pakistan.

(Svako dalje ocenjivanje i procenjivanje prepuštamo vašoj mašti i dobrim namerama.)

Najuglednije i najcenjenije sameravanje ma čijeg naučnog doprinosa u svetu, „Sajens voč” (Science Watch) pod okriljem „Tomson Rojtersa”, obuhvata praćenje učinka pojedinaca, ustanova, zemalja i časopisa u minulih deset godina. Naučnici i institucije moraju da pređu „čarobni prag” u ukupnom broju citata koji ih svrstava u jedan odsto (1%) odabranih na svim meridijanima! A zemlje i časopisi (više od 11.000) iz 22 istraživačka područja izašli u protekle dve godine da budu u gornjoj polovini razvrstavanja izabranih. Iz tog mnoštva se izdvoji 1.800 najboljih članaka, što predstavlja samo 0,1 posto svih objavljenih za 24 meseca. Gusto, veoma gusto sito, zar ne?

Dvomesečno osvežavanje

I to se svaka dva meseca proverava i osvežava novim podacima, na osnovu kojih se uspinje ili silazi na lestvici naučničke počasti.

Srbija je u nekoliko navrata 2009. izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga (web servis) kompanije „Tomson-Rojters”, koja kroz sažete statističke izveštaje obelodanjuje pregled ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu. Procene koje ukazuju na ubrzan napredak srpskih istraživača i ustanova utemeljene su na bibliometrijskim podacima, prikupljanim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „Suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators), čije se korišćenje naplaćuje.

Kompanija „Tomson-Rojters”,koja kroz sažete statističke izveštaje obznanjujepregled ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu, svojevremeno je preuzela Institut za naučne informacije iz Filadelfije, najčuveniju međunarodnu ustanovu u scijentometriji (ocenjivanje naučnog doprinosa), koja je uvela razvrstavanje naučnika, časopisa i disciplina prema navođenju (citiranju).

Same naučnike i, nadajmo se, državne zvaničnike valjalo bi osobito da raduje saznanje da je naša zemlja predvodnica u danas najbitnijim područjima za istraživanje i visoko obrazovanje.

Da li to znači da nam glavomet ide bolje od rukometa i nogometa?


Komentari23
89b84
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanka beogradjanka
Sve blesti od "zvezda u usponu" ciji "glavomet' podrazumeva "glavu u torbi" jer naucnici u najvisim zvanjima placeni su od drzave u visini 50-60% poslanicke plate, ili oko 600 evra. Pri tome, drzavni finansijski revizor upozorava na visoke treoskove Ministarstva nauke za "specijalizovane usluge" u kojima se, ustvari, nalaze plate 12.000 "glavometnih" naucnika, ali, eto, drzava taj "glavomet" ne tretira kao licne zarade vec kao "specijalizovanu uslugu". I to je neki napredak posto je donedavno u drzavnom budzetu sektor nauke vodjen kao "ostali troskovi". Zna se da je na ovim prostorima kroz istoriju glava najmanje vredela, pa tako je i danas. Uspon srpskog "glavometa" na listama ISI Web of Science ukazuje na entuzijazam naucnika, ne na podrsku drzave. Novi projektni ciklus finansiranja obavijen je velom tajne s obzirom da o njemu nista ne zna ni javnost niti sami naucnici.Pri tome, drzava se zaduzuje radi podrske razvoja nauke, prema najavi ministra nauke, oko 400 mil.evra za 4 godine.
Fica Ticma
Zar mi ne mozemo da se radujemo pozitivnoj vesti? Mi sve gledamo kroz prizmu politike, kao da politika ima neke veze s'time. Nas narod duguje veliku zahvalnost onima koji nam osvetluju obraz i uprkos svih teskoca ne odustaju od nauke i srpskog imena. U nasim dramovima tece jos uvek krv Tesle i Pupina. Ne obazirajte se na profesionalne cinicare. Narod vas ceni.
Маја Ђигић
Увек смо имали смисла за хумор. Песма нас је одржала, њојзи хвала. Будимо озбиљни.
Млађи овдашњи научник
Иако је сваки успех наших научника за похвалу, с обзиром у каквим условима раде, није истина да су највише цитирања у наведеним областима имали научници из наше земље. Истина је да су процентуално остварили најбољи напредак. Такође, није истина да са овим процентуалним напретком икакве везе има САНУ, већ то искључиво зависи од самих научника. Информације о цитирању радова се могу наћи, рецимо на www.scopus.com, или scholar.google.com. Зар није чудно да ако је неко највише цитиран у некој области и не добије Нобелову награду!? Или Филдсову за достигнућа у математици!?
Илија П
Драга господо, молим Вас да не омаловажавате и олако одбацујете научна достигнућа ваших сународника у коментарима.Велики рад и труд стоје иза ових радова а иза неких и животна дијела. Мислим да иза овог феномена стоји тренутна политика САНУ које налаже објављивање радова за доктрорске студенте и професоре. Тачне квоте ми нису познате али очигледно да има ефекта. Такође ћу замолити да се мало умјереније врши критика од стране читалаца, мада се слажем да је информација од стране аутора нејасно претстављена. Исправка текста од стране у јендом од коментара названом ''Мала Исправка'' показује праву слику. Илија

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja