ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:37

Devojka – drvo sećanja na Momu Kapora

subota, 05.02.2011. u 22:00
Момо Капор и Зуко Џумхур открили су острво још пре пола века Фото Л. Адровић

Devojka koja se pretvara u drvo sa njegovog crteža „Dafne”, preobraziće se u skulpturu u zelenom amfiteatru oblika potkovice, na desnoj obali Save na Adi Ciganliji. Biće to obeležje posvećeno Momi Kaporu, poznatom „akademskom slikaru i naivnom piscu” i najvećem adadžiji, koje će u aprilu biti postavljeno kod kupatila „Beograd”, na mestu gde pristaju brodići sa posetiocima sa novobeogradske strane Save.

Ideja da se grad oduži „najbeogradskijem Beograđaninu, piscu sa povrtanom kartom za Beograd”, kaže Ljiljana Kapor, njegova supruga, potekla je od gradonačelnika, a ona je predložila da to ne bude klasična spomen-ploča ili bista, već obeležje puno simbolike.

– U razgovoru sa umetnicima, odabrala sam grupu „Tat” i odlučili smo da Momin crtež „Dafne”, na kome se devojka pretvara u drvo, a takvih motiva je mnogo u njegovom opusu, pretoče u skulpturu – naglašava Kaporova.

Momo nije bio od ljudi koji su za života razmišljali da će dobiti spomenik, ali da se jeste pitao, nastavlja Ljilja, sigurno bi odabrao „beogradsko more”.

– Devojka će biti postavljena na Adi za koju je Momino ime neraskidivo vezano. On i Zuko Džumhur otkrili su to ostrvo pre 50 godina. Na njoj smo provodili mnogo vremena, plovili našim čamcem, družili se sa umetnicima. Momo je tamo pisao knjige, na splavu. Poslednjih godina zbog problema sa vidom diktirao je tekst svom pomoćniku. Voleo je otvorenu Savu i uživao u kupanju posebno radnim danima kada bi se gužva razišla i izletište bilo najlepše – seća se njegova životna saputnica.

Skulptura će biti trodimenzionalna, od aluminijuma, otkriva nam Dušan Marković, vajar i član umetničke grupe „Tat”, poznate po „Tri žirafe” na Topčiderskoj zvezdi, skulpturama „Pauna” i „Leptira” postavljenim u Botaničkoj bašti i „Tri tripoda” ispred centra „Ušće”.

– Na mestu gde bude postavljena biće zasađena tri odrasla stabla breze i puzavice. Skulptura će biti visoka oko četiri metra i šuplja, a ruke devojke dodirivaće krošnje breza. Zamišljeno je da bude osvetljena sa zemlje i sa strane tako da će bacati senku i ostavljaće jači utisak. Svetla će se gasiti i paliti kad i javna rasveta – objašnjava Marković.

U toku je izrada „tri-de” prezentacija, kaže vajar, a Komisija za imenovanje ulica i trgova usvojila je predlog da Momo Kapor dobije spomen-obeležje na najvećem beogradskom izletištu.

Ideja je obradovala i upravu preduzeća „Ada Ciganlija” koje će osim finansijski biti zaduženo za održavanje novog kutka, prvog posvećenog umetniku, kaže Zoran Gajić, direktor.

– Breze smo već posadili. Skulptura će biti smeštena u pravoj maloj zelenoj oazi, na mestu pored kojeg prolaze mnogi posetioci. Verujem da će za brojne žitelje prestonice to predstavljati dodatni razlog da pohrle na dragulj Beograda – smatra Gajić.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac, veliki Kaporov prijatelj, ne spori da je on bio vezan za Adu Ciganliju, ali kaže da mu više priliči da obeležje bude postavljeno na prometnijem mestu.

– Pre bih voleo da ga sretnem na Kalemegdanu pored Radoja Domanovića – kaže Kusovac.

Daliborka Mučibabić

-----------------------------------------------------------

Najbeogradskiji Beograđanin

Momo Kapor rođen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomu beogradske Akademije likovnih umetnosti stekao je 1961. godine u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Objavio je veliki broj naslova, romana i zbirki priča. Autor je dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljenisu i dugometražni filmovi „Bademi s onu stranu smrti”, „Banket”, „Valter brani Sarajevo”, „Džoli džokej”, „Kraj vikenda”. Romani „Una” i „Knjiga žalbi” doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik. Umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine.


Komentari11
352f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko Radoja
Gospodin Majkić je u pravu kada kaže da je stari Smiljanić jedini autentični "adadžija". Svi ostali su dođoši i prolaznici. Kapor je Adu otkrio u svojoj "grebatorskoj" fazi, kao čovek koji je tražio neki svoj identitet u velikoj varoši, a Ada je uvek bila širokogruda i gostoljubiva. Kalemegdan bi sigurno bilo prikladnije mesto, ali i parkić ispred "Stare Hercegovine" svakako zaslužuje pažnju.
R P
@jovan kozomvuk ne voli Momu Kapora i to mu dođe kao normalno, ukusi su različiti. Međutim, pripisuje mu osobinu "vecno podilazeci" što je Momo svojim stavom i životom demantovao, a naročito u toku i posle raspada YU.
подршка !
Добар предлог, добро место!
jovan kozomvuk
Beogradjanin sam, ali Kapora nikako nisam voleo: sav sladunjav, patetican, vecno podilazeci.. Sve u svemu, stivo koje bi u stvari prilicilo nivou 'lakih pubertetlija' - nekako se umuvalo u toboz kulturnu zaostavstinu? Uzas.
Radomir Popović
Iz komentara se vidi da su se zainteresovale prave "Adadžije" koji poznaju Adu u dužem periodu i sećaju se poznatih ljubitelja i stanovnika Ade. Ja bih da se ne zaborave sva ta poznata imena sa Ade a i iz života Beograda. Kada god se pomene Ada setim se čoveka koji je poznat možda samo po tome što se od rane mladosti, među prvima naselio na Adi, tamo ostao do kraja života i dobro je poznat svima koji su pomenuti i ostalim stanovnicima Ade, mog druga Ise.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja