sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Preuređenje umesto razbijanja

Autor: Slobodan Kljakićnedelja, 20.02.2011. u 22:00

Forum za nacionalnu strategiju kragujevačko-beogradskog Centra za nacionalnu strategiju (CENS) i Skupština grada Kragujevca, organizovali su 15. februara skup „Decentralizacija i regionalizacija Srbije“. U višečasovnoj, na momente vrlo polemičnoj raspravi, učestvovalo je tridesetak naučnih radnika, eksperata i javnih ličnosti, kojima su kao predložak za debatu poslužili izvodi iz Platforme Ujedinjenih regiona Srbije i analitička informacija o stranim iskustvima regionalizacije sačinjena u Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Autor analize, dr Dejan Šuput, konstatovao je da se „iz gotovo svakodnevnih izjava srpskih političara o potrebi za hitnim sprovođenjem suštinske regionalizacije zemlje, ne vidi odgovarajuće poznavanje ove materije“ što „stvara terminološku zbrku koja kod građana Srbije izaziva konfuziju“. Zato je dr Šuput prvi deo analize posvetio razgraničenju pojmova, a potom ukazao da zakonodavstva evropskih država „prilično neujednačeno određuju pojmove regionalizma i regiona“ što je i pokazao na primerima Italije,Belgije, Francuske, Španije, Nemačke, Bugarske, Hrvatske i Rumunije.

Zoran Radovanović je konstatovao da je Srbija već asimetrično decentralizovana i da je 60 odsto građana za „suštinsku regionalizaciju“.

Akademik Časlav Ocić smatra da se razgovori o regionalizaciji svode na bavljenje vlašću, uz ignorisanje regionomike, nauke o regionalizciji, te se založio za regionalizaciju i decentralizaciju u cilju ravnomernog razvoja. Bez toga, tvrdi akademik Ocić, regionalizacija Srbije vodi u stvaranje budućih država.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović je replicirao i pojasnio da Platforma URS nije definitivan dokument, a stavio je pod znak pitanja i tvrdnju da je problem regionalizacije svodiv na „razvojnu priču“.

Prema rečima Đorđa Vukadinovića, regionalizacija je „neadekvatan lek za tešku bolest nerazvijenosti i beogradizacije“. Njegov je stav da se u javnosti filtriraju i zloupotrebljavaju zahtevi koji u ovom domenu dolaze iz EU.

Profesor dr Milomir Stepić predstavio je sopstveni projekat regionalizacije Srbije, u čijem je definisanju pošao od stava da je „glavni problem Srbije to što se ona raspada“, po inercionoj liniji raspada SFR Jugoslavije. Prema njegovim rečima, Srbija se može spasti regionalizacijom tako što će se „problemu pristupiti iz ugla reintegracije“, primenom regionalnog modela koji će značiti„preuređenje, a ne razbijanje države“.

O istorijatu regionalizma u Srbiji referisao je dr Čedomir Antić, konstatujući da su najveće regionalne razlike u Evropi upravo kod nas, a da niko o regionalizaciji nije ozbiljno razmišljao do 2008. godine.

Stav dr Jovana Ćirića, direktora Instituta za uporedno pravo, jeste da se globalizacija i regionalizacija isključuju, a Jovanka Mirić je govorila o „Kragujevačkoj inicijativi“ u domenu decentralizacije medijskog prostora.

Regionalistička euforija, prema dr Slobodanu Samardžiću, usledila je posle donošenja neustavnog i protivustavnog Statuta AP Vojvodine. Zato mnogi delovi Srbije, na fonu „debeogradizacije traže isto što i Vojvodina“.

Stav dr Slobodana Antonića je da regionalizacija ne sme da dovede do toga da se od „jedne države Srbije napravi sedam novih država“ te da je u Srbiji izraženo zalaganje za „etatističku regionalizaciju, umesto demokratske decentralizacije“.

Miodrag Stojilović, član Gradskog veća Kragujevca, govorio je o krupnim problemima izraženim na nivou lokalne samouprave, usled velike koncentracije moći na republičkom nivou i niza rešenja koja lokalnoj samoupravi vezuju ruke.

O regionima u Slovačkoj govorio je dr Veran Stančetić, a pesnik Slobodan Pavićević, član Gradskog veća Kragujevca, o bogatim iskustvima i tradiciji samouprave u ovom gradu, kojima se treba vraćati i u raspravama o regionalizaciji Srbije.

Problem je iz ugla istorijskih procesa dugog trajanja osmotrio Ljubomir Kljakić, konstatujući da se Srbija u strukturnom pogledu danas nalazi tamo gde je bila i 1881. godine, što znači da je vladajuća nomenklatura pristala da bude instrument ostvarenja interesa spoljnih centara moći, uključujući i realizovanje kontrolisane dezintegracije Srbije.

Izražavajući zadovoljstvo zbog otvorene, polemične debate, predsednik CENS-a dr Đuro Kovačević najavio je zbornik sa ove rasprave, koji će poslužiti u daljim razmatranjima regionalizacije Srbije.


Komentari44
baa75
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milutin P
Posto nisam procitao rad Prof. Stepica, smatram da nisam merodavan da na bilo koji nacin komentrisem napisano. Ali, zelim samo da dam jedan kratak komentar zasnovan na nekim svojim kriterijumima. U moderno uredjenim drzavama, po mom misljenju, tezi se decentralizaciji/deregionalizaciji geografskih regiona u okviru manjih drzavnih jedinica. Razlog takvom modelu drzave, je visestruka. U ovom komentaru ostavljam na stranu ekonomke i administarativne koristi deregionalizacije pa bih se samo osvrnuo na jedan aspekt deregionalizacije koji moze veoma lako da destabilizuje Srbiju . Naime, nama preti Madjarsko, Rumunsko, Bugarski a narocito Islamski pritisak. Kao sto znamo iz ne tako davne poslosti, sve krece naivno sa vapajem ka kulturnoj,ekonomskoj, nacionalnoj slobodi manjina a kad-tad to se zarsava (spoljnim) pritiskom dusebriznika spremnih da pomognu ugnjetene! I upravo ti regioni koje imamo i one koji budu krojeni ubuduce, pruzaju osnovu ka lakom ocepljenju svih onih koji tome teze .
Milos Kisic
@suprotan smer (@Prosrpski Hrvat ) | 21/02/2011 12:18 Odlican komentar!!!
Milos Kisic
@Бране РАВНОПРАВНЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ : A zasto bi u Srbiji "trebalo" obezbediti kulturnu autonomiju za manjine ako ih je vise od 5% kada je standard u Evropi 7%? Ako vec idemo u Evropu, zasto onda i taj standard ne uskladimo? Mi u Srbiji imamo toliko manjina da bi zapravo bilo logicnije da kvotu povecamo na 10% nego obrnuto jer u protivnom ce manjine u Srbiji biti kulturno favorizovane u odnosu na vecinu. Nijedna zemlja ne moze da odrzi kulturni identitet ako ne podstice u nekoj meri asimilaciju. Amerika je najveci primer asimilacione politike gde se engleski jezik namece svima ( kroz skole) mada zakon o drzavnom jeziku zapravo ne postoji. Upotreba engleskog jezika je po zakonu obavezna samo u Kongresu, davnom odlikom Kongresa ( 19 vek) o istom, gde je engleski jezik pobedio nemacki za jedan glas. Isto tako i Srbija treba da po zakonu obezbedi skolstvo na Srpskom jeziku ( u javnim skolama) a svi koji zele na nekom drugom jeziku mogu, ali o svom trosku.
Milos Kisic
Bojim se da je svrha regionalizacije pogresno shvacena i zato ce vise stetiti Srbiji potsticanjem separatizama nego sto ce pomoci.Smisao regija je da se stvori lokalna uprava koja ce lokalnim zakonima i regulativom, pomoci sopstveni razvoj tako sto ce se povezati sa regionima sa slicnim interesima, radi podsticaja saradnje u ulaganja i slicne saradnje. Preduslov za regionalizaciju je da postoje slicni regioni u ISTOJ politickoj celini , u ovom slucaju Srbiji, pa se na osnovu slicnosti regioni i prave. Pogledajte mapu pa sami zakljucite ko ce s kim da saradjuje. Ja licno sem regija u Vojvodini ( ravnica , Podunavlje, navodnjavanje, poljoprivreda) ne vidim nikoga ko je na neki nacin izdvojen interesima...a onda zasto Vojvodinu deliti na regije, kada je slicnost medju njima tolika da je tesko uociti razlike? najpre osmislite ko bi s kim saradjivao i kako, pa tek onda pravite regije ako uocite da je drzava smetnja za takvu saradnju. sve ostalo je izvana podmetnuto razbijanje drzave...
Бране РАВНОПРАВНЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ
Регионализација је неопходна, али не са уситњеним регионима, који би створили услове да националне мањине имају ВЕЋИНУ у појединим "малим регионима", што би довело до СЕПАРАТИЗМА (нпр.: у Бачкој би већину имали: Мађари, Хрвати, Словаци и др.).. Зато Србија мора имати веће покрајина (сличне Војводини), али БЕЗ ДРЖАВНЕ АУТОНОМИЈЕ, него само КУЛТУРНА аутономија за националне мањине, ако их има више од 5 % у Покрајини (иако је стандард у ЕУ - 7% на нивоу државе). 1). ВОЈВОДИНА = 1.900.000.становника, а Мађара има 15% (290.000), друге националне мањине мање од по 5% (95.000): Хрв, Словаци, Румуни,... по 4% 2). БЕОГРАДСКА(са Панчевом-10км близу, а без Лазаревца 60км далеко) = 1.800.000 друге национ.мањине испод 5% (90.000) 3).ДРИНСКО-ИБАРСКА (+Лазаревац)= 1.450.000 Чачак., Бошњака 13% (190.000), 4). МОРАВСКО-ДУНАВСКА = 1.200.000. Крагујевац, Влаха 5% (60.000). 5).ЈУЖНОМОРВСКА = 1.400.000 Ниш. Албанаца и Бугара по 5% (70.000) (6). КиМ специјални статус (суштинска аутон, з4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja