subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:31

Klecavo koleno srpskog zdravstva

ponedeljak, 21.02.2011. u 22:00
Дом здравља Земун Фото Д. Јевремовић

Kad je zbog istrošene hrskavice kolena J. L. (66) sve teže podnosio bolove i otežano hodao, kada ni uvozne injekcije koje je plaćao po 100 evra jednu, a mesečno su mu bile potrebne tri, nisu pomogle, porodica je presekla – operacija je jedino rešenje. U renomiranoj ortopedskoj klinici u Beogradu, međutim, lekar je pacijentu koji jedva hoda rekao da će na operaciju ugradnje veštačkog kolena morati da sačeka dve godine. Brže može, jedino ako poznaju ministra zdravlja, drsko je odgovorio ortoped.

Tako sada J. L. čeka 2013. godinu i svoju operaciju, baš kao i mnogobrojni pacijenti u Srbiji koji su na listi čekanja za intervenciju, specijalistički pregled, patološki nalaz…

Onaj ko je u Kliničkom centru Srbije zakazao operaciju kolena još 7. septembra 2005. godine doći će na red početkom novembra ove godine. Za pacijenta sa bolovima u kolenu kome je neophodna ugradnja proteze u Institutu „Banjica” situacija još gora – 16. juna 2005. godine zakazana intervencija biće urađena – krajem maja 2012. godine. Sedam godina kasnije!

Liste čekanja su nešto što najviše „boli” građane Srbije, a problema ima u gotovo svim granama medicine. Tako će ugradnju baj-pasa za revaskularizaciju miokarda u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” jedan pacijent koji je početkom ovog meseca zakazao intervenciju, na red stići 2013. godine, a drugi, koji od juna 2006. godine čeka na operaciju ugradnje veštačkog kuka u Institutu za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj Banji napokon će u martu leći na operacioni sto. Operacije očiju su posebna priča, a najviše se čeka na intervenciju katarakte, pa će tako u Kliničkom centru u Nišu osoba koja je 2008. godine bila na pregledu tek ovih dana dočekati neophodnu intervenciju.

Kako objašnjava prim. dr Branko Sbutega, naučni saradnik Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”, nijedan pacijent koji se našao na listi čekanja nije tu došao zbog luksuza, već zato što ima bolove, što mu je kvalitet života ugrožen i što su sve ostale metode lečenja iscrpljene.

– Možda ljudi ne shvataju kako funkcioniše sistem sa listama čekanja. Recimo, čovek dođe zbog ugradnje proteze kuka i sazna da je na 150. mestu. Onda pozove posle dve, tri nedelje i čuje da je na listi 158. i pobuni se zbog toga, pitajući lekare zašto ga lažu. A to je zapravo zato što svaki pacijent ima svoj određeni broj bodova koji odgovara stepenu oštećenja zgloba, pa teži slučajevi idu ispred lakših na listi. Problem savremene ortopedije je što zavisi od sofisticirane tehnologije, koju često nismo u mogućnosti da pratimo. Uslovi u bolnicama su daleko od onoga kakvi bi trebalo da budu, a ono malo novca što stigne za renoviranje utroši se na operacione sale – naglasio je dr Sbutega.

Sličnog je mišljenja i doc. dr Dragoš Stojanović, direktor Kliničko-bolničkog centra „Zemun”, bolnice iz koje je nedavno jedan pacijent samoinicijativno izašao, ne želeći da boravi u lošim uslovima. Doktor Stojanović kaže da su potpuno u pravu ljudi što se žale na loše uslove, smatrajući da niko neće bez razloga da pravi paniku.

– Na čelu ove ustanove sam tek godinu i po dana i ne mogu za kratko vreme da promenim sve ono što nije valjalo decenijama unazad. Ovde se ranije nisu sprovodile javne nabavke, oprema je zastarela, a da ne govorim o odnosu osoblja prema pacijentima. Objekti nisu legalizovani da bi mogli da budu rekonstruisani, sad tek radim na tome. Od 1963. godine niko se nije zapitao da li treba da se legalizuje 10 objekata bolnice – objasnio je dr Stojanović.

U najvećoj zdravstvenoj ustanovi u zemlji, Kliničkom centru Srbije, naglašavaju da su njihove liste čekanja transparentne i da se u svako doba mogu videti na sajtu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

– Naša ustanova je preopterećena, jer pacijenti stižu sa celog Balkana. Često dolaze da mole da što pre završe neki pregled. Kada je reč o korupciji, naš cilj je da se izborimo sa njom, da saznamo da li je neko posle priča pacijenata zaista sklon korupciji i da takve slučajeve prijavljujemo nadležnim organima – rekao je Drago Jovanović, pi-ar KCS-a.

Prim. dr Nevenka Dimitrijević, iz beogradskog Doma zdravlja „Voždovac”, navodi da su nestašice potrošnog materijala u zdravstvenim ustanovama povremene, a da je mnogo veći problem nepostojanje dobre komunikacije između zdravstvenih radnika. Ona ističe da su pacijenti na mukama kada treba da čekaju običan ultrazvučni pregled po četiri, pet meseci, pa da lekari često potežu svoje „veze” da bi ubrzali neke preglede.

– Pacijenti se žale i na korupciju i to hoće nama da priznaju. Ali, problem je što neće da prijave lekara koji im je tražio mito. Radije će da daju novac nego što će da se žale, jer im je najvažnije da se što pre izleče – priča dr Dimitrijević.

Profesor neurohirurgije Momčilo Đorđević, takođe je mišljenja da je stanje u srpskom zdravstvu složeno.

– Beogradsko zdravstvo je balon od sapunice koji može da pukne svakog trenutka. Može da se uruši jer nema para. Najgora situacija je tamo gde lečenje zavisi od skupe opreme, znači u onkološkim centrima – smatra dr Đorđević.

Dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine i izabrani lekar u beogradskom Domu zdravlja Vračar, kaže kako je teško poverovati u reči bivšeg ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića da je zdravstvo nešto najbolje što Srbija ima i da je na 43. mestu u svetu.

– Zdravstvo u životu održavamo mi lekari u domovima zdravlja. U bolnicama i kliničkim centrima ne radi se puno radno vreme i ljudi čekaju mesecima na preglede. Samo dva-tri dana posle operacije pacijenti se otpuštaju na kućno lečenje, a i to zavisi od toga kakvu vezu imate. Najveći problem su oboleli od raka koji u teškom stanju bivaju otpušteni iz bolnica na kućno lečenje, a domovi zdravlja na terenu nemaju ni kvalitetnu opremu ni ljude koji mogu da im pomognu – kaže dr Nikolić-Urošević.

Direktor Ginekološko akušerske klinike „Narodni front”, profesor dr Dušan Stanojević kaže kako je najveći problem našeg zdravstva to što lekari nisu stimulisani da rade: istu platu dobiće i onaj koji se „ubija” od posla i onaj koji ne radi ništa. Tako je na klinikama, tako je i u domovima zdravlja…

Kakvo nam je društvo, takvo nam je i zdravstvo, ali kada se gleda kakvo nam je stanje u prosveti, ekonomiji i pravosuđu, stanje u zdravstvu je neuporedivo bolje nego u ovim segmentima, stav je profesora dr Zorana Rakočevića, vršioca dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

– Na Institutu smo za prethodnih pet meseci skratili liste čekanja za zračenje, a potpuno ukinuli liste čekanja za operacije i hemioterapiju. Imali smo sve citostatike, a od četiri aparata za zračenje nijedna mašina nije bila van rada duže od jednog dana. Sve to smo postigli samo reorganizacijom procesa rada – navodi dr Rakočević.

Ali, u ostalim ustanovama gde se leče oboleli od raka nije bilo tako. U Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici u jednom času stali su svi aparati za zračenje, a prošlog leta terapije skupljim citostaticima su u mnogim kliničko-bolničkim centrima zaustavljene, jer je lekova nestalo.

Danijela Davidov Kesar

Olivera Popović

-----------------------------------------------------

Užice: Za magnetnu rezonancu čeka se do pozne jeseni

Užice – Prespora dijagnostika najveći je kamen o vratu užičkog zdravstva. Kad početkom godine ovde dođete da zakažete pregled magnetnom rezonancom, koja je jedina u ovdašnjoj Opštoj bolnici u celom Zlatiborskom okrugu sa 350.000 žitelja, tek u poznu jesen te godine, ako bolesni izdržite, doći ćete na red. Na pregled kolor-doplerom čeka se oko šest meseci, skenerom nešto kraće, ultrazvukom oko mesec dana...

– Pregledi na magnetnoj rezonanci obavljaju se sada samo u jednoj smeni. Uskoro određen broj lekara završava obuku, pa će već u narednom mesecu biti uvedena još jedna smena – kaže za naš list Danijela Vasiljević, pi-ar Zdravstvenog centra Užice.

U Opštoj bolnici nema značajnijih nestašica materijala ni lekova. Problem su i dotrajala sanitetska vozila Doma zdravlja, koja su mnogo u upotrebi, prešla su i po milion kilometara, te se često kvare i popravljaju, uz značajna ulaganja.

B. Pejović

------------------------------------------------------

Zrenjanin: Gužve u ambulantama

Zrenjanin – Opšta bolnica „Dr Đorđe Joanović” iz Zrenjanina jedina je zdravstvena ustanova u Srbiji koja je dobila sertifikat o akreditaciji na period od sedam godina. Menadžment bolnice tumači ovaj uspeh, koji je nedavno obelodanjen, kao znak priznanja visokom kvalitetu usluga koje pruža ova ustanova. Građani, međutim, kažu da su tako nešto i zaslužili, jer su žitelji pet opština zrenjaninskog regiona za izgradnju nove zgrade bolnice izdvajali punih 25 godina ili kroz pet raspisivanih samodoprinosa. Bez obzira na akreditaciju građani nisu najzadovoljniji i ruku na srce, ovde se često govori da onaj ko drži do sebe na operaciju ide u Novi Sad ili Beograd. Posebna priča su ambulante opšte medicine kojima se rukovodi iz Doma zdravlja druge zrenjaninske javne zdravstvene ustanove, gde su gužve stalna pojava, kao što je to i ponašanje sestara koje permanetno zadaje glavobolju Zrenjanincima. Ipak, nije u pitanju samo neljubaznost koja im se zamera nego i preopterećenost zdravstvenog osoblja predugom i preopširnom administracijom.

Đ. Đ.

-----------------------------------------------------

Subotica: Neljubaznost i pregledi preko reda

Subotica – Za pregled kod pojedinih lekara specijalista na odeljenju urologije i kardiologije čeka se i do tri meseca, nešto kraće, do dva meseca čeka se na pregled kod neurologa i na pregled mamografom, a mesec dana na CT skener koji je trenutno van funkcije, saopštava pres služba Opšte bolnice u Subotici. Na ostalim odeljenjima čekanja su kraća, od jedne do dve sedmice, a na više od polovine nema čekanja. Ovo se, naravno, odnosi samo na prijem pacijenata ukoliko nije reč o hitnim slučajevima koji se odmah rešavaju.

Iako po podacima bolnice izgleda kao da liste čekanja u subotičkoj bolnici nisu zabrinjavajuće, pacijenti su upravo najviše žale na to. Anđa Todorović, zastupnik prava pacijenata, kaže da joj se pacijenti po pravilu obraćaju nezadovoljni dugim čekanjem, naročito kod pregleda na mamografu ili kod očnog lekara, dijagnostikom, neljubaznošću osoblja ili nepoštovanjem redosleda prijema.

– Imali smo i pritužbe da se pregled gde ne postoje liste čekanja ne obavi u roku od 30 dana i tu pacijent ostvaruju svoje pravo, odnosno pregled kod privatnika bude im nadoknađen iz novca fonda – kaže Todorovićeva za „Politiku”.

A. I.

-------------------------------------------------------

Valjevo: Malo para za zdravstvo

Valjevo – Zdravstveni centar u Valjevu sa regionalnom opštom bolnicom ima nešto više od hiljadu zaposlenih, a prema njemu gravitira više od 200.000 građana, odnosno kad su u pitanju usluge magnetne rezonance, skenera i nove angio-sale blizu pola miliona pacijenata.

Primarijus dr Ilija Tripković, generalni direktor ZC u Valjevu, u razgovoru za naš list kaže da bi sve ono što je do sada temeljno urađeno lako moglo da se uruši.

– Sa 270 evra koje država izdvaja po glavi stanovnika za zdravstvo apsolutno je nedovoljno za nastavak normalnog rada. Jednostavno, s tim novcem nemoguće je kvalitetno organizovati, a da se ne produže liste čekanja i poveća učešće građana, odnosno participacija. Pomanjkanje novca može napraviti i kadrovske probleme, posebno kada su u pitanju mlađi lekari, ali i ostalo medicinsko osoblje za kojim postoje otvorene ponude za rad u većini zemalja u EU – kaže dr Tripković.

On dodaje da pored 157.627 građana sa overenim zdravstvenim knjižicama na području Kolubarskog okruga ima oko 40.000 građana koji nemaju overen zdravstveni dokument, ali im se uredno pružaju medicinske usluge. Reč je mahom o radnicima iz preduzeća sa neuspelom privatizacijom, poljoprivrednicima i licima iz republika bivše Jugoslavije.

B. Novović


Komentari16
5f60e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivana stojković
Žao mi je zbog svih ljudi koji svakodnevno obijaju pragove zdravstvenih ustanova. Zanimanjem medicinske sestre bavim se već 15 godina ali nikada nam nije bilo gore nego poslednjih par godina. Pacijenata ima veoma mnogo zdravstveni kadar je smanjen,papirologija je trostruko povećana. Dok pregledate sve papire koje vam pacijent donese dok mu otvorite nove ponekada se desi da pacijenta uopšte ne pogledate u oči. Niko nema vremena za najobičniji razgovor iz kojeg saznate 80% bitnih informacija. Ne zato što nećemo i što nas mrzi jednostavno NE MOŽEMO DA STIGNEMO.Ni plate nam nisu toliki trn u oku koliki je problem nestašica svega,aparati su na izdisaju. Mi radimo sa instrumentima starim 35 godina,operacioni sto je iz 1970,renten aparat iz 1968 sve se to kvari i dodatno otežava ovako katasrofalno stanje. I nama je muka kada vidimo kilometarske redove ali zdravstveni radnici zaista nisu za sve krivi.SHVATITE DA SMO I MI NEMOĆNI
Mika M
Ovu drzavu vode odlikasi. Medicinu zavrsavaju odlikasi. U cemu je problem, onda?
dr nefrolog
jos malo pa niko nece sa malo mozga nece ni studirati medicinu da radite kao konji, za malo para i jos da svaki priuceni hohstapler ima pravo da vas blati tek ce onda biti liste cekanja
Ernest Hemingvej
Zdravstvo je pojela korupcija zbog nesavesnosti sadasnje vlade.
Dr.Veljko Vuckovic
Neka RZZO kaze koliko je spraman da plati jednu operaciju. Ako je recimo Bypass u Srbiji 15-20 000€ i onda neka pacjent sam kaze, OK placao sam osiguranje, treba mi operacija. Vi platite toliko, svi su ravnoravni- i nek onda ode u recimo Madjarsku i nek sam iskesira razliku 0d 5-10 000€. To je bolje nego da ishemijom za 2 goine unisti jos 20% miokarda i onda jedva pregura ishemiju za vremen operacije. Zasto samo javne lekarske usatnove u Srbiju mogu da posalju racun posle lecenja RZZO a ne i sve ostale prakse itd... Svaka elektivna operacija koja se ceka vise od 4 nedelje mora biti placena i uradjena u tom roku.Zasto drzava mora da gradi novu bolnicu. pa gradice je privatnici samo ako mogu da naplate uskuge od zdravstvenog. dozvolite da privatnici uzmu i hitnu, helikoptere itd. samo neka zavod plati intervenciju. Drzava nemora da investira ni dinar u tehniku, a ni u plate tih lekara u privatnim klinikama. Skinite monopol sa zdravlja ili bolje reci nezdravlja!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja