utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 23.02.2011. u 22:00 Miša Đurković

Putin u Srbiji

Poseta premijera Rusije Vladimira Putina verovatno je najvažniji spoljnopolitički događaj za Srbiju u ovoj godini. U spoljnoj politici najvećih sila, po pravilu, slučajnosti su retke. Stoga se s pravom mnogi akteri trude da odgonetnu razloge i tajming za ovu naizgled pomalo neočekivanu posetu.

Poseta i za Rusiju dolazi u veoma zanimljivom trenutku. Jedanaest godina vladavine nove garniture počinje polako da se zaokružuje i, osim evidentnih uspeha u konsolidaciji i spasavanju države, naznačuje najvažnije probleme sa kojima će se Rusija i dalje suočavati. Oni su uglavnom suštinski i to pre svega strateške prirode. Pomenimo ovde neke od najvažnijih.

Najveći jeste kontinuitet demografskog opadanja. Država koja obuhvata ogromno prostranstvo ima manje od sto pedeset miliona stanovnika, od kojih je svega tridesetak miliona nastanjeno u nepreglednim prostranstvima Sibira i Dalekog istoka. Rusija u međuvremenu polako ulazi u oštru borbu za ovladavanje Arktikom i njegovim ogromnim potencijalima, ali loša demografska situacija ostavlja joj sadašnje rezerve skoro potpuno neobezbeđene.

Iako zapadni centri moći nastavljaju da projektuju svoje nastupanje ka Sibiru, te pretnje deluju poput dečje igre u odnosu na susednu imperiju čija energetska glad neosporno vodi ka neophodnosti korišćenja sibirskih resursa. Ova eksploatacija uopšte ne mora da bude nasilna što je pokazao nedavno otvoreni naftovod, ali ono što Ruse brine jeste činjenica da oni polako postaju energetska kolonija Kine kojoj osim energenata mogu da prodaju još samo oružje, a i to je pitanje do kada. S druge strane, Kinezi i njima kao i ostatku sveta prodaju sve.

Treći problem je opet u uskoj vezi sa prethodnim. Vek koji dolazi biće pre svega vek tehnologije i upotrebe prirodnih nauka u praktične svrhe. Rusi koji imaju pretenziju na jednu od vodećih uloga u svetu osećaju da nedopustivo kasne, a da sami ne mogu da nadoknade taj zastoj. Mnogi su upravo iz te perspektive tumačili izrazite pokušaje ruskog približavanja Nemačkoj i EU kao i nuđenje strateškog partnerstva koje bi im omogućilo transfer savremenih tehnologija. Poslednje poglavlje u ovoj priči jeste pomalo frapantna najava delimične privatizacije najvažnijih ruskih energetskih giganata koja će de fakto omogućiti ulazak zapadnog kapitala u ruski energetski sektor.

Poznato je da je jedan od direktnih uzroka za smenu Jeljcina i dolazak nove garniture bio upravo sprečavanje oligarha da ruski energetski sektor predaju velikim zapadnim gigantima. Činjenica da posle čitave decenije Rusija opet dolazi do iste dileme ukazuje, čini se, na dublju potrebu ruske elite da sa zapadnim centrima moći traži modus vivendi. Otud i ovi pokušaji dijaloga sa NATO-om.

Konačno, teroristički napad na aerodromu Domodedovo pokazuje da će Kavkaz ostati trajno otvoren meki trbuh za pokušaje destabilizacije Rusije. Strateški značaj ovog regiona podrazumeva rizik života s tom pretnjom, ali i neophodnost da se i spoljnom politikom ta opasnost smanjuje.

Nakon pokazivanja mišića u Gruziji i povratka Ukrajine u svoju zonu interesa, Rusija je sa mnogo više samopouzdanja, ali i većim diplomatskim taktom, stupila u pokušaje jačanja svog uticaja u širem susedstvu. Otud pokušaji smirivanja odnosa sa Poljskom i ozbiljno približavanje Turskoj. Rusija pažljivo prati turbulentna dešavanja u arapskom svetu, usko povezana sa pitanjem Irana, ali za sada čini se u svim tim igrama ne učestvuje. Prioritet ruskog nastupa je očigledno energetska bezbednost i ekonomsko širenje svog uticaja upravo preko tog sektora, ali i telekomunikacija i sličnih strateških investicija.

Sa ovakvom pozadinom čini se da je Konstantin Nikiforov zaista u pravu kada tvrdi da će težište Putinove posete Srbiji biti na ekonomskim pitanjima. Osim kontinuiranog rada na Južnom toku, ovog puta će se svakako postaviti pitanje prodaje Telekoma za koji je najveće interesovanje pokazalo nekoliko ruskih investitora. U paketu će biti i potpisivanje nekoliko ekonomskih sporazuma na kojima se već duže vreme radi.

S obzirom na to da je privreda uvek najuže povezana s politikom nije zanemarljivo da ova poseta pada u vreme kada se, čini se, ponovo zahuktava medijska kampanja protiv kompletnog energetskog aranžmana Rusije i Srbije. Rusima nije promaklo ni to da je jedan od najjačih napada došao iz predsedništva stranke koja po nekim istraživanjima javnog mnjenja ima najveći rejting.

Putinova poseta dolazi i u vreme kad se još jednom mešaju karte velikih sila na prostoru Balkana. Hrvatskoj se ulazak u EU ponovo pomera za dve godine, Amerikanci smanjuju prisustvo bacajući težište na arapski svet i Afriku, a opipljivo se može osetiti pojačano prisustvo Turske i Nemačke. Rusija ima i previše interesa da ne bi to ispratila. Pretpostavljam da će ovo biti dobra prilika da se razgovara i o Republici Srpskoj koja bi po nekim najavama vrlo brzo mogla da bude u središtu interesovanja zapadne diplomatije.

viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komentari18
17007
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Шатро Еуропејац
(1) Једна ствар ће у разговорима ипак бити доминантна а то је политика Србије према Русији. Тренутно је она дуална (да не кажемо дволична или шизофрена). Опозиција (?) се залаже за чвршће односе у сваком погледу и давање приоритета Русији (и БРИКу) у спољњој политици. Политика владајућих (?) странака је генерички антируска још од времена када је тек почело њихово финансирање са Запада. Сетимо се изјава да 'наша деца неће говорити ни руски ни кинески'. У томе је у почетку учествовала и ДСС. Првих пар година после (нашег) октобарског преврата није било никаквих контаката са Русијом пошто су властодршци морали да враћају дугове својим менторима. Још је горе што су заиста веровали да ће потећи река инвестиција са Запада. Увиђајући своју наивност, ДСС се делимично окренуо Русији и договорио енергетски споразум. ДС, иако је по налогу увек била (а види се и сада) против тога, ипак за сваки случај није хтела да изостане па су трагикомично пожурили у Москву као би и они потписали споразум..
Milan Milanovic
pa bilo bi vreme vise da shvatimo ko nam je prijatelj a ko neprijatelj od kad smo postali pa do dan danas vatikan i zapad nam korji sudbinu od rusa bolji priljatelja nemamo niti cemo ikad imati evo proslo je 11 godina od kako je dos na vlasti sta su obecavali a sta slika sad kaze pa jednom vise da se probudimo i kazemo ako nam je zpad prijatelj kako to neki tvrde pa sto otima nam tritoriju i sto nam razbija zemlju pa jel to prijatelj za sve su na optuzili da smo mi krivci samo da su srbi zlocinci i nista vise a mi takovima letimo u zagrljaj pa sta mi u stvari onda hocemo i zelimo nama mislim nemoze ni jedna psihijatrija na svetu pomoci kao narodu sta hocemo mi onaj ko ti je prijatelj kakav takav njega necemo a neprijatelja zovemo onda nismo vise uracunljivi kao narod setimo se bombordovanja pa pitajmo se zasto je to moralo da bude sve su izmislili da do toga dodje a sad idemo njima u zagrljaj stvarno nerazumivo
Mirko Katic
Rusija ima tu nesrecu da je bogata energetskim sirovinama za koje u svijetu postoji kontinuirana traznja po cijenama koje su znatno vece od njihovih troskova proizvodnje. Prihodfi od izvoza tih sirovina sadrze veliki procenat ekstra profita koji truje domacu privredu Rusije. Zasto? Zato sto se ti profiti trose za uvoz roba siroke potrosnje i investicionih dobara, i time domacu proizvodnju tih roba cine suvisnom. Ako Rusija zeli postati tehnoloska i industrijska velesila, ona mora ekstraprofit od izvoza energetskih sirovina koristiti iskljucivo za kupovinu firmi i trehnologija u inostranstvu, a ne za uvoz robe siroke potrosnje i industrijske opreme. Treba se ugledati na Japan. On nije imao tu nesrecu da bude bogat bilo kakvim sirovinama i energetima. Zato je uspio da postane tehnoloska i industrijska velesila.
Borisav bez L
Mala dopuna g. Djurkoviću, umesto „...ozbiljno približavanja (Rusije) Turskoj“, tačnije bi bilo reći, da se Turska, sledeći svoje vitalne interese, približava Rusiji. Ukupan godišnji izvoz Turske iznosi oko 130 milijardi dolara i Rusija je glavni spoljnotrgovinski partner. Rusija isporučuje Turskoj energente, ruski turisti već godinama preplavljuju južnu obalu Turske i nedavno je Turska sa Rusijom ugovorila gradnju jedne, od planirane dve, nuklearne elektrane.
Marija Bruštulin
Molite se Bogu, a bojite se i Boga i Putina!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja