ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:27

Roman koji nema pretka

Autor: Zoran Radisavljevićpetak, 25.02.2011. u 10:00
Добрица Ћосић (фото Т. Јањић)

U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljen je roman „Bajka” Dobrice Ćosića, koji je objavljen u 102. Kolu. Nije ovo bilo obično predstavljanje jedne knjige, već mali „okrugli sto” o najvećem živom srpskom piscu. O romanu su govorili Slobodan Rakitić, Želidrag Nikčević, Slađana Ilić, Vladimir Kecmanović i Marko Krstić, a odlomak iz dela pročitao je Srba Milin.

Slobodan Rakitić, sadašnji predsednik SKZ, podsetio je na vreme od pre četiri decenije kada je na čelu najuglednije i najstarije izdavačke kuće u Srbiji bio upravo Dobrica Ćosić. Zadruga je tada bila u svom najvišem izdavačkom i kulturnom usponu, sa nekoliko velikih nacionalnih projekata, kao što je „Istorija srpskog naroda”, u deset tomova. Taj polet je, nažalost, grubo prekinut zahvaljujući „nerazumnoj i bahatoj aktuelnoj vlasti”.

Ana Ćosić-Vukić, u pogovoru romana, priseća se da je njen otac „Bajku” pisao 1965. godine, na letovanju u Ohridu. Uveče je, supruzi Božici, čitao ono što je tokom dana napisao, slušala je to i kći Ana i to je prvi roman njenog oca koga se seća. Kada je objavio „Bajku” Ćosić je imao 44 godine i tri objavljena romana: „Daleko je sunce”, „Koreni” i „Deobe I-III”.

Za literarnu genezu romana „Bajka”, kaže Ana Ćosić-Vukić, značajne su „Deobe”, Ćosić je nameravao da napiše i epilog ovog romana o čemu postoje beleške u njegovom rukopisu „Dnevnik Deoba”. Nedovršeni epilog zvao se „Na dnu reke buna”. Roman „Bajku” danas treba čitati kao filozofski uvod i izvorište Ćosićeve romaneskne energije za literarno preoblikovanje pesimizma u istorijski i sudbinski tragizam.

„Bajka” je roman, ističe Marko Krstić, koji nema svog pretka u srpskoj književnosti i začetnik je distopijskog i antiutopijskog mišljenja u srpskoj literaturi. Reč je o prvom i jedinom romanu u našoj književnosti koji se uhvatio u koštac sa „faustovskim motivom”. Roman „Bajka” izraz je najdubljeg piščevog pesimizma, naročito ako znamo da, za razliku od utopije, antiutopija predviđa mračnu budućnost čovečanstvu.

Ćosić se u „Bajci” najdublje zamislio nad samim Ćosićem. Revoltirani Ćosić ustao je protiv revolucionarnog Ćosića. „Bajka” je nastala u vreme Ćosićevog ideološkog razočaranja. U romanu su umetnički artikulisani plovidba „Galebom” s Titom, poseta Golom otoku i logoru Dahau, pad Rankovića i Brionski plenum…

„Bajka” je, naglašava Želidrag Nikčević, nešto sasvim posebno u Ćosićevom stvaralaštvu. Ona nam može pomoći da ga vidimo u širem, složenijem kontekstu, sa poetički i estetski slobodnije angažovanim rukopisom. U vreme kada je nastala, ona nije imala prave čitaoce i tumače, i faktički je prećutana. U tom prećutkivanju bilo je razumnog, ideološkog zaziranja. Osećao se njen subverzivni potencijal, ali u samom društvu, za pravi odjek, nije bilo dovoljno artikulisane subverzivne energije.

U romanu se sva dostignuća ljudske istorije, smatra Slađana Ilić, procenjuju iz pesimističkog fona. Pripovedač u svemu vidi apsurdne ishode, njegovo dominantno osećanje jeste – rezignacija. Apsurd je osnovna karakteristika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ne postoji ništa što bi moglo da ispuni aksiološku prazninu. U romanu „Bajka” posebno je značajan simbol pepela. Pepeo je opomena, jer kao da je čitav svet slika napuštenog krematorijuma koji je samo trenutno, ali se ne zna na koje vreme – van pogona.

Uspeh „Bajke” kod čitalačke publike, ističe Vladimir Kecmanović, neuporedivo je manji od uspeha bilo kog drugog Ćosićevog romana, što je, s obzirom na njenu hermetičnost, sasvim razumljivo. Ovo delo je, međutim, kritika u dobroj meri prećutala, čemu je, bez sumnje, s jedne strane, kumovala činjenica da je u godinama posle njegovog objavljivanja, Ćosić predstavljao nepodobnu personu, a s druge veliki uspeh koji je, u vreme umerenog popuštanja ideoloških stega, doživeo njegov roman „Vreme smrti”, bacivši u senku ne samo „Bajku”, nego i ostala Ćosićeva dela.

................................

Pobuna protiv Starog

Vidno raspoložen, Dobrica Ćosić je rekao da nije očekivao da za života čuje raspravu o „Bajci”. Mali „okrugli sto” u Srpskoj književnoj zadruzi nazvao je „književnim incidentom”, a incident je bilo i objavljivanje „Bajke” (1966).

Ovaj roman je, možda, trebalo da bude njegov poslednji objavljeni roman. Ćosić je potvrdio da je razmišljao o nastavku romana, o priči o Anđami, srpskom dobrom đavolu, koga je i sam „sretao” pored Morave, u detinjstvu. „Bajka” jeste pobuna protiv Starog (Broza), ali i protiv totalitarnog društva koje je donelo Dahau i Goli otok.

Iako ne čita i ne prepravlja već objavljene romane, Ćosić je „Bajku” ponovo pročitao pre desetak godina i začudio se zašto taj njegov roman nije zanimljiv čitaocima. Bio je prijatno iznenađen jučerašnjim tumačenjem romana Želidraga Nikčevića, Slađane Ilić, Vladimira Kecmanovića i Marka Krstića koji su, kako je rekao, u razmišljanju i tumačenju otišli mnogo dalje od njega. Bio bi, dodao je, mnogo nezadovoljniji svojim ukupnim delom – da nije napisao „Bajku”.


Komentari7
93379
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dušan Stošić
Ne, vrhunska kritika nije prećutala ovaj roman. Odmah posle objavljivanja "Bajke" ,književni kritičari Nikolaj Timčenko i Dušan Stošić organizovali su okrugli sto kada su ova dvojica i još neki intelektualci iz Leskovca govorili o ovom romanu. Potom je leskovački časopis "Naše stvaranje" objavio ovu debatu o romanu sa punom svešću da se time suprotstavljamo i licemernom despotu, Brozu. Osim toga Dušan Stošić je u ono opako doba pisao o romanima Dobrice Ćosića i u "Politici# i u #njiževnoj reči, da bi svih osam osvrta ponovo objavio u svojoj knjizi "Prozno književno delo". Postizali smo smirenje adekvatnim zaključkom da nas prećutkuju i tad i sad jer smo doista vrhunski.
Borislav Lazovic
Cemu takva zajedljivost od strane komentatora? Prica Pepeo, kojom Cosic otvara roman, jedna je od najtezih, najpotresnijih u istoriji fantastike i po njenom citanju otkrivao mi se potpuno drugaciji Cosic: Cosic pisac, pesnik, tumac stvarnosti i njenog zaumlja, daleko od Cosica borca i delatnika. Nase su podele komicne i vec dozlaboga dosadne. Pazite; po Bajci, i Basara ispada iz Cosicevog sinjela. Koji Sejtanski geg!
NEBOJSA nislija
Dobrica je naveci zivi pisac na ovim prostorima,svidelo se to nekome ili ne.U svoje vreme,dok su bili zivi Mesa i Ivo,Pekic i jos poneki uvek se kotirao medju 5 najcitanijih. BAJKA je jedan vrlo cudnovat roman. Sve cestitke,gospodine Cosicu
gidra andrejevic
cuvar trezora zabluda, vlasnik stovarista srpskih iluzija i sef kuhinje neuspeha dozivotno.
zagorski tudum
@komitet za dodelu: Ne znam šta bi Stari bio kriv za izostanak Nobelove nagrade; nit' je bio pismen nit' je pravo znao vlastiti jezik, bogati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja