utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 13.03.2007. u 20:00 Nebojša Katić

,,ŠVAJCARCI" ZA STANOVE

Vlada Srbije je donela odluku da odobri budžetsku subvenciju za stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima. Odluka je ovih dana predmet polemike koja je fokusirana na rizik zaduživanja u francima. Vlada misli da je za dužnike kursni rizik mali, dok Narodna banka Srbije ima suprotan stav. Ova polemika je nepotrebna i promašena.

Vlada Srbije je napravila grešku odlukom da subvencioniše stambene kredite. Tom merom se veštački povećava tražnja za stanovima i njihova cena raste ili se održava na previsokom nivou. Istovremeno, građanima je omogućeno da se lakše i neopreznije zadužuju. Vlada stimuliše povećanu tražnju za kreditima i tako pomaže bankama da nastave politiku visokih kamatnih stopa. Na sigurnom dobitku biće samo banke i prodavci stanova.

Kako je odluka o subvencionisanju stambenih kredita već doneta, vlada je u pravu kada istu odluku primenjuje i na kredite u švajcarskim francima. Nema razloga da vlada vrši dodatnu i arbitrarnu valutnu diskriminaciju i upušta se u analizu međuvalutnih rizika. Na bankama i građanima je da procenjuju rizik sopstvenih odluka i snose konsekvence, dobre ili loše. 

Vlada Srbije greši kada se upušta u procenjivanje svetskih valutnih kretanja i o tome obaveštava javnost. Nije na ministrima da daju finansijske savete građanima i procenjuju njihov rizik. Sutra bi se neko, s pravom, mogao dosetiti da od vlade traži da mu nadoknadi gubitke ako franak naglo ojača. Valutno tržište jedno je od najrizičnijih svetskih tržišta, a procenjivanje valutnih kretanja, pogotovo dugoročnih, jalov je posao. Analiza i ekstrapolacija vremenskih serija ovde je loš metod.

Krediti u švajcarskim francima trenutno su povoljniji od onih u evrima jer je kamata niža, a franak relativno slab u odnosu na evro. Slabost franka je rezultat upravo niskih švajcarskih kamatnih stopa. Ko se danas zadužuje u francima svakako profitira, ali i preuzima rizik koji je nesporan.

Kamatne stope na franak mogle bi početi da rastu u odnosu na kamate u drugim valutama. Verovatna posledica ovakvih kamatnih kretanja bila bi jačanje franka. Građani koji su kredite uzeli u francima suočili bi se sa dvostrukim opterećenjem – neotplaćena dinarska glavnica indeksirana jačim frankom bi porasla, a kako je i visina kamate na kredit vezana za švajcarske kamate, porasla bi i kamata.

Ako se građani odluče da tokom korišćenja kredita pređu sa franka na evro, banke neće propustiti priliku da ovu konverziju dobro "oporezuju". Potom, kada je dužnik, prešavši na kredit indeksiran u evrima, taman odahnuo, franak bi ponovo mogao pasti – i tako u nedogled. Građani nisu berzanski profesionalci i ova vrsta stalnog stresa će im teško pasti. 

Opisani rizik je neprijatan, ali nije fundamentalan za srpskog dužnika. Za razliku od građana u većini evropskih država, njemu je uz rizik rasta kamata nametnut i valutni rizik. Fundamentalni rizik je, dakle, dugoročno kretanje kursa dinara prema evru. Ta činjenica, međutim, nije predmet polemike. Odnos dinara i evra ne brine srpske zvaničnike. Njih sekira dugoročno kretanje švajcarskog franka.

Građani Srbije uzimaju kredite u dinarima sa deviznom klauzulom koja je najčešće vezana za evro. Efekat za dužnike je isti kao da su kredite uzeli u evrima. Kako najveći broj zaposlenih zarađuje u dinarima, dužnici su izloženi ogromnom kursnom riziku. Uljuljkani stabilnim dinarom i cvetnim projekcijama finansijskih vlasti, oni taj rizik ne vide jasno. Pa i da ga vide, ne mogu ga izračunati. Pad dinara bi veliki broj dužnika mogao dovesti u nemoguću poziciju. Rizik je najveći baš kod stambenih kredita, jer se radi o dugoročnim kreditima i visokim iznosima.

Ova polemika tako šalje jasnu poruku. Na dinar niko ozbiljno ne računa. Jedni misle da je bolje sve indeksirati evrom, a drugi da nije loše uključiti i druge valute, poput švajcarskog franka. Mogućnost da se krediti odobravaju u dinarima bez valutne klauzule, kao da ne postoji. O tome niko ne govori, a sva je prilika ni ne razmišlja. Dinar zato nije valuta, već samo obračunska kategorija.

Ako je država već odlučila da se petlja u finansiranje stambene izgradnje, mada joj tu nije mesto, mogla je bar pokušati da osnaži ulogu dinara u tom procesu. Mogla je odlučiti da subvencioniše samo dinarske kredite bez valutne klauzule. Bilo bi zanimljivo videti, kako bi banke primile takvu inicijativu. Ako bi banke odbile da odobravaju neindeksirane kredite, dobro bi bilo. Država bar ne bi finansirala potkopavanje uloge sopstvene valute i doprinosila kreditnom hazardu. Ovako, i ona postaje odgovorna za posledice koje mogu uslediti.

Suština problema i rizika u Srbiji nije u tome što su krediti indeksirani u francima, već što su uopšte indeksirani u stranoj valuti. Dinar, njegovo mesto i uloga u finansijskom sistemu su prava i ozbiljna tema, ne švajcarski franak.

finansijski konsultant
Komentari1
01b7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Adriana Vantuk
I sta sada kad smo vec usli u stambeni kredit vezan za svajcarac i kad se gusimo u rati koja je duplo veca nego pre 4 godine?Da li sada preci u stambeni vezan za evro?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja