sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:20
Sudbina izveštaja Dika Martija (1)

Da li preti zaborav zločina iz „žute kuće“

U Vladi Srbije kažu da će na sve načine pokušati da izveštaj o trgovini ljudskim organima na Kosovu dobije sudsku završnicu
subota, 19.03.2011. u 22:00
Дик Марти

Posle početnog šoka koji je u međunarodnoj javnosti izazvao izveštaj Dika Martija, specijalnog izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, čini se kao da ima sve manje snage i volje da se na pravi način i dokraja istraži slučaj trgovine organima Srba na Kosovu. Tri meseca od obelodanjivanja ovog izveštaja, koji direktno za najteže zločine optužuje neke od čelnika OVK i samog premijera Kosova Hašima Tačija, Euleks je još u fazi preliminarne istrage u kojoj, kako kaže njegov šef Gzavije de Marnjak, nema osumnjičenih. Da li će za ove zločine neko odgovarati ili će vremenom na Martijev izveštaj pasti prašina u nekoj fioci u Briselu?

Kako nezvanično za „Politiku” kažu u Vladi, Srbija će na sve načine pokušati da izveštaj dobije sudsku završnicu. O detaljima onoga što čine, kako kažu, još ne mogu javno da govore, ali svi napori Srbije usmereni su ka tome da se istraga o trgovini organima vodi pod okriljem UN. Naš izvor podseća da je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pokrenuo to pitanje na sednici Saveta bezbednosti UN kada je vođena redovna tromesečna rasprava o funkcionisanju Unmika.

„Mislimo da je neizbežna istraga, ne može jednostavno da nestane nekoliko stotina ljudi. Na kraju, svi evropski prijatelji pa i Amerikanci kažu da mora da bude istrage. Pitanje je samo ko će da je vodi. Može to da bude i Euleks, ali pod patronatom UN. To je pitanje koje se sada rešava. Ni Srbija ne spori da Euleks treba da bude uključen, ali samo mislimo da on nije dovoljan. Između ostalog i zbog toga što ne može da obezbedi adekvatnu zaštitu svedoka i što je mandat te misije jasno definisan tako da ona može delovati samo na Kosovu”, kaže naš sagovornik iz Vlade Srbije.

Ovo potvrđuje i De Marnjak. Prema njegovim rečima „jedino Euleks može da zaštiti svedoke, ali trenutno nema kapacitete da to i učini”. Zato on traži pomoć država EU za finansiranje programa zaštite svedoka i njihovih porodica. Sa stavovima Srbije slaže se i sam Dik Marti koji kaže da je potrebno osnovati ad hok pravosudnu strukturu. On smatra da državna i međunarodna pravosuđa u regionu nisu u stanju da zaštite svedoke koje brutalno ubijaju.

Svi ovi argumenti, međutim, nisu bili dovoljni jer su se na sednici Saveta bezbednosti, koja je održana sredinom februara, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka usprotivile predlogu Srbije i založile da istragu vodi isključivo Euleks. Na strani Srbije našle su se Rusija, Kina, Gabon i Južnoafrička Republika koje su ocenile da Savet bezbednosti treba da formira međunarodni istražni mehanizam.

Marti i njegov izveštaj na meti su kritike nekih evropskih parlamentaraca pa i Euleksa još od pojavljivanja te priče u medijima. U misiji EU na Kosovu tvrde da ni posle više poziva Martiju da im dostavi dokaze za navode iz izveštaja, on to nije učinio.

Takođe, na jednom zatvorenom sastanku održanom prošle nedelje u EP neki parlamentarci, među kojima je prednjačila Doris Pak, oštro su kritikovali Martija. U jednom intervjuu koji je posle toga dala, Pakova je rekla: „Neozbiljno je da se ponaša kao tužilac, jer on više nije tužilac. Kao parlamentarac, nikada se ne bih usudila da iznesem takve optužbe, toliko ozbiljne. Marti se ponaša kao da sve zna, ali ne može da pruži nijedan dokaz”, kategorična je Doris Pak koja se proteklih godina osvedočila kao antisrpski lobista.

Zanimljivo je, takođe, da je takoreći na nož u Evropi dočekana ponuda bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da ona pomogne u istrazi. Del Ponteova, koja je prva progovorila o trgovini ljudskim organima i „žutoj kući“, takođe smatra da je potrebno formiranje nezavisne međunarodne institucije za istragu i zaštitu svedoka.

„Mene bi zanimalo da preuzmem takvu istragu na Kosovu. Ali vidim da na tu mogućnost niko nije mislio. Ostaje da vidimo koliko je velika politička volja da se istraga sprovede. Sad je na potezu Evropska unija, a i Amerikanci bi tu trebalo da pomognu”, rekla je Karla del Ponte u intervjuu za švajcarski list „Noje Ciriher cajtung”. Njenu inicijativu podržao je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević uz obrazloženje da ona poznaje sve glavne aktere u regionu i da je bila i u Albaniji, a kao glavni tužilac Haškog tribunala radila je na kosovskim zločinima.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simić smatra da u ovom trenutku ima malo izgleda da Euleks napravi bitno drugačiju istragu, odnosno objektivniju nego što je to do sada činio s obzirom na to da je i ono o čemu govori Martijev izveštaj postalo moguće zbog politike Euleksa koja je bila nedosledna.

„Ne verujem da onaj u čijoj su se senci odvijali ovi događaji može danas da uradi nešto suštinski drugačije. Nemojte zaboraviti da je Martijev izveštaj doneo neprilike mnogima koji su stajali iza nezavisnosti Kosova. To je možda razlog zašto on, najblaže rečeno, u nekim krugovima nailazi na zid ćutnje pa i aktivnog osporavanja koje bi trebalo to klatno da vrati u drugom pravcu”, ocenjuje dr Simić.

Istoričar dr Slobodan Marković, takođe s Fakulteta političkih nauka, ističe da je izveštaj postigao jedan važan cilj, a to je da se uzdrma dotadašnja slika o Kosovu.

„Izveštaj je primljen veoma ozbiljno u svim relevantnim zapadnim krugovima. On je važan ne samo zato što govori o trgovini organima nego i zato što skreće pažnju na korpus mogućih zločina koje su počinili pripadnici OVK i tokom trajanja sukoba i neposredno po prestanku intervencije NATO. O njima se godinama nije govorilo u zapadnim medijima iako se za njih znalo. Sada su izašli na svetlost dana, postali stvar o kojoj se vrlo ozbiljno govori i razmatra i to je za sada najveći domet Martijevog izveštaja”, smatra dr Marković.

Nije, kako kaže, potrebno biti neki analitičar da bi se zaključilo da su poslednja hapšenja Fatmira Limaja i drugih u velikoj meri podstaknuta medijskom pažnjom u svetu koji je Martijev izveštaj pobudio. „On već daje konkretne rezultate i njih ne treba samo vezivati za pitanje trgovine organima već i za druge zločine za koje postoje ozbiljne sumnje”, ističe dr Marković.

Prema mišljenju dr Simića, u ovom trenutku manje se radi na osporavanju izveštaja, a više se prepušta da on propadne u močvari međunarodne birokratije i da bude zaboravljen pred plimom novih događaja. U ovom trenutku, kako kaže, međunarodne institucije imaju mnogo čime drugim da se bave –od reaktora „Fukušima” do zone zabrane letenja nad Libijom i to je način da se cela stvar relativizira i prepusti zaboravu.

Jelena Cerovina

-----------------------------------------------------------

Od PS Saveta Evrope do UN

Pre nego što je postao tema u UN, Martijev izveštaj je 16. decembra 2010. godine usvojio Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ljudska prava i zakonodavstvo. Zatim je, na osnovu tog izveštaja, 25. januara ove godine Parlamentarna skupština Saveta Evrope, dvotrećinskom većinom glasova, usvojila Rezoluciju o nehumanom postupanju prema ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, koju je Marti predložio.


Komentari6
59a83
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srpska Izdaja
i to sve zbog nesposobnosti nasih politicara, a i verovatno zato sto su nasi politicari kupljene marionete i rade kako im se naredi......pa iz tog razloga nema reakcije po tom pitanju.
Teca Peca
Naravno da se ne sme dozvoliti da se slucaj Zute kuce zataska ili zaboravi.Zbog toga porodice zrtava i ostali gradjani treba da formiraju Grupu koja ce permanentno vrsiti pritisak na Evropu i druge nadlezne faktore da se slucaj dovede do kraja.To mora biti u formi stalnih protesta i medijskog prisustva, sve dok se slucaj ne dovede do kraja.Prikupljati donacije i podrzavati Grupu je prioritetni zadatak.
Nada Stanic
Najvaznije od svega je istrajnost. Nikako ne treba zaboraviti zlocine koji su izvrseni nad nasim narodom. ( Srbi nisu zlopamtila, sto je znak velikodusnosti, i brzo prastaju - drugi narodi ne bi olako presli preko bolnih uspomena iz svetskih ratova.) Ali upravo zbog toga i zbog nevidjene nepravde koju smo podneli poslednjih 20 godina, treba skupljati sve podatke - desice se neki preokret, doci ce trenutak da se zal obelodane i kazne. Mladi koje interesuju politicke nauke imaju odlicne teme za doktorske disertacije i knjige. Istrajnost! I Kosovo ce opet biti nase jednog dana.
poruka o srbima
njima mozes sve ; oni ce to iskaliti na svojim zenama i deci ; takva su moja secanja iz zivota proslih ; kuku meni sto im pripadam ; plasljivcima , ulizicama i podanicima . kuku nama koji im pripadamo , a ponosni i hrabri smo.
Vlatko Atijas
Zasto VLADA spominje samo KOSOVO a gde je METOHIJA? Ja nemam poverenja u ovu i takvu VLADU da ce tak krvavi ZLOCIN isterati do kraja imajuci u vidu njeno ponasanje i mnogo puta indirektno priznanje tako zvane drzave kosovo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Dosije Tači / Srbija o Tačiju

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja