sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:01

Krestić protiv Hajdina

nedelja, 20.03.2011. u 22:00
Василије Крестић

Istoričar Vasilije Krestić se potrudio da predlaganje kandidata za predsednika i potpredsednike SANU ne bude rutina. Oštro je govorio o sadašnjem predsedniku. „Politika” je htela da sučeli Nikolu Hajdina i Vasilija Krestića, ali je predsednik Akademije uveren da nema dobrih razloga za taj dijalog.

Sve je počelo pošto je akademik Dragomir Vitorović za predsednika ponovo (treći mandat) predlažio akademika Nikolu Hajdina (1923), sadašnjeg predsednika SANU, a za potpredsednička mesta akademike Ljubisava Rakića (1931) i Nikolu Tasića (1932), dosadašnje potpredsednike i za generalnog sekretara akademika Dimitrija Stefanović (1929), koji je i do sada obavljao ovu dužnost. Obrazlažući predlog akademik Vitorović je rekao da se ovi kandidati predlažu zbog kontinuiteta, u ovim složenim političkim prilikama i da bi „radikalne promene bile rizične”.

Predlagači pozitivno ocenjuju dosadašnji rad predsednika Hajdina. Uporno je, kažu predlagači, radio na obezbeđivanju uslova za nesmetan naučni i umetnički rad, zalagao se za ostvarivanje osnovnih ciljeva i zadataka SANU, prvenstveno za podsticanje naučnog i umetničkog stvaralaštva u interesu i za dobro Akademije. U teškim okolnostima, akademik Hajdin se predano posvetio problemima i zadacima nauke i umetnosti, imajući u vidu važnost nacionalne kulturne misije Akademije. Uspostavljanjem dobrih odnosa sa vladama Republike Srbije, odnosno odgovarajućim ministarstvima i drugim institucijama koje učestvuju u finansiranju naučnoistraživačkog rada SANU, trudio se da obezbedi veća sredstva za Fond za naučna istraživanja, da bi se omogućilo bolje finasiranje istraživačkih projekata, kao i organizovanje većeg broja naučnih skupova, žive međunarodne saradnje, učešća članova Akademije na skupovima u svetu, oživljavanje izdavačke i drugih delatnosti Akademije. Predsednik Hajdin je bitno doprineo poboljšanju slike o našoj Akademiji u zemlji i u krugu evropske i svetske nauke i umetnosti.

(/slika2)U najvažnije uspehe predsednika Hajdina spada napor da se savladaju posledice ranije izolacije naše Akademije i vrlo uspešna obnova, na dostojanstven način, saradnje naše Akademije s inostranim akademijama i drugim naučnim i umetničkim organizacijama. Akademija je uspela da obnovi saradnju sa većinom stranih akademija i danas sa njima ima punu saradnju i članstvo u najvećem broju međunarodnih organizacija akademija. Predsednik Hajdin se zalagao da se Akademiji vrate njene zadužbine (vraćena je zgrada u Knez Mihailovoj 36, u koju je preseljeno nekoliko instituta), a zaslužan je i za donošenje Zakona o SANU, kojim su iz budžeta dobijena veća finansijska sredstva za rad Akademije.

Akademik Vasilije Krestić je veoma oštrim rečima govorio o radu akademika Hajdina, optužujući ga da je u vreme njegove vladavine „smišljeno proterana svaka srpska politika, a da je zavedena politika prećutnog saglašavanja sa svim onim što čini aktuelna vlast”. Akademija se, recimo, nije oglasila u vreme kada se raspravljalo o Statutu Vojvodine, koji nije u skladu s važećim Ustavom i kojem je cilj dezintegracija srpske države. Hajdin nije dozvolio održavanje međunarodnog skupa: „Velika Srbija – istine, zablude, zloupotrebe”. Skup je, ipak, održan, ali Izvršni odbor nije hteo da finasira izdavanje zbornika radova. Kada je zbornik objavila Srpska književna zadruga, jedan od članova Izvršnog odbora tražio je da se knjiga izbaci iz izloga knjižare SANU.

Predsednik Hajdin nije hteo da dozvoli ni održavanje međunarodnog skupa posvećenog problemima Kosova i Metohije. Na sastanku u kabinetu predsednika, kojem su prisustvovali Kosta Mihailović, Mihailo Đurić, Stevan Karamata i Vasilije Krestić, Hajdin se zapitao: šta će nam povodom te namere reći političari? SANU nije na doličan način obeležila ni 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka.

–Ni u vreme Josipa Broza, ni u vreme Slobodana Miloševića, izvršni odbori Predsedništva SANU nisu sputavali odeljenja u njihovim nastojanjima da putem naučnih skupova razjasne pojedina pitanja. Izvršni odbori se tada nisu ponašali kao da su politički komesarijati ili cenzori, nisu bili nadređeni odeljenjima, niti su im stajali na putu u ostvarivanju njihovih naučnih zadataka. Tu novu praksu, ranije nepoznatu, zaveo je akademik Hajdin – tvrdi Krestić, i dodaje da se predsednik koji se hvali da je iz Akademije proterao politiku, pretvorio u „političkog komesara koji sve drži pod kontrolom, bez čijeg dopuštenja se za Srbiju i Srbe u Akademiji ništa ne može učiniti”.

Akademik Hajdin, naglašava Krestić, nije iz Akademije proterao dnevnu i mondijalističku, već samo srpsku politiku.

Nikola Hajdin, predsednik SANU, nije hteo da se upušta u polemiku sa akademikom Krestićem, rekao nam je samo da će se „dejstvo Krestićevog izlaganja” najbolje videti na predstojećoj izbornoj Skupštini SANU.

Zoran Radisavljević


Komentari23
7c174
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Danilo S
Akademik Krestic je potpuno u pravu i to je tuzna cinjenica. Srbija u teskim trenucima nema jednu od svojih najvaznijih institucija s jedne strane zbog poltronstva i nesposobnosti sopstvenog rukovodstva i s druge strane zbog svih nas koji to ravnodusno posmatramo. Hvala gospodinu Kresticu na javno izgovorenoj reci s nadom da se nece sve zavrsiti guranjem pod tepih.
Марина пензионер
Академија се уопште не чује када је у питању очување спског језика и писма. Није јој то једини задатак, али спада међу веома, веома важне. Не може Академија директно да утиче на називе фирми, рекламе, званична документа писана латиницом, постепено преовладавање енглеског језика у називима фирми и свакодневном говору ( Constructing engineering Pero Perić - мије ли то и смешно и жалосно_!), али може да врши притисак на Владу и на јавност. На Владу да донесе и спроведе, ако се у овој земљи иједан пропис спроводи, пропис којим, на пример, бар домаћа предузећа и продавнице морају имати и назив исписан ћирилицом, а другии може ако хоће и на свахилију.Нажалост, језик највише кваре интелектуалци слепо преузимајући енглеске речи из литературе на енглеском. Тако смо добили едукацију, курикулум, си ви итд, а да и не говорим шта се догађа у професиолектима. Зато нам у Академији наука и уметности треба неко енергичнији и бар мало више патротскији.
Ljiljana Mатановић
Хвала Вам, господине Крестићу. Утешнио је да знамо да још има умних људи којима није једина вредност сопствени статус и сопствени џеп. Не сумњам да Хајдин с правом очекује да настави са маргинализовањем наше водеће институције. Очигледно добро зна да и тамо, на жалост овог народа, преовладавају погодни који не би да се замерају власти, макар шта било у питању. Тужно и ружно. Ви, поштовани Крестићу покушавате да спасите образ и част Академије. На академицима је да Вас следе или да наставе да живе са свешћу да су сопствени бољитак ставили испред интереса свог народа. Ако је то на жалост постало правило за дневне политичаре, не би смело да буде и за бесмртнике. Надам се да ће их Ваше речи и њихова савест, и за њихово добро и добро и њихових потомака, пробудити и нагнати да размисле пре него што гласају
Milica Petrović
Čovek samo može da bude zgrožen činjenicom da u SANU vlada nerazum, detinjasto ponašanje, krajnje sebično i štetno. Ali, nisu oni krivi. Krivi su oni koji im to dozvoljavaju. Našim novcem. Mi ih plaćamo da budu takvi. Uzmimo za primer samo jednu činjenicu.Tvrdoglavo insistiranje i inaćenje SANU da se i dalje štampa rečnik srpskog jezika pod nazivom "srpskohrvatski"dokazuje da se ovde radi o podizanju spomenika jednoj ličnosti, i da se ne prizna, iz njima znanih razloga,da je propala jedna ideja da se srpski jezik pretvori u srpskohrvatski(što je ranije bilo moguće po komunističkom diktatu drugova). Za sto, dvesta, hiljadu godina, dok postoje Srbi kao narod, jezik će biti i zvati se srpski. Ovaj spomenik će biti uzaludan i smešan, kao dokaz da se pokušalo preglasavanjem u SANU izmeniti naziv jezika jednog naroda. Ali, ponavljam, nisu oni krivi. Oni samo neometano rade svoj prljavi posao.I za to su dobro plaćeni, od strane države.
sramotno .
"Дејство Крестићевог излагања најбоље ће се видети на предстојећој изборној Скупштини САНУ". Pa sta mislite da ste ovakvom izjavom postigli, gospodine Hajdin? Mozda mislite da ste se ophodili dostojanstveno, ali ja vam tvrdim da je u pitanju sasvim suprotno. Vi ste na ozbiljne primedbe odgovorili sa 'koga izaberu on je u pravi', sto pokazuje da vas ovako ozbiljne i sudbonosne stvari uoste ne zanimaju! To je sramotno i krajnje nedostojanstveno za ijednog coveka, a kamo li predsednika akademije! Sramotno! Ovakva bezosecajnost i nemar odgovornih su izvor svih nasih muka. Postigli ste vi dosta, ali samo da bi sebi i akademicima obezbedili udobniju fotelju. Sto se tice glavne misije vase (nase) ustanove, a to nije da akademicima obezbedi udoban zivot, vec da bude svetionik svom narodu, vi ste u potpunosti propali. Akademiji ste oduzeli glas, i ona je sada nista vise nego zajednica kademika nezainteresovanih za zemlju sbog koje postoje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja