subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 21.03.2011. u 22:00 Jovo Bakić

Humanitarne katastrofe, politika i čovečnost

Čovečanstvo se kroz istoriju često suočavalo s humanitarnim katastrofama. Trenutno ljudi koji nikome ništa skrivili nisu pate u Japanu pred udarima sila prirode. Zemljotres i cunami u smrt povukoše više od 20.000 ljudi. Istovremeno, jedna nuklearka nije mogla izdržati snagu zemljotresa koji je, čak, i za japanske standarde bio prejak, pa je došlo do uvećane radijacije. Tako je jedna kultura vrednih ljudi doživela snažan udarac, a mi u Srbiji koje su japanski poreski obveznici čistog srca pomagali u nevolji, jer nije tu bilo ni političkog, a nažalost ni ekonomskog interesa, moramo blagodarno uzvratiti i iskreno saučestvovati u njihovoj patnji. Valja i materijalno pomoći; koliko ko može. Naposletku, protivnici gradnje nuklearki su u pravu, jer ako one među preciznim Japancima mogu dovesti do ovakvih ishoda, onda ovdašnje javašlije ne smeju na njih ni pomisliti.

Druga današnja humanitarna katastrofa izazvana je građanskim ratom u Libiji i, u još većoj meri, odgovorom najmoćnijih država na svetu na njega. Vođ Libijske Džamahirije svakako nije uzoran državnik, jer radi se o autoritarcu koji vlada više od četiri decenije. Pa ipak, samo ga građani Libije mogu legitimno smeniti, a svaki takav pokušaj sa strane biće nužno nelegitiman. Izgovor za bombardovanje Libije, tj. sprečavanje humanitarne katastrofe i terorisanja sopstvenih građana, nije niukoliko ubedljiv, jer blagodareći sankcijama i bombardovanju bolnicama već nedostaju osnovni lekovi. Do bombardovanja je došlo tek kada je postalo jasno da će pukovnik Gadafi povratiti kontrolu nad celom zemljom i tako okončati sukob. Zvanična Francuska se tad dosetila da prizna pobunjeničku vladu koja kontroliše naftom bogati istok zemlje. U naftnom grmu i leži zec, jer predsednik Sarkozi i premijer Italije Berluskoni, koji nekoć primahu novac za predizbornu kampanju i poslovahu sa Gadafijem, sada se dosetiše da treba menjati partnera, pa i po cenu podele Libije. Može se upotrebiti sila, jer ko još podržava omraženog Gadafija? Satanizovani autoritarni vođ slabe zemlje predstavlja idealnu metu za novo pokazivanje mišica NATO. Trenutno se ne razmišlja da li će se podržati neki novi libijski Hašim Tači ili Osama bin Laden već je samo važno da se Francuska i Velika Britanija nekažnjeno prisete imperijalne moći, a SAD još jednom potvrde da bez njih nijedna vojna akcija kažnjavanja ne može proći. Barak Obama će tako zadovoljiti „liberalne intervencioniste” i vojno-industrijski kompleks koji periodično mora da se oslobađa starih i isprobava nova sredstva uništavanja ljudi i materijalnih dobara.

Libijskim civilima Srbija nažalost ne može pomoći, a Gadafiju ni ne treba pomagati. Mogle su im pomoći Rusija i Kina, ali nisu. Bile su uzdržane u Savetu bezbednosti. Pustile su niz vodu Gadafija kao nekad Miloševića. Problem je, međutim, što su uz prljavu vodu iz korita izbacile i dete. Tvrde sada da „žale” zbog nečovečnih akcija zvanične Francuske i pratilaca. Teško je zamisliti veće licemerje. U stvari, ovonedeljni gost Srbije želi pristupnicu Svetskoj trgovinskoj organizaciji do kraja ove godine. Veto bi, možda, pokvario izglede Rusije za članstvo, pa je ovako napravljena unosna trgovina na račun libijskih civila. Valja se nadati da vlast Srbije neće praviti slične trgovine, kakva je bila prodaja NIS-a u bescenje, sa omiljenim gostom.

No, kakva će biti reakcija građana „koalicije pet zemalja” koje učestvuju u zlostavljanju jedne nemoćne države? Zar je moguće da se deo građana najmoćnijih država neće pobuniti protiv njihove kolosalne zloupotrebe moći? Zar je potrebno da i „naši” masovno ginu, pa tek onda da se podigne glas protiv imperijalističkih instikata oligarhija u Parizu i Londonu? Ako je Evropska unija u ovom trenu sluga NATO-a i imperijalističkih nastojanja oligarhija, da li je moguće političko povezivanje protivnika „novog militarističkog humanizma” u njoj samoj i van nje? Da li ima liberala koji će biti protiv „novog liberalnog imperijalizma i intervencionizma”? Nije sporno da Srbija treba da se trudi da postane deo EU, jer izolacija ili vera u bliže političke veze s Rusijom za Srbiju su pogubne, ali ključno je pitanje kakvu će prirodu EU imati? Bilo bi isuviše žalosno da EU bude tek još jedna u nizu imperija u istoriji, a još žalosnije da Srbija učestvuje u takvom preduzeću. Razume se, ona je preslaba da se tome sama suprotstavi, ali bi morala nalaziti primerno društvo u samoj EU. Putokaz je jasan: čovečnost je vrhovno načelo uprkos njegove zloupotrebe u političkoj praksi. Sa ljudima u nevolji valja saosećati, protiv zloupotrebe moći a za ravnopravnost i pravdu se boriti.

docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari12
0f261
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan K.
Вођ Либијске Џамахирије свакако није узоран државник, јер ради се о ауторитарцу који влада више од четири деценије. - Vasa osuda pokazuje neznanje libijske istorije i kulture. Libija je slabo integrirana, bazirana na krhkim vezama izmedju velikog broja plemena, a ti plemenski odnosi su 100% zasnovani na licnim vezama. King idris je lovom od nafte nagradjivao plemena iz kojih je poticao, dok je Gadafi nakon puca uspostavio siroku ravnopravnost. Odmah nakon puca Zapad je stavio zemlju pod embargom. U tim okolnostima, ono sto je bilo postignuto nije malo, a poslednjih godina modernizacija ekonomije i obrazovanja su uveliko u toku.
Srbin Antievropljanin
Srbija nije evropska zemlja po mnogim merilima. Jedno od osnovnih je to da svoj suverenitet brani iskljucivo diplomatskim sredstvima dok Evropa bombama resava gradjanske sukobe u zemljama na drugim kontinentima. Dosta prodavanja magle sa evropskim vrednostima!
Kuvar Brodski
Hvala Miko, mene to najvise zanima jer se tu krije izlaz iz ovog globalnog ludila. Samo grdjani SAD, VB i FRA mogu da zustave svoje pomahnitale vlade. Ovaj tekst g. Bakica dokazuje da i medju EUfilima ima samokriticke misli. Bravo za Jovu, zdrava atmosfera u drustvu se stvara forsiranjem istine.
Гоца Сликарка
О господине Јово диван чланак, први пут да се слажем са Вама само у другом делу сте мало претерали, ако су Руси први пут урадили нешто из свог инетерса не треба баш толико да се куде и одмах ми њима да враћамо као нешто, јесте да није лепо то што су урадили али можда ће касније бити много боље.
Mika Peric
dobar tekst. Ali, koliko mogu da primetim, yapadni mediji najvise propagiraju bojno resenje i veoma su ponosni na svoje momke. A ni nekakvih naznaka ulicnih protesta nema. Eto, toliko iz prve ruke ako nekoga interesuje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja