četvrtak, 17.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Libija i međunarodno pravo

Danas se navršava dvanaest godina od početka napada NATO-a na našu zemlju. U isto vreme prinuđeni smo da posmatramo kako se gotovo identičan scenario ponavlja u jednoj drugoj zemlji koja je danas ne samo gurnuta u građanski rat već se monstruozno razara napadima iz vazduha i krstarećim projektilima. Lično nemam nimalo simpatija za Gadafija kao što ga onomad nisam imao za Miloševića. Oni su u toj igri takođe sredstvo, puki povod za sprovođenje preciznih geopolitičkih i strateških ciljeva velikih zapadnih zemalja. Ali imam puno simpatija za nesrećni narod kome se razara zemlja i koji danas gine zbog potrebe velikih zapadnih sila da konačno i fizički ovladaju prebogatim naftnim poljima na istočnom delu Libije. Nisu se slučajno Romel i Montgomeri tako krvavo borili upravo oko Bengazija.

Pre pet godina upravo je ,,Politika” objavila prevod izvanredne knjige Stivena Kinzera „Svrgavanja”. U njoj su veoma precizno sa dovoljno dokumentovanih izvora rekonstruisani najznačajniji pučevi, vojni udari i drugi oblici smene legalnih vlasti koje su SAD sprovodile u poslednjih 120 godina. Scenario je zaista uvek isti od Filipina do Gvatemale. Suština je da se na sve načine iskonstruiše neka vrsta unutrašnje nestabilnosti. Najvažnije je da se stvori makar i privid opozicije koja se legitimiše kao navodno demokratska i autentična, da bi ona uputila „legitimni” poziv strancima da intervenišu i zaštite ljudska prava, demokratiju, spreče humanitarnu katastrofu itd. Operacija se po pravilu završava smenom pa čak i fizičkom eliminacijom nepodobnih lidera i njihovih režima kako bi se postavili „ljudi od poverenja”, koji omogućuju da se debelo naplate troškovi intervencija.

Najupečatljiviji deo čitave priče su licemerna opravdanja kojima se ovakve akcije navodno legitimišu. Na neki čudan način zapadnim liderima ne smetaju brutalna kršenja elementarnih humanitarnih prava u Saudijskoj Arabiji, kao što im ni Mubarakova diktatura doskoro nije bila problematična. Fascinantno je kako se Milošević, Husein, Somoza i drugi preko noći od garanta mira i stabilnosti pretvaraju u kasapine i brutalne kršitelje ljudskih prava. Globalni mediji su, po pravilu, prethodnice krstarećih raketa. Pre nekoliko godina kad je Gadafi prihvatio da preuzme odgovornost za ,,slučaj Lokerbi” i da obešteti žrtve postao je vrlo poželjan poslovan partner. No to očigledno nije bilo dovoljno. Kako raste globalna glad za energentima (čemu i dalje najviše doprinose neutoljivi kineski zahtevi), jedini način da se na nesigurnom svetskom tržištu obezbedi njihov dotok jeste fizičko ovladavanje prostorom na kome se oni nalaze. Tako postaje razumljivije kako se snage koje su podigle vojni ustanak nazivaju „demonstrantima” i predstavljaju se kao goloruki i nezaštićeni.

Ono što je novost u slučaju Libije jeste krajnje kontroverzna rezolucija Saveta bezbednosti UN iz koje se izvlači mandat za vojnu intervenciju. Mnogi komentatori naglašavaju da je reč o daljoj eroziji međunarodnog pravnog poretka. Rezolucija 1973 polako postavlja presedan za svaku buduću vojnu intervenciju a da se pri tome ne precizira ko je taj ko ima pravo i ko treba da je sprovede. Bez obzira na to što Obamina administracija u prvi plan ističe Francuze i Britance, svima je jasno da je ovo nastavak klintonovsko-bušovske politike intervencija u ime navodno viših ciljeva.

Najzanimljivije pitanje jesu motivi stalnih članica Saveta bezbednosti koje su ostale uzdržane iako su imale mogućnost da ulože veto. Kina, koja je to nedavno uradila u slučaju zapadnih pritisaka na Zimbabve, demonstrirala je čvrsto poštovanje hantingtonovske paradigme o nemešanju u ono što vidi kao domen interesa Zapada. Kao što se kineski sudija razboleo pa nije glasao prilikom donošenja odluke Međunarodnog suda pravde o Kosmetu, tako se kineska država uzdržava od dešavanja u čitavom ovom pojasu koji Zapad doživljava kao svoju tradicionalnu sferu kontrole. Kad je međutim u pitanju crna Afrika u koju je Kina ušla sa ogromnim investicijama u energetiku, infrastrukturu i prijateljstvo sa lokalnim liderima, stvari stoje drugačije.

Zanimljivo je i ponašanje Rusije. Ne ulažući veto dopustila je stvaranje presedana koji bi u hipotetičkoj situaciji mogao i nju da ugrozi na području Kavkaza. Naknadna Putinova oštra osuda intervencije deluje vrlo neuverljivo ako se zna da Rusi nisu iskoristili mehanizam da se to spreči ili makar učini nelegalnim. No, cene nafte strašno skaču, čime se dodatno puni ruski budžet, pa je kratkoročna perspektiva izgleda nadvladala principe. Uz to, Rusija takođe postaje sve suvereniji kontrolor svoje sfere interesa, što je u slučaju Gruzije i demonstrirano. I tu je politika bila iznad normi međunarodnog prava.

viši naučni saradnik Instituta za evropske studije

Komеntari14
cf282
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja