nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:07

Turistički prsten na sat od kruga „dvojke”

subota, 26.03.2011. u 22:00
Фото Туристичко друштво Гроцка

Gde Beograđani mogu da provedu vikend za male pare? Jedan od odgovora glasi – u predgrađu. Manastiri, šume, salaši, jezera, planine samo su neke od destinacija u obodnim prestoničkim opštinama gde može da se ode na dan ili dva. A u budućnosti, ako se prigradske lokalne samouprave potrude, rasuti biseri mogli bi da se pretvore u turističku ogrlicu.

Kako bi „ivicu” prestonice učinilo vidljivim na turističkoj mapi Beograda, Turističko društvo Grocka započelo je pre pet godina projekat „Beogradska izletišta”, kako bi promovisalo destinacije za odmor koje su udaljene manje od 60 kilometara od centra grada.

Perica Luković, „spiritus movens” ovog poduhvata, rodonačelnik je ideje o predgrađima koja bi, uz ulaganja, mogla da postanu pravi raj za „vikend-putnike”.

– Kada se pomenu izletišta, većina sugrađana pomisli na Adu Ciganliju, Košutnjak, Zvezdarsku šumu... Takva predstava je pogrešna jer je reč o park-šumama u centru grada, namenjenim prvenstveno za šetnju i rekreaciju. Prava izletišta su van glavnih gradskih „arterija”, poput dunavske obale Grocke ili šume Zabran u Obrenovcu – govori Luković.

U dugoročnoj strategiji Beograda do 2018. predviđene su tri „krovne turističke institucije”: osim Turističke organizacije Beograda, postojala bi agencija koja bi se bavila ulaganjem i profitom u potencijale, a treću grupu činile bi „filijale” TOB-a na nivou opština, koje bi afirmisale lokalne destinacije. Problem je što niko nije zainteresovan da investira u turizam, kaže Luković i navodi primer zapuštenog izletišta na jezeru Trešnja.

– Tamo postoji hotel koji je izgoreo pre više od deset godina, a još nije definisano čije je to vlasništvo. Takođe, jezerska voda zahteva hitno čišćenje. Neiskorišćenih potencijala oko šireg centra Beograda ima još mnogo, a tako će i ostati dok opštine ne prepoznaju turizam kao mogućnost da zarade – objašnjava Luković.

U prilog ovoj tvrdnji navodi Kosmaj, za koji smatra da ima potencijal da bude atraktivniji od Avale.

– Na Avali postoji samo toranj i hotel, a Kosmaj ima manastir Tresije i crkvu Pavlovac, tu su i ostaci manastira Kasteljan. Tu su i dva stara rudnika, još iz rimskog doba. Na planini postoji čak deset bazena u mahom privatnim ugostiteljskim objektima. Problem je što sva tri tamošnja odmarališta, EPS-ovo, „Pošta Srbije” ihotel „Red star” – ne rade. Jedini restoran isuviše je mali za sve koji dolaze. Tužno je zimi gledati roditelje koji dolaze sa decom na sankama, a nemaju gde da sednu i popiju čaj – ističe Luković i navodi da je ključna poteškoća u tome što Kosmaj pripada dvema opštinama, Mladenovcu i Sopotu.

Dok pomenute lokalne samouprave ne razmrse „pogranične probleme” i odreše svoju ili kesu nekog ambicioznog investitora, poklonicima turizma nadomak grada preostaju Lazarevac, Obrenovac, Surčin ili Barajevo. Ova mesta odavno nisu sinonim za ugljenu prašinu, dim iz termoelektrana, zaštićene svedoke ili kotrljajuće ležajeve...

Dimitrije Bukvić

-----------------------------------------------------------

Istorijsko selo u porti crkve

Barajevo, gde je jedina „znamenitost” dugo bila „Industrija kotrljajućih ležajeva”, uskoro će se podičiti istorijskim selom u porti crkve u Vraniću.

U dvorište hrama uskoro će – kamen po kamen, odnosno gredu po gredu – biti premeštene sve stare kuće, ambari i čatrlje iz ovog kraja. Zajedno sa arheološkim nalazima još iz rimskog doba koji se čuvaju u hramu, etnorestoranom „Zornića kuća” i obližnjim jezerom Duboki potok čije je uređivanje u toku, i ovaj deo prestonice mogao bi da privuče posetioce. A smeštajni kapaciteti su duž čitave Ibarske magistrale.

-----------------------------------------------------------

Od rudarskih kopova do vajarskog parka

Kopovi „Kolubare” prva su asocijacija kada se pomene Lazarevac, a ovaj gradić je upravo zahvaljujući rudarskom basenu „viđen” kao srpska prestonica industrijskog turizma.

Zbog manjka smeštajnih kapaciteta, gradić na Kolubari je pogodnija destinacija za izlet od ujutru do uveče. U centru je Crkva svetog Dimitrija u kojoj je spomen-kosturnica, gde su zajedno sahranjeni ostaci srpskih i austrougarskih vojnika iz Prvog svetskog rata. Nedaleko od hrama je Moderna galerija sa vrednom zbirkom slika, kao i Centar za kulturu. U blizini je i Kamengrad, park koji krase radovi čuvenog vajara naivca Bogosava Živkovića. I oko Lazarevca ima zanimljivih sadržaja – crkve brvnare, manastir Ćalije, Vrače brdo gde je poginuo Dimitrije Tucović...

-----------------------------------------------------------

Obrenovačke šume i topla voda

Na obrenovačkoj obali Save je šuma Zabran, do koje može da se dođe čamcem, jer postoji pristan. U šumi su uređene trim-staze i mesta za roštilj. Ni hotel „Obrenovac”, oko kojeg su termalni izvori, nije daleko od Zabrana. Od sadržaja u okolini najzanimljivije je etnodvorište u selu Skela, u kojem postoji i mini zoo-vrt.

-----------------------------------------------------------

Turizam se razgranao iz Bojčinske šume

Surčin, koji je do pre neku godinu bio poznatiji po industrijskim pogonima i kriminalnim klanovima, sada je perjanica turizma u konkurenciji obodnih opština.

Baza koju su činile Bojčinska šuma sa zemunicama i manastir Fenek u međuvremenu je dobila nadgradnju u vidu nautičkog sela, tu je i salaš „Stremen” u Jakovu, a sama šuma je bogatija za etnorestoran „Bojčinska koleba” i pozornicu na otvorenom, na kojoj se čitavog leta održava kulturni program.


Komentari2
13963
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

alternativa nema evropu
sjajan clanak, pun pogodak! trebalo bi vise pisati ova ovakvim stvarima.
dragan gligorijević
Odličan tekst,sve pohvale autoru.Sacen International,Međunarodni centar za razvoj turizma godinama pokušava da ubedi graske vlasti u turističke potencijale koje ima Beograd u svom okruženju i razvoj istih.Turistička ponuda prestonice ne samo da bi bila bogatija nego bi povećala broj zaposlenih i odličnu zaradu.Posebno bi se poboljšao životni standard i ubrzao razvoj prigradskih opština.Spremni smo da pomognemo graskoj vladi i opštinskim u realizaciji projekta bržeg razvoja izletničkog turizma.Ako dodamo da se u tim opštinama mogu razvijati još agrarni turizam,održivi i eko kao i sporski onda smo svi na dobitku.Problem je u lošoj putnoj mreži kao i nedostatak razvojne banke i posebnih fondova za razvoj i unapređenje ugostiteljstva i turizma.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja