utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.03.2011. u 22:00 Krunoslav Subotić

Nuklearke na preispitivanju

U trenutku nuklearnog uzleta s 442 reaktora ukupne snage 375.000 megavata (Mw) u poslu i 65 reaktora ukupne snage 63.000 megavata u izgradnji, stigla je vest iz Japana da se šteti od 300 milijardi dolara (sedam odsto nacionalnog dohotka), izazvanoj zemljotresom, zbog pratećeg akcidenta na nuklearnoj elektrani „Fukušima”, pridružio već preživljavani strah od nuklearne katastrofe.

Zaustavljen je reaktor, napajanje rashlađivača reaktorskog jezgra prebačeno je na rezervne dizel-pumpe. Kroz sat vremena, međutim, osam metara visoki talas (cunami) ispostavio račun za takoreći trivijalni propust projekta sigurnosti, koji pre četrdesetak godina niko nije predvideo –dizel-pumpe smeštene u podrumu smesta su izbačene iz dalje igre.

Toplota iz nuklearnog raspada proizvoda fisije nastavila je da raste posle zaustavljanja reaktora, sprečavajući hlađenje. Tako je nastao natpritisak vodene pare koja tada ispuštena iz reaktorskog kotla. Ali izdvojio se vodonični gas koji je u dodiru s kiseonikom izazvao seriju eksplozija. Razorena je zgrada, radioaktivni sadržaj je u znatnoj meri iscureo.

Fukušima izdržala

Osim „Černobilja”, koliko je poznato, nijedan nuklearni akcident, pa ni ovaj, nije odneo ljudske živote i ne čini se da će „japanski sindrom”bitno promeniti nuklearne planove civilizacije koju, zbog ogromnog priraštaja stanovništva, počinju da more Maltusove prognoze. Jedan kilogram nuklearnog goriva daje energiju koliko tri miliona kilograma uglja!

Standardi gradnje nuklearnih postrojenja su u „Fukušimi”, izgleda, položili ispit. Nedaće je proizvela neizbežna složenost. Većina reaktora koji se danas koriste su PWR i BWR tipa.

Prvi koriste sud pod pritiskom koji sadrži: nuklearno gorivo, kontrolne šipke, moderator i rashlađivač u vidu nužno pregrejane radioaktivne vode pod pritiskom, koja prolaskom kroz parni generator zagreva vodu sekundarnog neradioaktivnog kruga i tako stvara paru za pokretanje turbine. Većina današnjih su ovog tipa.

Drugi su slični prvima, ali nemaju parni generator: voda ključa i stvara paru za pokretanje turbine u samom reaktorskom sudu. Time postižu višu temperaturu i stabilnost.

Prema načinu izvedbe, današnji reaktori se dele na tri generacije, od kojih je prva izvan upotrebe.

Posle akcidenata s PRW reaktorima u „Fukušimi” ništa više neće biti kao ranije.

Četvrta generacija

Zabraniće se, pre svega, izgradnja nuklearnih elektrana na trusnim područjima iznad osam stepeni Rihterove skale, a pre planiranih produženja licenci sa 40 na 60 godina korišćenja strogo će se preispitati protokoli sigurnosti dve najbrojnije grupe reaktora: starosti 20-30 i 30-40 godina. Na preispitivanju će se, najpre, naći mogući efekti starosti elektrana. Očekuje se postepeno isključenje reaktora druge generacije.

Upotreba 11 preostalih RBMK reaktora, černobiljskog tipa, čije su odlike (korišćenje lake vode i osnovnog goriva od prirodnog uranijuma), i pored unapređenja bezbednosti „Kozloduja” (Bugarska) i „Ignaline” (Litvanija), biće uskoro privedena kraju. Ali to ne mora biti slučaj s teškovodnim pandanima – reaktorima „kandu”tipa, koji kao gorivo koriste prirodni (a ne obogaćeni) uranijuma i torijum.

U kategoriji korisnika prirodnog goriva u prvi plan će izbiti LMFBR brider reaktori, hlađeni tečnim metalom, koji ne poseduju moderator, koriste direktno brze fisione neutrone i proizvode više goriva nego što troše. Obično se hlade tečnim natrijumom.

Gasom hlađeni reaktori imaju veoma visoki stepen termalne efikasnosti u poređenju sa PWR, zbog viših operativnih temperatura. Koriste grafitne moderatore i ugljen-dioksid za hlađenje jezgra. Upotrebljavaće se naročito za desalinizaciju morske vode i proizvodnju vodonika.

Korišćenje tečnog olova kao rashlađivača obezbeđuje odličnu zaštitu od zračenja i dozvoljavaju visoke operativne temperature. Ruske podmornice ga koriste za pogon koji predstavlja najbliži prototip reaktora četvrte generacije.

Reaktori četvrte generacije su u razvoju i na tržištu se očekuju početkom treće decenije. Povećaće stepen nuklearne sigurnosti, smanjiće nuklearni otpad, koristiće prirodno gorivo i sniziće cenu izgradnje i održavanja.

*Naučni savetnik u „Vinči”


Komеntari0
5bd23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja