petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.03.2011. u 22:00

Ljudska greška u „Fukušimi”

I u „Fukušimi” je zgrešio čovek, ali znatno ranije. Postavio je dizel-agregate u prizemlju i iznenadni morski talas ih je potopio i onesposobio. Ostalo ste, nadamo se, već čitali.
U kakvom su stanju nuklearne elektrane koje okružuju Srbiju, koliku pretnju predstavljaju, hoće li nas ugroziti zračenje iz Japana, kada će naša zemlja izgraditi trajno odlagalište za nuklearni otpad? Na ova i još neka pitanja za odgovore smo se obratili dr Iliji Plećašu, naučnom savetniku i nekadašnjem generalnom direktoru Nuklearnog instituta „Vinča”, vrhunskom stručnjaku za radioaktivni otpad i zračenje.

Kakve posledice očekuju naše stanovništvo posle udesa u „Fukušimi”? Zna li se konačan učinak velike nesreće u „Černobilju”?

S obzirom na to da je prošlo više od dve sedmice od početka udesa u „Fukušimi”, treba očekivati da Institut „Vinča” i druge naučne ustanove uskoro registruju radioaktivne čestice iz Japana. Ovi radionuklidi, u vazduhu i možda tlu, moći će da se izmere na našim prostorima, bez obzira na veliku udaljenost. Imajući u vidu iskustvo s najvećom nuklearnom katastrofom, 1986. u „Černobilju”, pretpostavljam da će opasnost od kontaminacije u Srbiji biti veoma mala, takoreći zanemarljiva.

Pre 25 godina moje starije kolege u „Vinči” jedine su u svetu detektovale izvesne „fisione tragove” u vazduhu, što je prijavljeno Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) u Beču. Posle nekoliko dana ispostavilo se da je u Indiji, 4.500 kilometara daleko od nas, izvršena tajna proba nuklearne bombe!

U kakvom su stanju nuklearke u susednim zemljama? Koliko ih često Međunarodna atomska agencija nadgleda?

Poznato je da je na rastojanju od 500-600 kilometara od granice Srbije u pogonu 18 nuklearnih elektrana (Slovenija, Mađarska, Češka, Slovačka, Bugarska, Rumunija). IAEA ih redovno kontroliše, zato mislim da su u dobrom stanju. U slučaju Fukušime, prema mom mišljenju, krivac je čovek. Nuklearne elektrane u Japanu projektovane su za, čak, 10 stepeni Rihtera, tako da nisu stradale od zemljotresa. Ljudi su zaboravili na cunamije, pa su dizel-agregati u prizemlju bili potopljeni (kažu da je talas premašio deset metara) i pumpe za hlađenje reaktora su ostale bez struje. Bez obzira na savršenost tehnike, čak i u 21. veku je čovek presudan.

Kojem pokolenju i vrsti pripadaju ti reaktori? Kada su napravljeni?

Osim slovenačko-hrvatske nuklearne elektrane u Krškom (američki „Vestinghaus”) i „Černe vode” u Rumuniji (kanadski „Kandu”), ostale su ruskog porekla i stare su više od 25-30 godina. S obzirom na to da je prosečan vek 40-45 godina, uz višestruke remonte, one se polako približavaju kraju radnog veka.

Da li su doterivani nakon „Černobilja”? Koliko su u međuvremenu pooštreni uslovi korišćenja?
Svaka nuklearka jednom godišnje ima detaljan remont koji traje najmanje dva meseca, a nakon izvesnog broja godina – zavisno od stručnog mišljenja IAEA, izvodi se detaljan višemesečni remont. Naši stručnjaci iz „Vinče” godinama su uspešno učestvovali u delu remonta „Krškog” (zaštita od zračenja i provera radioaktivnog otpada). Sada su gotovo svi u penziji.

„Kozloduj” u Bugarskoj nam je ostao u najgorem sećanju. Kakve su kvarove i otkaze do sada pretrpele NE?

Poznato je da su u „Kozloduju” zatvoreni prvi, najstariji reaktori. Koliko mi je poznato, nisu zadovoljili stroge međunarodne propise i izgubili su dozvolu IAEA.

Mora li Srbija da gradi nuklearku? Ko će to odlučiti?

To je veoma teško pitanje. Prvo, na snazi je moratorijum na izgradnju do 2015. koji bi morao da se ukine. Drugo, najmanja nuklearna elektrana košta pet milijardi evra, što je za Srbiju u ovom trenutku previše. Treće, pripreme za gradnju nakon prethodnih studija, tendera i svega što sledi pre započinjanja izgradnje traju 8-10 godina za zemlje sa iskustvom u nuklearnom programu, što bi za Srbiju značilo, najmanje, 14 godina!

Smatram da je nuklearna energija jedina realna budućnost za ceo svet u sledećih 50-100 godina, čak i za nekoliko budućih vekova, jer se smanjuju količine nafte i uglja, a pogotovo što preostale nisu ravnomerno raspodeljene! Sunčeva energija, vetar i biomasa su izvanredne i čiste tehnologije, ali dopunske, s najviše jednim procentom udela. Spomenimo hidroenergiju, ali pogodnih reka nema mnogo, da ne prizivamo u sećanje velike nesreće zbog rušenja brana u Italiji, Brazilu i Indiji. Nije čudo što Francuska ima 57 nuklearki jer nema dovoljno ni uglja, ni nafte, ni pogodnih reka.

Srbiji će nedostajati energija, zato ona mora da preispita svoju energetsku budućnost na duži rok, a ne samo za mandat jedne do dve sledeće vlade. Navešću čuvenu rečenicu slavnog Alberta Ajnštajna koja, u slobodnom prevodu, glasi : „O budućnosti nuklearne energije treba raspravljati javno, ali odluke moraju doneti stručnjaci...”

Kada će biti izgrađeno trajno odlagalište radioaktivnog otpada u nas? Šta se sve čuva u privremenom u „Vinči”?

Prošle godine započeta je studija koja treba da prouči moguće lokacije za konačno odlaganje jer je nedopustivo da se sav radioaktivni otpad nalazi u „Vinči” na samo 14 kilometara od Beograda. A on potiče iz našeg reaktora, drugih istraživanja, industrije, medicine... Kao što znate, uspešno smo uklonili osiromašeni uranijum sa svih mesta u južnoj Srbiji i sada ga čuvamo nadomak najnaseljenijeg grada!

Svuda u svetu trajno odlagalište je udaljeno od naselja. Nadam se da ćemo što pre početi projektovanje, jer u ovoj oblasti raspolažemo domaćim znanjem i višegodišnjim iskustvom. U toku mojeg radnog veka promenilo se 7-8 ministara za nauku. Svakome sam predložio da izgradimo konačno odlagalište, i svaki mi je odgovorio: „Odlično!”

Stanko Stojiljković

 

Komеntari0
52120
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja