Jedinica za merenje aktivnosti jeste bekerel (Bq=1/s)), a odgovara jednom nuklearnom raspadu u sekundi. U nuklearnom raspadu se, inače, emitujejonizujuće alfa, beta ili gama zračenje određene energije, a odlikuje ga jezgro koje se raspada. Pomenutu energiju upija (apsorbuje) svaka radiološka prepreka.

Jedinica apsorbovane doze zračenja jeste grej (Gy =J/kg ili džul/kg). Oštećenja ljudskog tkiva se razlikuju prema vrstama jonizujućeg zračenja. Zbog toga se apsorbovana doza množi telesnom težinom da bi se odredio učinak na zdravlje. Takva veličina se naziva ekvivalentna doza. Ekvivalentna doza pojedinačnih organa se potom množi s težinskim činiocem tkiva, čime se određuje radijaciona osetljivost organa. I taj zbir se zove efektivna doza. Jedinica je opet J/kg, ali se ovog puta naziva sivert (Sv=J/kg), za razliku od apsorbovane doze koja se izražava u grejima.

Radijacioni standardi postavljaju zahteve licima izloženim zračenju u poslu, a države su odgovorna za poštovanje. Normalna ekspozicija je ona koja ne prelazi propisanu graničnu dozu za dati slučaj. Primeri:

Štetnim se smatra profesionalna ekspozicija aktivnosti radona na nivou koncentracije veće od 1.000 bekerela po kubnom metru (Bq/m³).

Nije dozvoljena profesionalna ekspozicija zračenju veća od 20 milisiverta godišnje (mSv/godina) u toku petuzastopnih godina ili 50 milisiverta u jednoj.

Studenti i učenici u dobu od 16. do 18. godine tokom obučavanja ne smeju primiti efektivne doze veće od šest milisiverta godišnje.

Povišena aktivnost u odnosu na prirodnu do 100 puta ostaje u profesionalno prihvatljivim granicama zdravstvenog rizika. Učinak doze je kumulativan, tako da ekspozicije zračenju jačem od prirodnog (na primer, 1.000 puta u jednom danu), iziskuje izbegavanje izlaganja zračenju sledećih deset dana.

Krunoslav Subotić