sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Srpkinja planetolovac

Autor: Stanko Stojiljkovićpetak, 01.04.2011. u 22:00
Јасмина Блечић

Jasmina Blečić jedina je Srpkinja lovac na daleke planete. Sa astronomskom družinom čija je članica nedavno je otkrila prvu planetu bogatu ugljenikom, za koju smo na stranicama „Politike” u šali napisali da bi zauvek usrećila žene. Zašto? Zato što bi vasceli dan predano sakupljale dijamante.

Naša sagovornica, koja na Univerzitetu Centralna Florida sprema doktorat, podseća da samo u našoj galaksiji, Mlečnom putu, ima više od 50 milijardi planeta, od kojih 50 miliona mogu biti smeštene u tzv. nastanjivim zonama oko svojih zvezda. A krajnji cilj svih traganja jeste da se negde drugde u kosmosu, izvan Zemlje, pronađe život.

Od malih nogu volela je da noću posmatra zvezdano nebo i da odgoneta svet oko sebe.

Kojim postupkom otkrivate daleke planete koje nisu optički vidljive? Na osnovu čega znate da ste u pravu?

Godine 1992. otkrivene su prve ekstrasolarne planete, 980 svetlosnih godina daleko od nas, a već 1995. prva koja kruži oko zvezde slične našem Suncu, 50 svetlosnih godina od nas. I to je označilo veliki pomak u astronomskim istraživanjima, koja su prerasla u novo polje tzv. ezgzoplanetarnih nauka. Cilj je proučavanje atmosfera i orbitalnih karakteristika zvezda i planeta. Analizom atmosfere stičemo uvid u temperature planete, sastav atmosfere i moguće prisustvo tzv. bioindikatora koji upućuju na postojanje života.

Do danas je potvrđeno više od 500 ekstrasolarnih planeta, a u februaru je najavljeno više od 1.000 novih kandidatkinja, sa 68 sličnih Zemlji. Proučavanje egzoatmosfera ograničeno je na indirektna posmatranja, kroz primarne i sekundarne eklipse (zatamnjenja). Naš tim se, upravo, time bavi koristeći infracrvenu kameru svemirskog teleskopa „Spicer”.

Na šta ukazuje blaga promena zvezdinog sjaja ispred koje nešto prolazi? Kako na osnovu toga procenjujete veličinu, izgled i sastav tela?

Za vreme primarne eklipse planeta prolazi ispred svoje zvezde u odnosu na posmatrača na Zemlji, i tada se uočava opadanje osvetljenosti (približno jedan odsto). To je određeno odnosom veličina zvezde i planete, čime se automatski izračuna koliko je ona velika i na kojem se rastojanju okreće. Prolazeći kroz atmosferu planete, zraci matične zvezde otkrivaju njene odlike i sastav.

U toku sekundarne eklipse planeta prolazi iza zvezde. Ukupno infracrveno zračenje dvojca zvezda-planeta se smanjuje (oko 0,4 odsto), a to direktno otkriva dnevni deo planetarne atmosfere. Primarne i sekundarne eklipse omogućuju da se ustanove orbitalne karakteristike sistema zvezda-planeta (udaljenost, eskcentricitet, prisustvo precesije i slično).

I jedno i drugo dovelo je do začuđujućih saznanja koja su poljuljala dosadašnja shvatanja: planeta toplija od nekih zvezda (Harington, 2007) i prva planeta bogata ugljenikom (Madusudan, 2011).

Zašto ste se opredelili za ovu granu astronomije? S kakvim ste se znanjem otisnuli iz Beograda?

Završila sam fiziku na Beogradskom univerzitetu, pod vođstvom sjajnog profesora i divnog čoveka Ivana Aničina. Astronomija je oduvek bila moja velika ljubav. Za diplomski sam odabrala temu „Kosmično zračenje u magnetosferi Zemlje”, koja mi je otvorila put kojim danas idem. Primljena sam na Univerzitet Centralna Florida i šest meseci pre početka studija ponuđeno mi je da budem istraživač u ekstrasolarnoj grupi kojom rukovodi čuveni Džozef Harington.

Otkuda tolika žurba u traganju za novim svetovima? Nije li glavni razlog što pre pronaći Zemlji sličnu?

Sa uvećanjem moći naših osmatračkih uređaja i sve dubljim pronicanjem u svemir, glad za nečim što je čoveku milenijumima izgledalo tajanstveno i izazovno sve je veća. Da li smo sami? Ima li života negde drugde? U kakvom je obliku? Liči li na naš ili je nama nepojmljiv?

Posle prošlogodišnje objave bakterije koja živi na arseniku u jezeru Mona (Kalifornija), kao oblika života do sada nepoznatog na Zemlji, mikrobiolozi, prirodnjaci i, naposletku, astronomi suočeni su s pitanjem da li biološki život može biti zasnovan na drugačijim principima od dosadašnjih ubeđenja?

Koliko daleko dopiru postojeći osmatrački uređaji – na tlu i nadomak naše planete?

Procenjeno je da naša galaksija ima preko 200 milijardi zvezda, sa više od 50 milijardi planeta, od kojih 50 miliona mogu biti smeštene u tzv. nastanjivim zonama (voda je u tečnom stanju i postoji teoretska mogućnost za razviće života). Mlečni put ima prečnik veći od 100.000 svetlosnih godina, a Sunčev sistem je smešten na oko 26.000 od centra. Postojeći osmatrački uređaji, na Zemlji i u svemiru, vide samo delić tog ogromnog svemirskog prostranstva.

Postupkom astrometrije (izučava kretanja i položaje nebeskih tela) za sada možemo da uočimo planete Jupiterove veličine na udaljenosti do 500 parseka (1 parsek je približno 3,2 svetlosne godine), što će reći do 1.600 svetlosnih godina. Tehnikom radijalnih brzina, kojom se mere brzine zvezde (koristi se Doplerov efekat da bi se opazio blagi pomeraj izazvan prisustvom drugih tela u blizini), vidimo, čak, do 2.000 parseka (6.000 svetlosnih godina).

Kod velikih svemirskih teleskopa (i onih na tlu) daljine zavise od razlučivanja (rezolucija) dva bliska tela na nebu. Svemirski teleskop „Kepler” uočava planete Zemljinog tipa na rastojanju od 600 do 3.000 svetlosnih godina.

A pomoću gravitacionog uvećanja (relativističko iskrivljenje prostorno-vremenskog kontinuuma), kada svetlost udaljene zvezde prolazeći pored vizuelno poravnate zvezde bliže posmatraču stvara efekat sočiva, mogu se otkriti planete van naše galaksije. Do sada bez uspeha.

Koji su to najbitniji uslovi za nastanak života?

Donedavno se verovalo da su sunčeva svetlost i ugljenik ključni. Ima nekoliko razloga zašto se voda smatra neophodnim uslovom. Prvi i osnovni jeste da je ona univerzalni rastvarač: molekuli i jedinjenja se lako rastvaraju i odstranjuju iz rastvora. Voda je, naime, jedini molekul koji je istovremeno i baza i kiselina, čineći prenos elemenata i hranljivih sastojaka veoma delotvornim i lakim. S obzirom na to da joni slobodno postoje, ona je izvanredan elektrolit koji omogućuje mišićima, nervima i mozgu da delaju i razmenjuju informacije.

Drugi razlog je taj što je vodonik najzastupljeniji hemijski element u univerzumu, a kiseonika ima u velikim količinama u supernovama. Teoretska pretpostavka, u najvećoj meri potvrđena, govori da je voda prilično zastupljena u svemiru. Da bi postojala u tečnom stanju, temperature na planeti treba da budu od 0 do 100 Celzijusovih stepeni (između 273 i 373 kelvina). Srednja na Zemlji je oko 15 Celzijusovih stepeni. Područja oko zvezde u kojima se voda nalazi u tečnom stanju nazivaju se naseljive zone.

Svi živi organizmi, kao što je poznato, iziskuju tzv. fundamentalne hemijske elemente, neophodne za biohemijske funkcije, koji se uobičajeno zovu „velikih šest” (BigSix), sa akronimom CHNOPS (ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor), koji udruženo obrazuju nukleinske kiseline, proteine, lipide i većinu žive materije.

U kojoj su meri naši astronomi/naučnici uvaženi u svetu?

Na Zapadu nemaju predrasude prema obrazovanim, darovitim i vrednim ljudima. Milutin Milanković i Nikola Tesla su ovde veoma poznati i često spominjani u studentskim amfiteatrima. U SAD ima nekoliko naših istraživača sa zvanjem profesora u astronomiji i planetarnim naukama, na visoko rangiranim američkim fakultetima, što govori da su podjednako cenjeni kao domaći. Nažalost, u Srbiji se ne ulaže dovoljno u astronomiju, i pored kvalitetnih stručnjaka.

Nameravate li da se ikada vratite?

Jako bih volela da se vratim nakon odbrane doktorata. Srbija je moja zemlja, nigde nije kao kod kuće. Svake godine dolazim. Pričinilo bi mi veliko zadovoljstvo da se uključim u program proučavanja ekstrasolarnih planeta, ako postoji. Naše škole daju veliko teorijsko znanje, ali su izgledi za nastavak istraživanja znatno manji. Upoređujući se sa američkim kolegama, mi imamo dublje i šire teorijsko znanje sa osnovnih studija; deo gradiva koje oni uče na poslediplomskim studijama, mi savladamo na osnovnim.

----------------------------

Mašta svuda vodi

Poslednjih nekoliko godina živim na Floridi. Naš istraživački tim posmatra planete oko zvezda u Mlečnom putu i smišlja algoritme za analize dobijenih podataka, s ciljem da saznamo što više pojedinosti iz atmosfera koje ih okružuju.

Nekada sam se takmičila u trijatlonu, danas, na sličan način, usklađujem istraživanje, doktorske studije i privatni život.

Iz Beograda mi nedostaju šetnje gradom, Ada i ljudi na ulicama. Priželjkujem bolja vremena u Srbiji i žudim da se vratim. Moj životni moto je: „Budi vredan i dobar čovek”. Volim umetnost i nadarene, pametne i dobronamerne ljude, ne volim sebičnost i neiskrenost. I sama se trudim da u svoj naučni rad unesem kreativnost sledeći misao Alberta Ajnštajna: „Logika će te dovesti iz A u B, ali mašta će te odvesti svuda.”


Komentari3
04132
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Risto Apostoloski
Bravo Jasmina, ponosni smo na tebe. Pozdrav od Makedonija
Vanzemaljac Svemirko
To Jasmina, pronadji me.
Zoran Simic
bravo sestro voli te ponosni brat! :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja