nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 09.04.2011. u 22:00

Jedan makro na 10 prostitutki

Otkako su agencije za poslovnu pratnju otišle u istoriju, zahvaljujući izmenama zakona kojima je sankcionisano reklamiranje i propagiranje prostitucije putem medija, prodavanje ljubavi preselilo se u „salone za masažu” u kojima je „masaža” marketinško ime za pružanje seksualnih „usluga”. Ali, kako ističe Dragana Starčević, inspektor odeljenja za javni red i mir Policijske uprave za Beograd, inspektori u najvećem broju slučajeva dolaze u kontakt sa devojkama koje se bave prostitucijom na ulici i u „salonima za masažu”.

– Makroi su ti koji u najvećem broju slučajeva organizuju posao, jer devojke retko kada rade samostalno, pa i ako „soliraju” dužne su da plate makrou koji „isparceliše” ulicu i naplaćuje „rentu”, tako da se u džep makroa od svake prostitutke dnevno slije između 1.000 i 3.000 dinara – kaže Dragana Starčević.

Ona objašnjava da nikada nije srela nijednu devojku koja je rekla da to radi iz zadovoljstva, motivi su uglavnom ekonomske prirode, s tim što se uličnom prostitucijom obično bave žene najnižeg obrazovanja.

– Ima slučajeva da partner zna za ženino zanimanje pa je podržava, a nekada je partner makro – vozi ženu na „posao”, stoji blizu njenog „radnog mesta” i pruža joj fizičku zaštitu, a po završetku njenog „posla” uzima deo zarade – priča Dragana Starčević.

Tokom prošle godine beogradska policija podnela je 246 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog odavanja prostituciji, kao i 24 krivične prijave protiv makroa zbog posredovanja u vršenju prostitucije. Dakle, prilikom izlaska pred lice pravde na 10 prostitutki dolazi jedan organizator, odnosno makro. Najviša prekršajna kazna za prostitutke je 30 dana zatvora i one se vraćaju svom „zanatu”, jer nemaju drugi izvor prihoda.

Oko lokacija u Beogradu na kojima se okupljaju prostitutke dolaze „klijenti” koji stižu automobilima. Međutim, u jednom kombiju nalaze se oni koji žele da pomognu prostitutkama, a ne da ih iskorišćavaju ili privode. Reč je o aktivistima Jazasa koji već osam godina sprovode preventivne zdravstvene programe.

–Uzimajući u obzir realnost u kojoj prostitutke retko kada dolaze u medicinske ustanove – delimično zbog toga što su „ispale” iz sistema zdravstvene zaštite i nemaju potrebna dokumenta koja bi im omogućila odlazak kod lekara, a delom i zbog diskriminišućeg odnosa lekara prema „prodavačicama ljubavi”, mi smo odlučili da na licu mesta ponudimo pomoć osobama koje rade u seksualnoj industriji. Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je danas više od 90 odsto uličnih prostitutki obuhvaćeno ovim programima. Polna statistika ukazuje da je oko 60 odsto prostitutki ženskog pola, 25 odsto su transvestiti, a 15 odsto su muškarci – kaže dr Dragan Ilić, direktor Jazasa.

Rezultati istraživanja ove nevladine organizacije, koji su sprovedeni 2008. i 2010. godine govore da je prenos virusa HIV-a u populaciji seksualnih radnica mnogo manji nego u opštoj populaciji i iznosi 0,8 odsto, što i ne treba da iznenađuje ako se ima na umu da čak 90 odsto njih koristi kondom. Međutim, ono što lekare zabrinjava jeste transmisija virusa hepatitis Ce, koji je neuporedivo češći u ovoj supkulturi – čak 23 odsto prostitutki ima ovaj virus, koji se najčešće prenosi intravenskim uzimanjem droge. Ako se ima na umu da gotovo svaka treća prostitutka koristi drogu, onda ne treba da čudi zabrinutost epidemiologa.

Na pitanje kako izgleda pružanje medicinske usluge „na terenu”, dr Ilić objašnjava da njihova mobilna medicinska jedinica, u čijem se sastavu nalaze posebno obučeni stručnjaci – socijalni radnici, ginekolozi, dermatovenerolozi, neuropsihijatri i lekari opšte medicine obilaze prostitutke na desetak poznatih mesta u gradu i u desetak noćnih klubova.

Naš sagovornik dodaje da stručnjaci Jazasa u najvećoj meri poznaju uličnu scenu i procenjuje da na mostovima i u parkovima Beograda „radi” između 500 i 600 seksualnih radnica.

Katarina Đorđević


Komentari3
eed78
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

prezir i gadjenje
O cemu pricate?Pa medju korisnicima usluga ima i medicinara i policije.A sto je jos gore,medju njima su i oni koji te usluge pruzaju!Oni kao nesto primecuju,barataju brojkama,...Da li su i sebe ubrojali?Tinejdzerke zaradjuju od drugova i njihovih prijatelja.Tu nema makroa,cist dobitak!Jadno i zalosno kad takve udju u brak.Zato je 15%parova sterilno!
Inspektor Blagoljub
To je tesko dokazati jer ih devojke uglavnom nazivaju "deckom" ili "prijateljem".
A M
Sa sociološkog stanovišta večno tužna tema, ali se ne može mimoići. Jadan je život "devojaka u trećoj smeni", pogotovu ako imaju porodicu i decu. Bar da imaju zdravstvenu i sigurniju zaštitu, nego ih makroi "štiteći" zloupotrebavaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja