četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 14.04.2011. u 22:00 Jasmina Vujić

Srpske termoelektrane ubedljivo bolje od američkih

Želim da zahvalim dr Branislavu Simonoviću koji je u svojoj kritici (,,Nuklearne i druge centrale”, od 7. aprila) moga teksta („Pred novim merilima sigurnosti”, od 2. aprila) izneo da su na srpskim termoelektranama već uvedene izvanredne mere zaštite koje omogućavaju da se na minimum svedu emisije štetnih gasova, teških toksičnih metala, kao i radioaktivnog materijala, te veoma malo zagađuju okolinu, i nemaju nikakvog uticaja na zdravlje stanovnika Srbije. Prijatno sam iznenađena, to zaista nisam znala.

Zato ću se u ovom tekstu usredsrediti samo na američke termoelektrane, koje su u vezi sa ovim pitanjem, izgleda daleko lošije od srpskih (konačno smo u nečemu bolji od Amerikanaca!). Pošto nemam pristup srpskim izvorima podataka koje je koristio dr Simonović, osloniću se na zvanične podatke američkih agencija za zaštitu okoline (EPA) i zaštitu od radioaktivnog zračenja (NCRP), Američkog udruženja za borbu protiv plućnih bolesti (ALA) i Američkog geološkog društva (USGS).

NCRP je u svojim izveštajima 92 i 95 (iz 1987) i 160 (iz 2009) izneo detaljnu analizu ozračivanja stanovništva u SAD. U najnovijem izveštaju iz 2009. godine navodi se da srednja godišnja doza po stanovniku SAD iznosi oko 6,2 mSv (milisiverta), od čega je 50 odsto doprinos prirodnih izvora ozračivanja, a 48 odsto je doprinos raznih medicinskih procedura. Pre više od deset godina ta doza je bila duplo manja, od čega se 83 odsto odnosilo na prirodno zračenje, a samo 15 odsto na medicinske procedure. Od ukupne srednje godišnje doze od 6,2 milisiverta, 37 odsto se odnosi na radon i toron, 13 odsto na ostale prirodne izvore zračenja, 24 odsto na CT (Computed Tomography), 12 odsto na nuklearnu medicinu, isto toliko na radiografiju i fluorografiju, i oko dva odsto na sve ostalo, uključujući i energetske izvore.

Prema ovim podacima jasno je da su ozračivanja stanovnika koji žive u blizini nuklearne elektrane i termoelektrane zanemarljivo mala, s tim da ostaje podatak koji sam ranije navela da je nivo radioaktivnog zračenja u blizini termoelektrane oko 100 puta veći nego u blizini nuklearne elektrane, zbog prisustva prirodne radioaktivnosti u pepelu.

U toku sagorevanja uglja, sva količina radona se ispušta u vazduh. Nasuprot tome sav uranijum, torijum i većina ostalih produkata njihovog raspada zadržavaju se u pepelu i čvrstom otpadu.

Pepeo i ostali otpadni materijal sa termoelektrana u SAD se odavno koriste u građevinske svrhe. U NCRP izveštaju iz 2009. procenjuje se da je u 2002. godini proizvedeno oko 130 miliona tona otpada na termoelektranama, od čega je oko 35 odsto iskorišćeno za cement, beton i druge građevinske materijale. Procenjeno je da je godišnje povećanje doze za one koji stanuju u zgradama napravljenim od ovih materijala oko 135 nanosiverta. Ono o čemu treba posebno voditi računa su emisije radona i torona iz zidova zgrada koje koriste ove materijale, jer 37 odsto od ukupne srednje godišnje doze u SAD upravo potiče od udisanja radona i torona u domaćinstvima.

Prirodni uranijum je slabo radioaktivan te kao spoljašnji ozračivač ne predstavlja opasnost. Do problema dolazi u dva slučaja. Sitne čestice uranijuma sa letećim pepelom mogu putem udisanja da dospeju do pluća. Raspadom uranijuma u plućima se formira niz alfa-emitera te se drastično povećava rizik od raka pluća. Drugo, uranijum na vazduhu oksidiše i pojedini oksidi uranijuma su rastvorljivi u vodi, te mogu lako da dospeju do podzemnih voda i preko njih do pijaćih voda. Ako se unese u organizam preko vode ili hrane, uranijum deluje kao svaki teški metal i oštećuje niz organa.

Inače, da bi se godišnje jedan grad od pola miliona stanovnika snabdeo električnom energijom nuklearna elektrana potroši oko 33 tone uranijumskog goriva, dok je za termoelektranu potrebno nabaviti 2,3 miliona tona uglja. Prema podacima UGSG u SAD je 2001. godine na termoelektranama utrošeno oko hiljadu miliona tona uglja, i proizvedeno oko 100 miliona tona pepela i ostalih čvrstih otpadaka. Sa prosečne termoelektrane snage hiljadu megavata godišnje se ispusti oko hiljadu tona sumpor-dioksida, oko pet hiljada tona oksida azota, 1.400 tona raznih čestica, sedam miliona tona ugljen-dioksida i proizvede oko milion tona pepela. Nuklearna elektrana slične snage pri normalnom radu ne emituje ništa od navedenih gasova, i godišnje proizvede oko 20 do 30 tona istrošenog goriva, što zapreminski zauzima samo oko tri kubna metra.

Prema informacijama koje imam, u Srbiji se tek počinje sa ozbiljnijim planiranjem ugradnje uređaja za odsumporavanje dimnih gasova, a o rešavanju problema žive i ostalih teških metala se još i ne razmišlja. Ulazak u EU znači i prihvatanje njihovih veoma striktnih propisa u vezi sa toksičnom emisijom sa elektrana, te Srbija mora mnogo ozbiljnije da se posveti ovom problemu, inače, starijim termoelektranama preti zatvaranje, kao što će se to dogoditi u SAD usvajanjem novih propisa za emisiju štetnih gasova i toksičnih teških metala.

profesor na Fakultetu za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta

Komentari4
2710e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivand
Aha..pepeo iz termoelektrana je radioaktivan i opasniji po zdravlje od uranijuma , ali se u americi koristi u gradjevinski svrhe...???svasta
Stevan Rajevic
Zahvaljujem se na izvanrednom tekstu g-dje Vujic. Molim da se sa komentarom jave strucnjaci iz Elektroprivrede Srbije i da nam svojim komentarom objasne kako stoje stvari u vezi radioaktivnog zracenja pepela iz Termoelektrana Srbije. Pecanac
Игноришимо проблем
Ево живог примера шта бива, кад се неким научницима дозволе да мере и објављују. Онда "узнемиравају јавност", као ти Американци. Код нас, срећом, тога нема. Код нас увек има по неки институт, који ће да измери мирис љубичице на градској депонији и увек по неки експерт да заштити више циљеве. А нуклеарке су тако згодне да се њима вешто плаши народ.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
Radi kakve-takve zastite, mislim da bi nuklearne elektrane trebalo da se grade pod zemljom (npr u napustenim rudnicima), kao sto su i poslednje probe atomskih i nuklearnih bombi bile podzemne. Zasto o takvoj alternativnoj izgradnji ovih opasnih elektrana nema ni reci u medijima?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja